Штедња преко леђа грађана, ништа о оживљавању привреде

Смањење плата у јавном сектору, повећање ПДВ-а и смањење субвенција требало би да смање дефицит буџета за око два одсто БДП-а у наредној години, а највећи терет сносиће најсиромашнији, због раста пореза на основне намирнице, и запослени у јавном сектору са платама преко 60.000 динара

Дуго најављиване економске мере Владе Србије, које би требало да Србију спасу банкрота, свеле су се на смањење плата делу запослених у јавном сектору са зарадама већим од 60.000 динара, смањењем субвенција за 300 милиона евра у наредне три године и повећањем ниже стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто. Остале мере су, попут штедње на набавци роба и услуга министарстава од 30-40 милиона евра годишње, на нивоу статистичке грешке, побољшање пословног амбијента је мантра која се (неуспешно) понавља већ годинама и јефтиније задуживање, које може помоћи у смањењу огромних камата које ће 2014. износити милијарду евра, али се сасвим сигурно не решава основни проблем а то је – зашто се уопште задужујемо.

Порез на државне плате, смањење субвенција и повећање ПДВ

Приликом представљања мера у влади сазнали смо да на државном платном списку све укупно има око 660.000 људи са могућношћу да то у ствари износи и целих 700.000 плата у јавном сектору, од чега је око 70.000 администрација. Мера смањења зарада за 20 одсто на износ плате преко 60.000 динара и смањење од 25 одсто на износ плата преко 100.000 динара ипак неће значајно смањити притисак на државну касу јер ће значити смањење расхода од око 100 до 150 милиона евра или 0,3 одсто БДП-а. Упркос предлозима ММФ-а и неких економиста, овог пута нису смањиване пензије и плате од 40.000 динара па навише, али зато ни финансијски ефекат за буџет неће бити превелик.

Друга мера, смањење субвенција за 300 милиона евра је и финансијски најзначајнија, јер би до 2017. године требало да износи један одсто БДП-а. Ова мера се базира на завршетку реструктурирања и приватизацији 179 предузећа и смањењу субвенција јавним предузећима.

Трећа мера, повећање ниже стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто директно погађа најсиромашнији слој становништва. Према рачуници министра финансија Лазара Крстића повећање пореза ће поскупети просечну потрошачку корпу са 65.000 на 65.450 динара. Међутим, нижа стопа ПДВ-а се примењује на егзистенцијалне производе као што су хлеб, млеко, уље, вода, воће, поврће, месо, медицинска средства, уџбеници, природни гас. Овим ће бити погођена и пољопривреда јер посебна стопа ПДВ-а се примењује и на ђубриво, средства за заштиту биља, семена, садни материјал и сточну храну. У Влади су најавили да ће и неки неегзистенцијални производи бити пребачени са посебне на општу стопу од 20 одсто, а то би могли бити рачунари и опрема или новине, хотелски смештај или комуналне услуге. У буџету најсиромашнијих храна представља највећи издатак тако да ће последично и повећање пореза на основне потребе највише погодити и сада недовољна примања сиромашнијих слојева. Ова мера ће донети додатних око 200 милиона евра у буџет Србије наредне године.

Најава реформе државне управе

Најављујући да је нужно повећање издатака за социјалну заштиту најугроженијих и то за 50 одсто, односно око 60 милиона евра, Крстић је најавио да следе и реформа државне управе, увођење јединствених платних разреда и коефицијената међу различитим органима у власти. Такође ће се наставити на померању старосне границе за одлазак у пензију како би до 2020. године жене ишле у пензију са 63, а мушкарци са 65 година. Пензије ће се у 2015. и 2016. години два пута усклађивати са по 0,5 одсто годишње што фактички значи реално смањење пензија јер је тешко очекивати инфлацију у Србији мању од један одсто годишње.

Све укупно, ове мере би требало да имају ефекат на смањење дефицита од око два одсто БДП-а, или неких 600 милиона евра, а према процени Фискалног савета у овој години дефцит ће износити 200 милијарди динара или нешто мање од две милијарде евра.

Штедња на најсиромашнијим грађанима

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду свестан је да су неке од ових мера морале бити донете али, с друге стране, држава је покушала да штеди на грађанима а није се потрудила да поспреми у свом дворишту.

“Слажем се да је требало штедети на високим платама администрације, али нисам сигуран да је добро смањивање плата у здравству, школству или судијама. Стопа од 20 и 25 одсто је прилично ригорозна, а истовремено су издатке министарстава за робу и услуге смањили за само 10 одсто”, истиче Савић додајући да на први поглед делује да је држава ударила на високе плате, али да то није истина.

Повећање ПДВ-а са осам на 10 одсто за производе које чешће користе сиромашни грађани значи да је “дошло до повећања пореза од чак 25 одсто и лицемерно је када министар каже да се просечна потрошачка корпа повећана за свега 450 динара”, истиче Савић уз напомену да ће најсиромашнији штедети много више од министарстава.

Без смањења запослених у јавном сектору

“Разочаран сам што влада није спровела смањење запослених у јавном сектору. У јавном сектору има преко 660.000 запослених, а у републичкој администрацији око 31.000, а са локланим нивоом то је преко 70.000.

Поређења ради, у савезној админситрацији СФРЈ радило је 28.000 људи у неколико пута већој држави. Одатле следи да половину администрације могу да отпусте и да се то ни не осети. Шта раде толики људи када се за грађевинску дозволу мора чекати скоро годину дана?”, пита се Савић. Према његовој рачуници, бруто плате тих тридесетак хиљада људи из администрације  државу кошта три до три и по милијарде динара месечно, што је 300 до 350 милиона евра годишње и што би за буџет више значило од овог смањења плата.

Нема мера за опоравак привреде

Недостатак било каквих мера за оживљавање привреде и повећање запослености је такође разочарао овог професора економије јер без раста производње и запослености ове мере ће бити кратког даха.

“Ово је све гашење пожара, али нема мера за опоравак привреде. Треба штедети на администрацији, али ако се не повећа производња и запошљавање али у привреди, не у државним агенцијама и јавним предузећима, у страховитом смо проблему. Без тога за пола године или годину мораће да доносе нове мере па би се онда на удару могли наћи и пензионери и запослени са мањим платама”, упозорава он.

Србији је потребан раст БДП-а од најмање 3,5 одсто у наредној години јер би тада цео тај прираст отишао на плаћање камата на јавни дуг које ће износити милијарду евра, док грађанима не би остало ништа. Ако не буде привредног раста неће се ни дуг моћи сервисирати, песимистичан је Савић.

Он је оценио и да треба смањити субвенције јавним предузећима која се бахато понашају, али да субвенције за запошљавање и производњу не треба смањивати већ повећавати, јер само раст БДП-а може донети раст стандарда.

Једна од главних порука министра привреде Саше Радуловића била је да се растерети рад смањењем пореза и доприноса како би било јефтиније запошљавати и производити. Ипак ово није међу донетим мерама владе, а ни овај министар није био присутан на седници владе. Савић оцењује да је дошло до концепцијских разлика и да је превладао Крстићев аргумент да би смањење намета на рад направило превелику рупу у буџету, док влада има приоритет да одложи проблеме и на кратак рок санира јавне финансије у нади да ће неки страни инвеститори, као на пример арапски шеици, уложити милионе и покренути привредни раст.

За почетак – добро, следи повећање сиромаштва?

С друге стране, економиста Зоран Попов сматра да су за почетак ово добре мере и да су нови министри имали јако мало времена за њихову припрему тако да ни не треба очекивати неки већи ефекат. Он је замерио што није ударено на неке привилегије шефова и директора у јавним предузећима, као на пример да поседују платне картице са којима могу да купују на рачун фирме са лимитом најчешће у висини њихове плате.

“Све ове мере донекле праве корист, а донекле штету. Треба времена да се мере припреме, али добро је да се почело радити. Ефекти неће бити бог зна какви, јер један део резова нису могли да направе због политичких разлога и вероватно зато се није ишло на то да се више узме од богатих и тајкуна. С друге стране, неке мере нису етички и морално могуће, као што је смањење пензија кад већина пензионера издржава своју децу. Ако би се смањиле пензије и пате од 40.000 динара то би било стварање сиромаштва. Такође, повећање ПДВ-а ће смањити потрошњу па је питање колики ће бити пуни ефекти по буџет, а директна последица је повећање сиромаштва”, напомиње Попов и додаје да је једино што ће имати ефекте – оживљавање индустрије и пољопривреде.

Синдикалци оцењују да су нове мере пре свега удар на стандард грађана, а уштеде ће послужити да се врате неки кредити и за нова задуживања, без икаквог развоја привреде.

Потпредседник већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић рекао је агенцији Бета да ће се предложене мере поново преломити преко грађана. 
“Не знам колико ће бити стварне уштеде у делу такозваног солидарног опорезивања. Није тачно да неће бити преламања око најсирмашнијих и пензионера, јер се ПДВ на робу која оптерећује највеће слојеве друштва, повећава са осам на десет одсто. То ће се одразити на најсиромашнији слој”, рекао је Михајловић.

Мере по укусу ММФ

Члан фискалног Савета Владимир Вучковић оценио је да су мере солидан корак, ако се прихвате као процес који би требало да траје наредне три године.

“Добро је што је две трећине мера на расходној, а једна трећина на приходној страни. Добро је и што мере захватају широм државе и што регулишу зараде у јавном сектору. Био би већи ефекат да се у смањење кренуло од плата од 40.000 динара и да су обухваћене пензије. Што се тиче смањења субвенција, треба показати да држава неће да издржава губиташе”, поручио је Вучковић.

Представници Међународног монетарног фонда поручили су да је ова институција спремна да подржи Србију путем финансијског аранжмана и консултација, како би јој помогао у смањењу дуга на средњи рок, што наводи на закључак да су мере Владе Србије по мери ММФ-а.

 

Милош Обрадовић

Балкан магазин