Насловна / Став / Сукоб елита и варваризација Европе
Сукоб елита и варваризација Европе 1

Сукоб елита и варваризација Европе

  • Док се распада бретонвудски поредак, циљеви атлантиста остају непромењени, као у доба Наполеона, Кримског рата и Хитлера

ПИШЕ: Славољуб Лекић

Последње две године смер светске перестројке (геополитичке и геоекономске), радикалним одлукама и предлозима, диктира Трампов покрет.[1] Сам Трамп планира да зацари елиту америчких капиталиста конзервативаца. План би требало да буде изведен у два корака. Први је успостављање америчке панобласти која би обухватила северну и јужну Америку (Монроова доктрина) осигурану мировним споразумом победничких сила. Након издвајања америчке панобласти, САД ће се бавити њеним уређењем, а кроз 10-15 година размотриће стање у остатку света и заузети активан став. Елита Трамповог покрета сматра да може да понови подвиг из ХХ столећа (1945-1990) када су САД преузеле британско колонијално царство, а потом и већи део совјетске зоне. Лет на Марс, како је најавио Трамп, симболично би запечатио поновну превласт америчке технологије и науке.[2]

Али да би успео у науму он мора до следећих избора да сломи финансијску олигархију у САД и ЕУ, будући да је она сметња новом циклусу иновација. На руку му иде негативан став руског председника према неолибералном поретку који је Путин изнео на Петербуршком економском форуму (6-8. јун 2019) и недвосмислено изразио у интервјуу Фајненшел тајмсу(јун 2019) и поновио на самиту Г20 у Осаки.[3] Посебна препрека плановима Трампа, Путина и Ксија јесте недостатак економских и политичких института и стручњака који би осмислили и пратили успостављање новог поретка. Али сасвим је извесно да ће се у ходу појавити и организовати нови институти, брзо и без дуге припреме. О дубини промена у америчкој елити говори и вест да Сорош и Кох оснивају институт који ће се бавити осмишљавањем нове антиратне политике и заврштеком бескрајних ратова САД.[4] Дакле, између Атлантика и Пацифика ври.

НЕДОУМИЦА: IS GOLD MONEY?

Трампов покрет најавили су бројни догађаји. После рушења Берлинског зида, између 1990. и 2008. (распад СССР-а, почетак дуге економске кризе) дошло је до заокрета у Вашингтону и Москви. Економски поредак успостављен после Другог светског рата срушио се банкротом банака Волстрита (највиши рејтинг ААА) у јесен 2008. Мерама Феда заустављен је потпуни слом финансијских тржишта али није решено најважније питање: како обезбедити привредни раст у оквиру постојећег устројства света (капитализма)? Пошто су пред нагомиланим противуречностима немоћни главни актери светских финансијских институција (ММФ, СБ, СТО), на сцену су ступили капиталисти старог кова, присталице протекционизма и националних економија, окупљени, за сада, у Трамповом покрету и делу државног апарата САД.

О разликама између два светска блока – финансијских глобалиста (неолиберала) и предфинансијских капиталиста, много је сведочанстава. Једном је лета 2011. одржана и расправа у Одбору за финансије америчког Конгреса. На расправи је конгресмен Рон Пол (присталица аустријске економске школе) поставио питање Бену Бернанкију (челник Феда): „Да ли је злато новац?“ После драмске паузе добио је негативан одговор.[5] Овој занимљивој расправи претходила је бучна смена Доминика Штрос Кана са дужности директора ММФ-а 2011. (залагао се за светски новац). Изненадна смена била је порука америчких националиста међународној финансијској олигархији.[6] Две године касније (2013) волшебно је од кандидатуре за председника Феда одустао Л. Самерс.[7]

О сукобима финансијске елите и капиталиста посредно говори и повремено ширење гласина о веродостојности биланса злата у трезорима Феда и Ситија (да ли је заиста тамо?) и квалитету ускладиштених златних полуга.[8] Док су се распламсавале гласине на тржишту злата, Немачка је затражила (2012) повратак својих полуга из САД.[9] Неуобичајена подозривост и напетост дела јавности према активностима финансијских институција, централних банака и влада вероватно су подстакли краљицу и принца Филипа да децембра 2012. посете трезоре у којима се чува злато у Ситију.[10] Не чуди што се у САД периодично обнављају захтеви да се обави ревизија Феда. Да би умирио јавност Фед је 2014. срочио објашњење о резревама злата.[11] У међувремену Русија и Кина гомилају златне резерве. И док се распада бретонвудски (јамајкански) поредак, циљеви атлантиста остају непромењени, као у доба Наполеона, Кримског рата и Хитлера.

