Статистика: Оранице узео коров

0
(0)

Попис би могао да покаже катастрофалне резултате о стању у пољопривреди. Упркос веровању да имамо око пет милиона хектара земљишта, бројке показују мање површине

СРБИЈА, према статистици, располаже са око пет милиона хектара пољопривредног земљишта, мада је стварно стање далеко мање од ове бројке. Већ деценијама само се нагађа о количини култура које гајимо, броју грла стоке, механизацији… Није сасвим познато ни колико је пољопривредних домаћинстава у земљи, нити какав је њихов потенцијал.

Све ове дилеме требало би да разреши предстојећи попис у пољопривреди, који ће бити спроведен од 15. октобра до 15. децембра. Овај посао, помоћу којег ће држава добити комплетну слику аграра, спровешће око 6.000 анкетара Републичког завода за статистику. Они ће од половине октобра од куће до куће пребројавати домаћинства, њиве, саднице, хектаре земље, приносе… Као база података биће искоришћени поједини резултати прошлогодишњег пописа становништва.

И док пописивачи већ оштре оловке, стручњаци се слажу да ће попис, који се организује први пут после 1960. године, значајно променити пољопривредну слику Србије. Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста, истиче да ће његови резултати бити шамар досадашњој пољопривредној политици.

– Показаће се да су пољопривредне површине које се користе далеко мање него што се данас тврди – сматра Шеварлић. – Лако је уочљиво да је све више запуштених њива и парцела које урастају у шуму. Званично се узима да је од три милиона хектара ораница, необрађено свега око 215.000, а тај број је најмање двоструко већи.

 ИСТИНА НОСИ ПОМОЋ Најважније је да пољопривредници дају тачне одговоре на питања из упитника. У супротном, нећемо добити тачан попис онога чиме располажемо, што ће утицати на помоћ ЕУ – истиче Шеварлић. – Европа ће нам према резултатима пописа одредити националне квоте за производњу. Лагање у давању одговора може да нас доведе до трајне зависности од увоза неких култура које можемо и сами да гајимо.

 Шеварлић објашњава да су досадашње процене базиране на статистикама, али и изјавама и документацији које сељаци прилажу приликом регистрације својих газдинстава. То је, међутим, непоуздано, јер се највећи део ратара није пријавио код државе. Међу изненађењима јесењег пребројавања, и због тога, биће и много мањи број засада воћа и лозе него што се претпоставља.

Да се стање у истраживањима и на терену не подудара, признају и статистичари.

– Одступања ће се готово сигурно показати у површини пољопривредног земљишта – каже Драгана Марковић из Републичког завода за статистику. – Ми имамо процене, које се базирају на дугогодишњем праћењу пољопривреде. И поред тога, много су важнији подаци који нам фале, а тичу се „костура“ газдинстава – броја трактора, комбајна, машина, вештачких ђубрива, средстава које пољопривредници користе.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kесеровић: Воће у Србији најскупље за последњих 15 година

0 (0) Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Kесеровић рекао је данас да је …

Београд: Произвођачи незадовољни откупном ценом и увозом из Албаније, просули гајбе парадајза испред Министарства пољопривреде

5 (2) Представници Синдиката паора и индивидуалних пољопривредних произвођача у оквиру синдиката Слога изразили су …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend