Став

Што би ЕУ рушила неког ко је у овом тренутку најбољи “европски агент” у Србији

Сенку на велике подухвате херојске владе бацила је једна алтернативна мрежа под потпуно несрпским акронимом БИРН с којом “Време” радо сарађује јер људи се труде – уз подршку из иностранства, сличних или чак истих извора из којих паре добија и РТС, да узмемо то само као пример – да нам осветле неке затамњене детаље свенародног живота и пословања нове тајкунске класе.

Три текста су посебно иритирала ову власт. Сва три су, како би рекли, с поносом премијерно објављена у недељнику “Време”, па нападе на БИРН доживљавамо и лично, јер да није било нас, мало где би имали пропуст у традиционалним медијима. Уосталом, кад се говори о цензури медија, не мислим да имамо проблем с влашћу. Имамо проблем са собом; већих кукавица, удворица и полтрона на медијској сцени није било никада у историји Србије.

Може то да се правда економским и сваким другим разлогом, али толиког додвориштва није било никад. Уопште није потребно да Александар Вучић замахне дресерском палицом; ови сами скачу кроз запаљене обруче, ходају по жици, дубе на глави и после се извињавају, као у случају Тањуга, зато што су вест стару годину дана у јеку афере око БИРН-а објавили као фришку процену о стању слободе медија у Србији. Дугорочно, њих, Вучића, владу и народни покрет у потрази за послом, читај СНС, убиће бескарактерни полтрони који тврде да су моје колеге.

Поменуте три теме, у изведби БИРН-а а објављене премијерно у “Времену”, јесу следеће: ко преузима контролу над медијима преко контроле огласа, како је продаван ЈАТ и, на крају, ова око испумпавања воде из потопљене Тамнаве. Ескалација љутње била је очекивана: око прве, суштинске контроле над медијима преко расподеле огласних пара, било је гунђања у заинтересованим круговима, кумовским и другим везама повезаним с Александром Вучићем; око друге, уговора с “Етихадом”, односно продајом ЈАТ-а, огласио се бесно и сам премијер доводећи целу причу у везу са својим најбољим непријатељом Мирославом Мишковићем; а око ове треће већ је ескалирао до неслућених размера.

БИРН је, очигледно, бољи у истраживањима неких појава него што успева да сублимира политичку суштину напада на сопствени рад. Ево, ја се јављам добровољно да им помогнем. Вучић је политику “чистих руку” промовисао као идеал и на тој идеји је стекао завидну подршку у бирачком телу, па на сваки текст, истраживање, анализу или чак наговештај да се у оквиру покрета који предводи формира нова тајкунска класа, реагује бурно, посебно када се помене и неко од људи из његовог блиског окружења.

Он, тобоже, нема “мангупе у сопственим редовима”, а питање је дана, без БИРН-а или с њим, кад ће неко од те нове класе бити ухваћен с руком у кошници пуној меда. Зна то премијер боље од мене, па је зато на последњој седници председништва СНС-а упозорио да неће да трпи оне који финансијске интересе надређују партијској идеји и сам свестан да ригорозним мерама против те пошасти може да остане сам у партији.

Око ове последње теме, Тамнаве, потегао је најтежу артиљерију – по ономе што је Вучић изговорио на конференцији за штампу и у одговору Маји Коцијанчић, портпаролки Уније за односе са земљама које су у статусу Србије, након појављивања текста БИРН-а, испаде малтене да Европска унија организује државни удар у Србији, а то би била завера огромних размера.

Велике теорије завере, а тако је премијер представио овај текст, најлакше падају на простим питањима. Претходну тврдњу око великих завера и лаког оспоравања те врсте кратке политичке памети, изговорио је Александар Вучић, премијер Србије, у интервјуу за “Блиц”, а ја се потпуно слажем с њим.

Ето отуда првог простог питања за хиперактивног премијера: шта је у тексту мреже БИРН нетачно и лажљиво кад је у питању посао око испумпавања воде из потопљеног копа у Колубари? И откуд му идеја да Европска унија такво писање плаћа да би рушила његову владу? И, на крају, каква је то влада коју један текст – са слабим одјеком у широј јавности све док ту тему Вучић није подгрејао – може да угрози?

Просто питање гласи: што би челници Уније рушили владу која је по свим тачкама битним за Унију кооперативна и то толико да све што је у Србији на политичком спектру “десно од центра” оптужује за издају српских националних интереса.

На кога Унија ту рачуна као на политички фактор који би могао да преузме власт а да тај буде ближи Бриселу него што су Вучић и његова странка? Опозиција се претворила у шаку јада и пуно ће воде протећи кроз Београд на води пре него што неко почне озбиљно да рачуна с њом, а и она, барем тако изгледа, сама са собом.

Можемо ми о челницима Уније да мислимо што год хоћемо, али није паметно да мислимо да су они глупи и да у овом тренутку верују да неко други осим Вучића и његове владе – ма шта они који се с Вучићем не слажу мисле о томе – може овде да обезбеди стабилност и да започете преговоре око Косова и других послова приведе некаквом крају.

Дакле, што би рушили неког ко је у овом тренутку најбољи “европски агент” у Србији, тим пре што не виде ниједну другу снагу која би ту агентуру водила?

И присталицама теорије завере по којој се ово Вучићево обрушавање на Европску уније јавља као јасан сигнал повратка на радикалски манир из премијеровог претходног живота – с тим што се некима то допада а неке плаши – може се поставити пар простих питања која руше теорију завере.

Што би Вучић напрасно мењао политику која му је донела историјски рекордну подршку у бирачком телу Србије и тапшање по рамену, мада не можда увек искрено, од стране партнера из те исте Уније? Наравно, увек постоји и могућност да Вучић јесте посесиван до те мере да би да усиса сву политичку енергију ове земље, па и евентуалне гласове оних који би се на Унију љутили увек, а не као Вучић – понекад.

Драгољуб Жарковић, Време

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!