СТАРИ ОБРАСЦИ И НОВИ ПЛАНОВИ

Британија је у великој мери обликовала садашње политичке односе на европском континенту. Важан састојак њене политике у ХХ столећу била је и остала борба против Русије и Немачке. Након Великог рата исконструисан је санитарни кордон ­­­– појас држава од Балтика до Медитерана чија је улога раздвајање Немачке и Русије. Али од средине ХХ столећа, поред Лондона и европских елита, борбу против Русије као метафизички циљ преузимају америчке елите. Збигњев Бжежински у књизи Велика шаховска табла тврдио је да је Русија без Украјине регионална сила; у суштини плен. Ослањао се на идеје Британца Х. Мекиндера који је изградњу сибирске железнице повезивао с интеграцијом евроазијског простора по узору на Џингис Кана.[12] Мекиндер је дошао до закључка да онај ко влада источном Европом влада Евроазијом, а ко влада Евроазијом и Африком владар је света.[13] Од недавно, санитарном кордону евроатлантски свет је прикључио и Украјину.

Сукоб елита и варваризација Европе 2

                  Збигњев Бжежински у Авганистану 1979. године

Повлачећи се из источне Европе, Русија је охрабрила НАТО да поведе нови рат старим методама. За разлику од времена пре Другог светског рата, копнена империја у случају фронталног напада неће морати да – као Кутузов – препусти Москву непријатељу. Ако затреба, спалиће Европу и САД и отићи у рај пре него што се њени противници покају.[14]Време мења и најтврђе политичке аксиоме.

ПРОЦВАТ БРИТАНСКИХ ПЛАНОВА

Острвска елита сачувала је империјални полет упркос томе што је њена копнена војска слаба, флота непримерена владарки мора, а војна индустрија ограничена чврстим везама и плановима САД. Британија данас није носилац неке велике идеје или плана за човечанство који би читаву нацију понео у будућност. Лондону су страна залагања за праведне међународне односе (омиљена тема Кремља) или поновну изградњу Империје (America First).У раздобљу нове поделе света безидејност је знак слабости, али Острвљани су, као и увек, усредсређени на решавање главних питања: са ким, колико дуго и колика је добит? Мада немају снагу као пре 100 година (сила другог реда), покушавају да на предстојећој мировној конференцији добију место за преговарачким столом. Британски нуклеарни арсенал и елита, посебно одгајана, образована мешањем аутохтоног становништва и усељеника различитог порекла, главна су преговарачка карта Лондона. У основи досадашњих успеха владарке мора одувек је била трговина и грабеж колонија и зависних држава.

Утемељена на империјалном искуству, Британија упорно покушава да у неком делу света оформи своју интересну сферу од 300 милиона становника и започне следећи талас технолошких иновација. Не жели да постане периферија Немачке и Русије и зато се у актуалне расправе подељене елите меша чак и краљица.[15] Британија већ делује у више праваца. Виндзори (Сакс-Кобург и Гота) негују бројне родбинске и пословне везе са европским краљевским породицама. У њиховом видокругу пословично су Блиски исток и Јерусалим;принц Вилијам недавно је боравио у Израелу.[16] Британска круна жели да унапреди везе са исламским светом како би успоставила покровитељство над Арапима.[17]

У случају распада ЕУ, Лондон би могао да покуша да организује нов Ханзеатски савез (Холандија, Исланд, Норвешка, Белгија, Пољска) коме би се прикључили и Аустралија и Нови Зеланд. Британија може да подстакне пресељавања стручњака из ЕУ и САД у којима су све израженији сукоби (расни, социјални, религијски, елитни) у своју зону. На руку јој иде варваризација Европе мигрантима који су на нивоу прве индустријске револуције. Не би било изненађење да Британија већ сада размишља о организацији и размештају специјалних војно-полицијских снага у Европи (састављених од обученог људства из Африке и Азије) које би под изговором заштите локалног становништва обезбедиле довољно велику територију (протекторат) и разграничење интересних сфера с континенталним елитама и Русијом. Можда је изјава британског министра одбране да ће морнарица образовати две обалске ударне групе наговештај британског деловања на континенту под командом US Navy.[18]

Али како се сукоби елита заоштравају, британске позиције слабе, што се видело и на састанку Г20 у Осаки (јун 2019) после неуспешног покушаја британске премијерке Терезе Меј да изглади односе с Кремљом. О невеселим приликама у британској елити говори чињеница да Тереза Меј за три године владавине (изабрана пре доласка Трампа на чело САД) није успела да изведе Британију из ЕУ. Тиме је идеја протектората над арапским светом (на рачун Израела) пропала, будући ослоњена на поражене политичке кругове у САД. Отежавајућа је околност што права криза у Британији и ЕУ још увек није почела. Најзанимљивије тек долази.

