Штабови НАТО у Румунији и Бугарској

ФОРМИРАЊЕМ снага за брзо реаговање и отварањем шест командних штабова на истоку Европе, о чему се у четвртак договорило 28 министара одбране НАТО, највеће је ојачавање колективне безбедности Алијансе од завршетка Хладног рата.

Истакавши да је ово “критично време за безбедност Европе”, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је најавио одлуку о формирању “ударне песнице НАТО”, од око 5.000 војника, која ће, по потреби, моћи да реагује у року од неколико дана. Министри су формално одлучили и о формирању штабова и командних центара у шест источноевропских земаља – Пољској, Бугарској, Румунији, Летонији, Литванији и Естонији.

– Ове одлуке показују одлучност НАТО да одбрани сваку чланицу од сваке претње, ма одакле она долазила – рекао је Столтенберг.

Оснивање центара, складишта оружја и опреме за потребе нове јединице, најављено је на НАТО самиту у Велсу прошле године, али чланице досад нису успеле да се договоре о детаљима. Британија, која ће 2017. године водити снаге за брзо реаговање, најавила је слање четири борбена авиона типа “тајфун” да помогне НАТО у обезбеђивању ваздушног простора у региону Балтика, као и да ће 1.000 британских војника прикључити снагама НАТО за брзо реаговање.

ВУЧИЋ У МИНХЕНУ

Председник Владе Србије Александар Вучић у петак и у суботу учествује на Минхенској безбедносној конференцији. На 51. конференцији којој председава Волфганг Ишингер, бивши представник ЕУ у преговорима о Косову и садашњи специјални представник ОЕБС-а за решење украјинске кризе, учествује 400 шефова држава или влада, као и експерата. Нека од питања су и распад међународног поретка, безбедност Европе…

Столтенберг је нагласио да су ове мере дефанзивног карактера и да не крше договор са Русијом да НАТО неће гомилати трупе на источним границама, јер ће се у штабовима ротирати мали број људи, а биће активирани само у случају потребе. Али, генерални секретар НАТО је подвукао и да Алијанса мора да снаге прилагоди “променама у свету”. Одлука НАТО се стога тумачи као одговор на потенцијалну претњу Русије балтичким земљама, или другим чланицама са истока Европе које се, у светлу украјинске кризе, осећају угроженим од Москве.

Аналитичари упозоравају да Русија, ипак, упркос уверавању НАТО да се ради о чисто “одбрамбеним” корацима, на њих не гледа истим очима:

– Шира акција НАТО, који планира отварање тренинг центра и у Грузији, као и подршку реформи украјинске војске, активира аларме у Москви. Напетости могу додатно да се погоршају ако САД и савезници у НАТО крену са наоружавањем украјинске војске – упозорава британски сервис Би-Би-Си.

 

Д. САВИЋ, Новости