Токсична јаловина из рудника Столице у Костајнику код Крупња, која цури још од мајских поплава прошле године, обојила је у сиво потоке и реке. Тешки метали стигли су до Дрине и Саве, али и до њива и башта. Ненаду Лукићу у Костајнику било је поплављено око 20 ари земље, кукуруз, кромпир и малина.
Нема решења: И даље цури из јаловишта
– Одмах сам кренуо да уклањам наносе песка и јаловине, негде је било и по пола метра. Извукао сам око 70 кубика наноса, коштало ме је око 60.000 динара, а онда сам насуо скоро исту количину нове земље. Посадио сам кукуруз, кромпир, лук, малину, а у пластенику парадајз. Све што роди иде за кућну употребу – каже Лукић и тврди да нико није долазио да га упозори да не сади.
Поред Костајничке реке још има нерашчишћених њива, али и оних где тик до сиве реке ничу кукуруз и друге културе.
– Нико није дошао да помогне. Шта сад да радим, да гледам у упропашћену њиву или да нешто посејем? Да сам чекао помоћ, још би овде било стења и муља. Загађено?! Можда јесте, а можда и није, нећу другима давати, а моја стока нешто мора јести – каже један пољопривредник нерасположен за фотографисање.
Први комшија јаловишта Милојко Јовановић с породицом живи уз Костајнички поток, тик испод последње бране. Разваљено корито дошло је на два метра од куће.
Уништена плодна земља
У крупањској општини је после мајских поплава уништено много ораница, плодно земљиште је однето, или је засуто разним материјалом и није га могуће користити. Под наносима је остало више од 630 хектара ораница. Поплава је однела 40 хектара, наноси су остали на 156 хектара, а остало су оштетила или уништила бројна клизишта.
– Кад су дошли да раде бране рекао сам да то неће издржати и после прве кише је процурило. Из дворишта сам прошлог маја избацио око 70 кубика песка с јаловишта, онда сам донео нову земљу, префрезирао, посејао траву, али неће да никне – каже забринуто.
Лани у новембру урађена је санација и постављена дрвена брана, али неколико дана касније, после кише, јаловина је наставила да прелива у Костајничку реку.
Велика одступања
У Костајничкој реци, око 200 метара од јаловишта, постоје велика одступања више тешких метала, гвожђа, олова, цинка, арсена и антимона, као и код моста у лозничком селу Коренита где је утврђено повећање антимона, олова, цинка и гвожђа.
У Јадру и Дрини, осим мањег одступања гвожђа у марту, кад је обављено истраживање, није било других одступања, што је резултат разређења воде због обилних киша у том периоду.
Министар за ванредне ситуације Велимир Илић био је недавно у Костајнику и најавио да ће ‘санација јаловишта почети ускоро изградњом главне бране, која ће максимално зауставити истицање опасних материја”.
Уништено 50 хектара земљишта: Подручје Костајника
Процењује се да је на подручју Костајника материјалом из јаловишта уништено око 50 хектара земљишта, на неким њивама и данас стоје наноси дебели више од пола метра, а проблем је што је мештанима пољопривреда једини извор прихода. После поплаве у мају прошле године утврђено је загађење и закључено да се то земљиште мора уклонити као опасни отпад и насути нова земља. Година је прошла, а тај посао још није започет, па неко сеје на поплављеном, а неко и да хоће не може јер је уместо оранице “добио” камењар.
Ђ. Јанковић – Вести
