fbpx

Статус научника у Србији: 163 динара дневно за експерименте

0
(0)

За материјалне трошкове истраживача у Србији министарство просвете Србије издваја 4.888 динара месечно односно 163 динара дневно, наводи се у образложењу Закона о науци и истраживањима који је пре неколико дана ушао у скупштинску процедуру.

Kако се наводи, средства за директне материјалне трошкове истраживања у 2017. од 701.391.846 динара представљају само 5,82% укупног буџета за науку ресорног министарства.

Директни материјални трошкови су новац за експерименте, потрошни материјал, школарине постдипломским студентима, објављивање радова, штампање материјала, учествовање на научним скуповима исл.

Kако се оцењује, овакав ниво финансирања директних материјалних трошкова је недовољан да обезбеди базичан ниво истраживања.

„Посмартрано дугорочно постоји озбиљна претња да ће у блиској будућности доћи до немогућности рада на започетим истраживањима, што може изазвати несагледиве штетне последице на даљи развој науке у Републици Србији”, наводи се у образложењу закона.

Укупна издвајања за науку у Србији износила су 0,93% БДП у 2017. и дупло су нижа од просека у ЕУ-28 (2,03% БДП), при чему само трећина износа потиче из приватног сектора, наводи се у образложењу.

Из пословног сектора долази тек 10,1% укупних улагања у науку у 2017. години, што је без обзира на пораст у односу на 2016. годину (9,2%) и даље знатно испод просека ЕУ-28 (55%).

Од укупног броја остварених резултата на научноистраживачким пројектима финансираним из буџета у периоду 2011-2015. године, патенти и техничка решења чинили су свега 3,3%, док је учешће научних радова 88%.

Поред тога, проблем је и што научници тешко прелазе из академске средине у привреду и обратно, а да би се подигао ниво примењених истраживања, потребна је и та врста мобилности.

У Србији има 3.335 запослених у области истраживања и развоја на милион становника, што је недовољно у односу на 5.000 у ЕУ-28. Од укупно 16.592 истраживача (од чега су 62% или 10.286 доктори наука), само 3% је запослено у пословном сектору.

У Републици Србији се, на основу важећег Закона о научноистраживачкој делатности, наука финансира по моделу пројектног финансирања који није суштински компетитивно и не задовољава принцип подршке најбољима.

Нова економија

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Највећи пад индустрије у Србији још од глобалне кризе

5 (1) Ако се индустријска производња и одржала у марту упркос увођењу ванредног стања половином …

Под Шарчевићем, образовање у Србији је доживело потпуну пропаст

5 (12) Када Никола Пашић изговори чувену реченицу: „Спаса нам нема, пропасти нећемо“, у тренутку …

Један коментар

  1. ПерунГромовник

    Важно је да има пара за малоумног блесавца и његову свиту….наука може да чека…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *