fbpx
Насловна / Свет / ЕвроАзија / ЦРВЕНА ЛИНИЈА: Наоружавањем Кијева Американци ће развезати руке Русији
ЦРВЕНА ЛИНИЈА: Наоружавањем Кијева Американци ће развезати руке Русији 1

ЦРВЕНА ЛИНИЈА: Наоружавањем Кијева Американци ће развезати руке Русији

Украјински рат засад је првенствено унутрашња ствар Руског света. Појављивање америчког оружја неповратно ће променити његово поимање – довешће до тога да првенствени задатак армије Новоросије неће бити ослобађање Источне Украјине, већ заузимање Кијева

Већ се појавио извештај „Очување украјинске независности, одупирање руској агресији. Шта треба да ураде САД и NATO“, у којем амерички аналитичари саветују Белој кући да почне испоруке оружја – за милијарду долара ове године и за две милијарде следеће године. И само његово појављивање је елемент пропагандне припреме за доношење одлуке којој се приклања и Бела кућа

Када ће почети саме испоруке? Да ли после коначног затварања дебаљцевског обруча и ширења протеста у Кијеву? Или после одустајања Европе од пооштравања санкција или покушаја да блокира њихово настављање? Или после нове офанзиве Новорусије на југ? Шта год урадиле, САД себе уводе у клопку која ће за проамеричке власти у Кијеву бити катастрофа

То је последња што САД могу да предузму у конфликту са Русијом за Украјину – зато што варијанта са отпремањем трупа у принципу није могућа. А одлучујући се за испоруку оружја, САД схватају да прелазе црвену линију, црту која дели руско поимање рата у Украјини као грађанског рата, од односа према рату као иностраној интервенцији

ОНО што се дешава после обнављања активних борбених дејстава у Украјини потврђује већ давно дате прогнозе да ће – Украјина слабити, а Новоросија – јачати и да се ситуација, како на фронту, тако и у позадини, неће одвијати у корист проатлантске власти у Кијеву.

У тим околностима САД траже начине да спрече пад украјинских власти које су на њих оријентисане и то путем – повећања притиска на Русију тако да она, како је рекао Барак Обама, трпи све веће губитке и плаћа све већу цену.

Амерички председник рекао је да ће се и даље држати „двосмерног“ курса – појачавати притисак на Русију и јачати Украјину. При том Вашингтон већ реално разматра прелазак на фазу „јачања“, на коју га енергично подстичу присталице даље ескалације конфликта са Русијом – на почетак испорука оружја.

У америчкој и енглеској штампи последњих дана појавила се читава серија публикација у којима се говори о томе да Бела кућа разматра ту могућност.

Публикације се могу поделити на чисто пропагандне – са позивањем да се коначно помогне украјинским борцима са руским агресором и на оне које – садрже намерно процуреле информације о разматрању ове теме у америчкој администрацији.

Додатни повод за актуелизацију ове теме представља појављивање реферата „Очување украјинске независности, одупирање руској агресији. Шта треба да ураде САД и NATO“, у којем амерички аналитичари саветују Белој кући да почне испоруке оружја – за милијарду долара ове године и за две милијарде следеће године. Ипак, само појављивање реферата само је елемент пропагандне припреме за доношење одлуке којој се приклања Бела кућа.

New York Times пише да је Државни секретар Џон Кери, који 5. фебруара долази у Кијев, „отворен за дискусије о испорукама оружја“ и додаје да ће у кијевским преговорима можда учествовати и председник Здруженог штаба ВС САД, генерал Мартин Демпси. Издање наводи да „председник Обама није донео одлуку о таквој помоћи у оружју. Али, после серије озбиљних пораза које су украјинске снаге претрпеле последњих дана, Обамина администрација поново разматра питање војне помоћи“, а саветник председника САД за националну безбедност, Сузан Рајс, која је раније иступала против испорука оружја Украјини сада може да ревидира свој став.

Према подацима AP, сада је Обама готово једини представник америчких власти који иступа против испорука. Сличан став, поред осталих, раније је имао државни секретар САД Кери. Такође се за подршку такве врсте помоћи изјаснио и главнокомандујући Здруженим оружаним снагама NATO-а у Европи, генерал Филип Бридлав, који је недавно боравио у Кијеву.

Бела кућа коментарише сличне публикације тако да не оставља сумњу да је све могуће: „Иако смо као и раније фокусирани на то да се криза реши дипломатским средствима, ипак константно процењујемо друге могућности које могу да помогну споразумном решењу“. Администрација САД „у догледној будућности“ не планира испоруке оружја у Украјину, изјавио је заменик С. Рајс, Бен Родс: санкције су као и пре најбоље средство за притисак на Русију у вези са конфликтом у Украјини, а повећање количине наоружања и „узвратити“ – није прикладан одговор у конфликту.

Овде су кључне речи – у догледној будућности. Када ће она доћи – за две недеље, месец или два?

Уз то, општи тон ПР кампање даје могућност да се са високим степеном вероватноће претпостави да је у суштини већ донета принципијелна одлука о могућности испорука оружја – само још није дошло време да се то објави, јер сад може да се покуша да се добије „на снази“ трговањем самом претњом испорука.

Разуме се да ће Вашингтон пробати да искористи ту тему за психолошки притисак на Москву, очекујући неће ли се Русија вратити назад – али је исто тако јасно да то неће функционисати. Али, главни прималац трговине „могућностима испорука“ јесте, наравно, Европска унија.

У замену за одустајање од испорука оружја, Сједињене Државе тражиће пооштравање санкција рачунајући да ће Европа пристати на мање зло. Европљани су већ узнемирени, иако ће главно разматрање, вероватно, протећи наредних дана приликом сусрета министара иностраних послова земаља чланица NATO у Бриселу, Немци су пожурили да одговоре Американцима. И, ако се А. Меркел задовољила изјавом „да Немачка неће подржавати Украјину оружјем. Дубоко сам уверена да се тај конфликт не може решити војним методама“, министар иностраних послова Штајнмајер директно је рекао „тај конфликт се не може решити војним путем – ја то поред осталих говорим мојим америчким пријатељима који разматрају питање испоруке оружја. Биће само више погинулих“.

А Гернот Елер, овлашћени представник владе СР Немачке за међудржавну сарадњу са Русијом, изјавио је да би потенцијалне испоруке оружја биле „у раскораку са заједничким ставом Запада према конфликту у Украјини у складу са којим конфликт има само мирно решење“.

За неколико дана А. Меркел биће у Вашингтону и – сасвим је могуће да ће морати да иступа у улози „голуба“, наговарајући Обаму у окружењу „јастребова“ да пристане на нове санкције уместо оружја. Међутим, све те игре Сједињених Држава са ЕУ у ствари, имају другостепени значај – зато што чак и ако сада присили Европу на нове санкције, Вашингтон се ипак неће одрећи од испорука оружја. То је већ сада само питање времена.

У Кијеву ће се ситуација само погоршавати, нове санкције (ако и буду уведене – али за Сједињене Државе неће бити лоша чак ни варијанта настављања постојећих зато што је за њих принципијелно важно да наставе курс на урушавање руско-европских веза) ничим не могу помоћи Порошенку, дакле, биће неопходно да се на неки начин покажу нове форме притиска на Русију. Повећаваће се притисак на Обаму (он се заиста колеба и не жели да прибегне испорукама оружја – то је јасно ако се сетимо макар његове неспремности да нападне Сирију), и њему неће преостати ништа друго сем да најави почетак војне помоћи Украјини.

Када ће се то и десити? Да ли после коначног затварања дебаљцевског обруча и ширења протеста у Кијеву? Или после неуспеха једног у низу преговора у минском саставу? Или после одустајања Европе од пооштравања санкција или покушаја да блокира њихово настављање? Или после нове офанзиве Новорусије на југ? То није битно – настављајући да иде путем атлантизације Украјине, Вашингтон у свему сам себе утерује у клопку у којој му ништа друго не преостаје сем да почне испоруку оружја.

У клопку – зато што ће она за проамеричке власти у Кијеву бити катастрофа. Испоруке оружја уместо помоћи Кијеву у супротстављању само ће приближити његов крах и то суштински. Зато што је почетак испоруке војне помоћи војним снагама Украјине од стране САД – црвена линија, чијим преласком Американци уклањају са Москве сва ограничења. Тачно је да у Украјини има мноштво америчких саветника и да је кијевска власт марионетска и зависи од Запада, и да Путин већ отворено назива украјинске формације натовским батаљонима, али још увек Сједињене Државе нису учиниле последњи корак – нису почеле да пумпају оружје у украјинску армију.

Управо то и јесте она крајња, последња мера коју Сједињене Државе могу да предузму у конфликту са Русијом за Украјину – зато што варијанта са отпремањем трупа у принципу није могућа. А одлучујући се за испоруку оружја, САД схватају да прелазе црвену линију, црту која дели руско поимање рата у Украјини као грађанског рата у којој једна од страна користи политичку и моралну подршку NATO-а, од односа према рату као иностраној интервенцији.

Украјински рат за сада је првенствено унутрашња ствар Руског света – јесте, то је страшна трагедија и јесте да се умногоме дешава захваљујући америчком подстрекивању и подршци, али који се, ипак, може објаснити углавном поледицама распада СССР-а. Унутрашњим проблемом. Појављивање америчког оружја неповратно ће променити његово поимање – довешће до тога да првенствени задатак армије Новоросије неће бити ослобађање Источне Украјине, већ заузимање Кијева.

У принципу, испоруке оружја од стране Сједињених Држава могу бити и својеврсна форма изласка из рата за Украјину, признати неуспелим покушај да се она киднапује и – отићи, а на растанку учинити тако да се ти Руси гарантовано међусобно убијају још неко време. Противотров томе може да буде само пад кијевске власти – а после саопштења о спремности за испоруке оружја тој власти, првенствени задатак биће убрзавање процеса њеног свргавања.

 

Пише: Петар АКОПОВ

Превела

Ксенија Трајковић

Факти

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Пекинг може кренути у распродају до $700 милијарди државних дугова САД које држи 11

Пекинг може кренути у распродају до $700 милијарди државних дугова САД које држи

* Кина држи 1,1 трилион долара америчког државног дуга, али би његова тотална распродаја значила …

Трговински рат Америке и Кине цену злата диже у небеса — већ је 1.500 долара 12

Трговински рат Америке и Кине цену злата диже у небеса — већ је 1.500 долара

Вредност унце злата (28,35 г) први пут након 2013. године прешла је 1.500 долара услед …

2 Коментара

  1. Petar Mitrovic

    O kakvoj vi agresiji izveštavate. Na istoku Ukrajine zivi Ruski narod i Putin će svom narodu pomoći ma koliki pritisak pravila EU i NATO. Rusi nisu Srbi da prodaju svoj narod i svoju teritoriju za ulazak u EU.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *