Друштво

Штићеници домова склоњени и заборављени

У установама за збрињавање особа са сметњама у развоју у Кулинама, Ветернику и Стамници услови живота и даље недостојни људских бића

У установама социјалне заштите у Србији у којима су смештена деца са сметњама у развоју и одрасле особе са интелектуалним тешкоћама и даље се крше људска права, а услови у којима живе ове особе у неким домовима се могу окарактерисати као нехумани и понижавајући, истиче се у најновијем извештају Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ-С). У извештају под називом „Склоњени и заборављени” наглашава се да деца и одрасли живе у изолацији, дане проводе у бесциљном гледању у беле зидове или у телевизијски екран на коме се врти неки канал са фолк музиком. Највећи број ових особа као терапију добија снажне антипсихотике, а посебно забрињава чињеница да 20 до 30 одсто малих „станара” Дома за децу без родитељског старања у Звечанској улици прима неуролептике.   

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакла Драгана Ћирић-Миловановић, извршна директорка МДРИ-С, истраживање је трајало од јануара до априла и обухватило је 2.023 особе у седам установа – у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду, Дому за децу и омладину ометену у развоју „Сремчица”, Дому „Ветерник” у Новом Саду, Дому „Никола Шуменковић” у Стамници, Дому „Колевка” у Суботици, Дому за децу и омладину са аутизмом у Београду и Дому за смештај одраслих особа „Кулина” код Алексинца. Она је оценила да постоји напредак у односу на период од пре пет година када је ова организација публиковала извештај под називом „Мучење као лечење”, али је додала да су у установама у Кулинама, Ветернику и Стамници услови живота и даље „недостојни људских бића”.

„Више од половине корисника борави у институцијама дуже од десет година, а доминантан узрок напуштања установе је смрт или премештај у другу установу. Забрињава, међутим, податак да је смртност у домској популацији чак 3,5 пута већа него у општој популацији. Статистика сведочи да је за 93 одсто особа старијих од 18 година извесно да ће у установи остати доживотно. Од 642 детета која бораве у установама, свега 26 одсто њих похађа образовне установе. Нас посебно брине веома широка употреба лекова који делују на централни нервни систем, који се не користе само из здравствених разлога већ и због тога да се особље мало растерети бриге за штићенике домова. Још увек није регулисана употреба фиксације и изолације која се не спроводи на прави начин и у складу са међународним стандардима који прописују да се то може користити само ако постоји непосредна опасност”, истакла је Драгана Ћирић-Миловановић. Она је додала да се само у домовима у Звечанској и у Кулинама интензивно спроводи процес реформе, па је у Кулинама потпуно обустављен пријем нових корисника

Др Мира Петровић, психијатар у болници „Лаза Лазаревић”, која је била део стручног тима који је обилазио установе, оценила је да у њима доминира медицински, а не психосоцијални модел бриге према корисницима – здравствени радници се према особама са интелектуалним сметњама понашају као према болесницима и третирају их не само као мање вредна бића већ и као особе којима нема смисла пружати помоћ.

„Веома је раширена употреба антипсихотика који се дају и одраслима и деци, али ако се ови лекови дају деци не чуди што ове особе брже старе и живе краће. У кризним ситуацијама често се примењује и медикаментна и механичка фиксација која се користи дуже и чешће него што је то препоручено. Видели смо кошуље за везивање и импровизоване везове, а особе се често смештају у собе за изолацију са решеткама, иако су кожни каишеви једина дозвољена фиксација”, закључила је др Мира Петровић. 

 
 
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!