Штета од шиптарских тарифа на КиМ је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије

Штета од шиптарских тарифа на КиМ је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије

0
(0)

Дакле, штета је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије умањеног за њен оскрнављени део. Колика је штета по становнике Косова и Метохије је друго питање. Корист за шверцере и остале профитере на туђој несрећи није процењива

Санкције, ратови и друге нестабилности су идеална стања за ловце у мутном: тада најбоље зарађују јер се зарада повећава неколико пута у односу на проценте у редовним условима. Али, нећу се бавити њиховом зарадом, јер нисам надарен за такве генијалне мисли, идеје и акције. Једноставно их не разумем. Овде ћу покушати да што прецизније израчунам директну штету од могућности да у 2019. на територију КиМ не буде пласирана роба ни за један једини евро.

У 2017. је вредност пласмана из Србије у јужну српску покрајину износила 450 милиона евра. Највећи део су чинили електрична енергија (55 милиона), деривати нафте (45), безалкохолна пића (39), шећер (20), пшеница (17,5) и други производи за свакодневну употребу. У новембру и децембру 2017. вредност пласмана била је 83,7 милиона евра, па би за толико највише могао да буде смањен пласман робе из Србије. Смањени пласман није истовремено и директна штета у пословању, јер роба може да се пласира на другом тржишту, да повећа стање залиха, итд.

БДП Србије повећан је реално за 3,9% у 2017. у односу на 2008. годину. То је мање од 0,4% годишње, али имали смо катастрофалне поплаве, фискалну консолидацију, светску кризу и друге неповољне околности које су довеле до овог резултата, који ми и није тема. Тема ми је допринос извоза робе расту БДП-а. Како је могуће да је робни извоз повећан за 100% (са 7,5 на 15 милијарди евра) а да је БДП повећан за само 3,9%? У еврима, по текућем курсу, повећан је за 5,5 милијарди, што је мање од 7,6 милијарди раста извоза.

Овде долазимо до теме удела додате вредности у укупној вредности извоза. Узмимо за пример Фијат. Уколико је удео запослених и регистрованог профита око 5% у укупној вредности извоза онда његов пораст за преко милијарду евра у 2013. и сукцесивни пад од по преко 100 милиона евра годишње од тада до данас није имао битног утицаја на БДП и додату вредност у прерађивачкој индустрији Србије (сем у конкретној 2013 години, када је постигнут максимум производње).

Из овог разлога, одступања у динамици БДП-а и извоза, сужавамо посматрање на вредност БДП-а пољопривреде и прерађивачке индустрије и однос са робним извозом. Збирна вредност БДП-а пољопривреде и прерађивачке индустрије, у еврима, повећана је за 970 милиона евра, са 9 на 10 милијарди евра мада је пораст вредности извоза био 7,6 милијарди евра. Извоз робе је повећао удео у БДП-у ове две делатности са 83% у 2008 на 151% у 2017.

Како можемо довести у вези овај раст номиналне вредности извоза за 100% са растом БДП-а две производне делатности за непуних 11%? Претпоставком о ниском уделу додате вредности у укупној вредности извоза. Уколико претпоставимо да је целокупан раст БДП-а ових делатности био последица раста извоза онда је удео додате вредности у извозу износио 13%, јер је при тој претпоставци допринос извоза једнак (приближан) промени БДП-а пољопривреде и индустрије. Уколико бисмо претпоставили да је домаћа тражња негативно доприносила БДП-у (што и јесте тачно због нижег промета у трговини на мало за петину) онда је удео додате вредности у извозу нешто већи, око 15%-16%.

Зашто нам је потребна ова процена?

Да би сагледали ниво штете од потпуног прекида пласмана робе на Косову и Метохији. Он није 450 милиона евра одсуства пласмана, већ овај део изгубљене додате вредности који се креће у распону од 60 милиона евра (при претпоставци о уделу додате вредности од 13%) до 72 милиона евра (16%). При БДП-у од 40 милијарди евра то је губитак у распону од 0,15% до 0,18% БДП-а на годишњем нивоу. За толико би требало кориговати процену раста у 2019, са 3,5% на 3,35% као директну штету од прекида пласмана робе у јужној српској покрајини.

Штета од шиптарских тарифа на КиМ је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије

Кликните на слику за увећање

На дну табеле сам додао податке о вредности извоза у Русију и пласмана на КиМ, а ради уобичајене НАТО пропаганде да је важније да Србија нормализује односе са Косовом, јер јој је оно важније тржиште од Русије.

Сва национална понижења се не могу компензовати растом извоза, а поготово у овој уцењивачкој позицији шиптарских криминалних власти у привремено окупираној територији са седиштем у Приштини.

Дакле, штета је на нивоу од 0,15% до 0,18% годишњег БДП-а Србије умањеног за њен оскрнављени део. Колика је штета по становнике Косова и Метохије је друго питање. Корист за шверцере и остале профитере на туђој несрећи није процењива.

Мирослав Здравковић

Макроекономија, 23. 11. 2018

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Довека ће српска крв бити најјефтинија, јел да, Вучићу“?

„Довека ће српска крв бити најјефтинија, јел да, Вучићу“?

4.6 (8) Застава Србије у блату Бујановца (привредни тигар – национални миш)… Знате ли ко …

Путуј игумане на тај лажни европски пут и не враћај се више, око суверене територије се не преговора ИДИОТЕ!

Путуј игумане на тај лажни европски пут и не враћај се више, око суверене територије се не преговора ИДИОТЕ!

5 (2) „Пуноправно чланство Србије у ЕУ, уз компромисно решење о питању Kосова и Метохије, …

Један коментар

  1. jebala vas steta u procentima, zatvoriti granice i ne dozvolite prelaz arnautskim zverima, ni peske ni kamionima, jedino sa srpskim pasosem neka svaku slobodu ima. — a da nije nekim slucajem burazer sa veselinovicem i onim za ubistvo trazenim na steti; sto puteve nece praviti i brda prenositi, pomoc sirotinji deliti i sa divljim ubicama Svetim Kosovom i Metohijom vladati. — vi banditi Boga se ne bojite al naroda surove al pravedne kazne bojte se.

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend