Стабилне цене хране, засада

Стабилне цене хране, засада

Београд — Цене хране у Србији у наредном периоду требало би да буду стабилне, а код неких производа могле би да буду и ниже до 10 процената, оценили су стручњаци.

Како су истакли, и даље остаје проблем пада промета и мале куповне моћи становништва која је на неки начин ограничавајући фактор раста цена.

Куповна моћ је у паду, али криза са присуством афлатоксина у млеку и пад промета у малопродаји за 41 проценат, свакако ће утицати да ће цене млека остати на садашњем нивоу или ће ићи на ниже, рекао је експерт у Привредној комори Војислав Станковић. 

Према његовим речима, залихе пшенице, јестивог уља и шећера су стабилне и не би требало очекивати поремећаје на тржишту, али су цене тих производа високе и произвођачи би могли да их снизе између пет и 10 процената. 

“Цене меса у Србији нису се мењале пет, шест месеци, а не треба очекивати нека већа поскупљења барем до јуна ове године”, истакао је Станковић. 

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) светске цене житарица и шећера су пале, цене меса су остале на истом нивоу, док су цене млечних производа порасле, као последица таласа топлог времена у Аустралији. 

Државни секретар у Министарству трговине Драгован Милићевић рекао је да су цене хране у Србији дефинисане многим факторима, да се слободно формирају на тржишту и да држава не може да их контролише. 

Милићевић је, међутим, указао да произвођачи и трговци не могу дизати често цене јер због малих просечних зарада и ниског стандарда нема ко да купи те производе. 

Он је поновио да држава може унапредити конкуренцију на тржишту, тако што ће створити услове за долазак нових великих трговинских ланаца као што је немачки “Лидл” који има велики број производа, али мале марже. 

Према подацима Инстутута за тржишна истраживања (ИЗИТ) малопродајни промет у Србији у јануару за читавих 9,3 одсто био је нижи него у истом месецу 2012. године. 

То је валидан индикатор додатне ерозије ионако сиромашне куповне моћи становништва, рекао је сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић. 

Најосетнији пад малопродајног промета је код хране, пића и дувана по стопи од 13 одсто на годишњем нивоу, а следе моторна горива и непрехрамбени производи, а не очекује се неки осетнији раст промета ни у првој половини године.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Имам плату 28.000 динара, половину дајем извршитељима! ОД ЧЕГА ДА СЕ ХРАНИМ?

Имам плату 28.000 динара, половину дајем извршитељима! ОД ЧЕГА ДА СЕ ХРАНИМ?

Извршитељи за вратом великом броју грађана, а најчешће се ради о дуговањима од зеленашких кредита …

ФАО: Цене хране у свету расту већ пети месец заредом

ФАО: Цене хране у свету расту већ пети месец заредом

Цене хране расту већ пети месец заредом, што указује на постепени опоравак од шока који …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *