Економија

Страх од кризе успорио извоз

Пад кредитног рејтинга појединих европских земаља, а посебно суседа, могла би да осети и наша земља. Пласман робе у Бугарску и Румунију последњих месеци мањи. Нећемо осетити пад улагања

КРЕДИТНЕ „оцене“ европских земаља падају, а међу њима су и неки од наших значајнијих спољнотрговинских партнера, попут Италије и Словеније. Извоз из Србије, упозоравају стручњаци, са појединим комшијама већ је застао, а страх од кризе и опрезне прогнозе могле би додатно да отежају наш резултат.

Пласман робе из Србије последњих месеци је осетно смањен у случају Бугарске и Румуније.

– Проблем са Румунијом не би требало да је озбиљан, јер је пад настао због заустављања извоза житарица од момента ниског водостаја – објашњава Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија“. – Да није тога, прошлу годину бисмо завршили са 100 милиона евра већим извозом. У Бугарској се последњих месеци осећа приличан пад. Извоз је мањи и у скоро свим бившим југословенским републикама и то је због пада тражње. Значи, можемо да очекујемо да ћемо имати мањи извоз.

ИТАЛИЈА ДОК Италији агенције смањују рејтинг, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић поручује да је разговарао са представницима четири италијанске компаније о потенцијалним улагањима у Србију. У питању су компаније које се баве производњом намештаја, софтвера, раде у области железнице, као и аутомобилској индустрији. Потенцијалним инвеститорима су представљена искуства „Фијата“ и других италијанских компанија које су већ присутне на српском тржишту.

 Када је храна у питању Србија не очекује веће осцилације у извозу, без обзира на прогнозе рејтинг агенција.

– Не видим да ће доћи до поремећаја у размени пољопривредних и прехрамбених производа са великим спољнотрговинским партнерима наше земље – каже Војислав Станковић, саветник у Привредној комори Србије. – Са Италијом имамо мали дефицит у аграрној размени, док са Словенијом имамо суфицит. Највише извозимо воће и поврће, доминирају малине и шумски плодови, али ту су и кукуруз, шећер, сточна храна, бејби биф… Уколико нам то климатски услови дозволе, очекује се раст извоза прехрамбене робе и то за 30 одсто. Лане смо имали аграрни суфицит од 2,7 милијарди долара, а верујем да ће ове године бити 3,5 милијарди.

У погледу инвестиција, надлежни не страхују да би пад кредитних рејтинга могао да има лош утицај на Србију. Напротив, верују да би компаније баш зато могле да изаберу нашу земљу као место свог пословања.

– Не верујем да ћемо осетити пад у улагањима – сматра Горан Џафић, заменик директора СИЕПА. – Довољан доказ је чињеница да је Словенији смањен рејтинг, а ми смо пре неколико дана у Ваљеву потписали споразум са словеначком фабриком „Горење“. Она ће запослити 400 људи у том граду. Када је компанијама лоше у матичним земљама, оне траже места где су услови пословања повољнији, где је јефтиније радити. Тек што смо завршили један конкурс за доделу субвенција инвеститорима, интересовања има, па ћемо ускоро морати да распишемо и нови круг. Када је извоз у питању, још је рано говорити. Ефекти овога ће се видети за најмање месец и по дана.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!