ИШЧЕЗАВАЊЕ ПРЕЛАЗНИХ НАЦИЈА

Борба Острвљана против руског утицаја одвијаће се до последњег становника Источне Европе. А на Балкану ће се борити до последњег Хрвата и Албанца одржавањем двају пројеката из ХХ столећа – тзв. велике Албаније и Хрватске, на рачун Србије, Црне Горе, Италије, Мађарске и Грчке. Елите источноевропских земаља не желе да откажу послушност Лондону и Вашингтону, што потврђује оцена летонског председника (на линији досадашњих) о руској агресивној геополитици.[19] И политички врх Пољске верује да ће за борбу против Русије придобити Вашингтон ширењем русофобије и претњама Москви.[20]

Али можда су Пољска и друге државе санитарног кордона већ на несигурном тлу? Кремљ столећима практикује тактику нужне одбране коју политички врхови земаља прелазних нација површно тумаче. Проницљиве анализе казују да је руска интервенција у Украјини (2014) била пре одбрана стратешких објеката (Крим) и очување престижа Кремља (Донбас и Луганск) него ли освајање територија. Поучени искуством из ХХ столећа, евроазијски господари у Кремљу у предстојећој подели света Русији ће припајати онолико колико она буде у стању да прихвати и успешно обједини.

Чим се заврши изградња гасовода Северни ток 2 (2020), антируски санитарни кордон чека судбина Берлинског зида. Овлашан осврт на економске, демографске и политичке прилике између Балтика и Егеја указује да елите ових држава не могу Кремљу да понуде примамљиве послове или концептуални одговор на савремену кризу. Источноевропске државе ништа не чине да зауставе пустошење настало добровољним (и подстицаним) пресељавањем њиховог становништва у Европу.[21] Земље западне Европе, пре свега Немачка, Аустрија, Холандија, након економског поробљавања источне Европе и Балкана, пресељавају Украјинце, Пољаке, Мађаре, Србе, Словенце, Арбанасе, Хрвате, Грке, Бугаре и др. на своју територију и организују миграције из Африке и са Блиског истока. Временом источноевропске државе ће се свести на главни град који ће бити туристички центар са америчком амбасадом и неколико стотина хиљада политичара, малих бизнисмена и њихових рођака који имитирају демократско друштво.[22]

Кремљ је пре три деценије започео повлачење из свих делова света руковођен начелом смањења трошкова одржавања империјалног апарата. Данас тим путем иду Бела кућа и Конгрес САД , тј. све утицајнији део америчке плутократије. И једни и други траже нову формулу поделе света која неће угрозити империјално језгро. Да ли је онда трезвено очекивати најезду руске војске на источну Европу? Да ли ће Кремљ донети одлуку да крхки руски социјални систем оптерети издржавањем придошлица које би га оптужиле за експлоатацију и окупацију? Зашто би Русија (17.100.000 km², око 145 милиона становника) освајала сто пута мањи простор Литваније, Летоније, Естоније (175.000 km²) са око шест милиона становника, двоструко ређе насељен од Србије? Зар није трезвеније простор санитарног кордона, пошто се већ урушава под притиском атлантистичке русофобије и германског економског поробљавања, препустити дуготрајној биолошкој сукцесији а борбу за тржишта пренети у западну Европу која се подмлађује претежно муслиманском популацијом из Азије и Африке?

Развој војног комплекса у Русији у наредним годинама, посебно након мировне конференције која се спрема, Москву ће учинити затворенијом за спољни свет. Осим за 30-50 милиона усељеника из Европе и других делова света, преко потребних за насељавање изауралске Русије. Главна полуга Кремља биће геоекономија и геополитика, док ће армија у наредних десетак година имати задатак да кремаљској елити пружи физичку безбедност, тј. самосталан избор новог организационог облика и идеологије (Трећи Рим, православни СССР, Нова Хипербореја…). После деценија европског разарања друштава и држава санитарног кордона и бивших совјетских република, то ће бити лакше него што данас изгледа.

Узгред, Русија више нема потребу да ствара наднационалне структуре које ограничавају њен суверенитет у „братских народа“. Другим речима, пред елитама држава бившег СССР-а и Источне Европе једноставан је избор: да до краја униште своја друштва и државе задржавајући их у хладноратовској славофобији и страху, или да пронађу начин да опстану у панобласти у којој се налазе. Какав год био договор великих сила, слом политичких елита санитарног кордона је неизбежан. Зачудо, значајан део европске континенталне елите још увек верује да ће Русија бити поново спасилац тако што ће обезбедити војску, гас, кавијар, злато, дрво, нафту, опоравак, а онда се на захтев Европљана удаљити без поговора и отићи у сибирска пространства.

ЦЕНА ПОЛИТИЧКЕ НЕСПРЕМНОСТИ

Распад СССР-а осим тешких последица по становништво СССР-а изазвао је пометњу на свим нивоима политичког одлучивања у свету. Моћници у Кремљу искористили су метеж, треску и победничко славље атлантиста као димну завесу за прегруписавање снага. Суочени са силном западном коалицијом и премишљањима Кине и Индије да јој приђу, започели су заверу против европског устројства света. На брзину је изучен нови облик ратовања и примењена је стратегија асиметричног одговора.

С почетка, контранапад Кремља беше оперативна иницијатива (Абхазија и Јужна Осетија 2008), касније стратешка (Крим 2014, Сирија 2015). О успешности руског асиметричног одговора сведочи меко и скоро неопажено утањање руских трупа у Венецуелу (2019). Док су САД громогласно најављивале рат против Ирана и Венецуеле, Кина (највећи страни инвеститор у Венецуели) је преговарала с Мадуровом опозицијом. Али после уласка руске војске у Венецуелу свима је постало јасно да је Кремљ преузео иницијативу и прешао у контранапад. Да би прикрио заверу против европског поретка, Кремљ се кретао у сенци своје слабости. Збивања у Молдавији, Чешкој и Грузији у јуну 2019. (неуспели пучеви, обојене револуције) потврђују промене односа снага. Ако очува унутрашњи мир и дијалог народа и власти, Москва ће ускоро пред собом имати дуг списак држава спремних за различите облике сарадње. Коначно, Кремљ је пронашао формулу успеха. Непријатељски клијенти (европске компрадорске елите) постају његова војска јер у име атлантског света воде прошле ратове.

Политички и интелектуални свет од Балтика до Солунског залива омогућава Лондону и Вашингтону да троше милионске масе не би ли надмашили Наполеона и Хитлера. Москва, после столећа борбе, више се не труди да подучава европске нације и њихове елите. Представници светске елите заузели су позиције, шире пропаганду (прикривају намере) и посматрају недостојанствено одумирање читавих држава европског континента. Савремена политика Кремља резултат је хиљaдугодишњег мешања различитих идеја Руса, Јермена, Јевреја, Казаха, Киргиза, европских просветитеља, атеиста, будиста, хришћана, бољшевика и још двестотинак етноса, великих религија и разних јереси. Насупрот Кремљу су владајуће структуре Велике Британије, Француске, Немачке, САД, без опита трпељивости, саживљавања и прожимања са другим народима. Њихова освајања вазда су започињала омаловажавањем, прогоном и истребљењем домородаца.

Сукоб елита и варваризација Европе 3

                         Храм свих религија, Казањ, Русија

Зар односи Кремља и Авганистана у последњих четири деценије не казују довољно? Присећамо се да су совјетске снаге упале у Авганистан (1979) ради сузбијања подривачког деловања САД на југу СССР-а. Америчка клопка совјетима постављена је отпочињањем новог типа рата (ширење демократије и обојених револуција) разрађеним у документима Савета за националну безбедност САД неколико година после Другог светског рата. На руку Англосаксонаца ишле су и вође авганистанских (азијских) племена лишене ширих спознаја европског колонијализма, традиционално учвршћени у свом инстинктивном деловању (нулта толеранција према освајачима). Снимак Збигњева Бжежинског и наоружаних Авганистанаца, начињен после совјетске инвазије, сведочи да су домороци и совјети истовремено упали у атлантистичку замку вођења рата средствима ранијих ратова. Као данас САД и ЕУ.

ИЗМЕЂУ ЕРОСА И ТАНАТОСА

Криза вођства у коју је запао европски свет није последица економских, политичких или геополитичких неприлика, већ пре свега духовног пропадања и цивилизацијског слома. Све указује да ће успон нове европске деснице (Ренци, Лепенова и сл.) ослабити ЕУ. Незадовољни националисти у улози десничара или левичара, неприпремљени да се носе с пословима реорганизације великих простора, само ће појачати напетост, смутњу и сукобе у ЕУ. Не треба губити из вида да су се у читавој Европи профилисале политичке елите на чијем челу су млади и привлачни политичари, често површних знања о држави и државним пословима, попут „веселих момака“ Ципраса и Варуфакиса у Грчкој.[23]

Србија одавно живи европску кризу. Али нема разлога да следи Литванце, Украјинаце, Летонце, Црногорце, који су из не сасвим знаних разлога одлучили да свој духовни и политички живот заврше колективним самоубиством. Ако је некоме дошао судњи час, никаква медицина не помаже. Црна Гора или Украјина, Литванија или Летонија, кренуле су на своје последње путовање. Њихове елите европски пут сматрају ходочашћем. Србија може да застане и врати се на почетак јер је добила прилику какву је последњи пут имао Карађорђе подижући Устанак да би обновио државу. Живот је шанса.

(Славољуб С. Лекић је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Аутор је више универзитетских уџбеника из области пољопривреде и стручних и научних чланака из области семенарства, геополитике и геополитике хране. Ексклузивно за Нови Стандард)

____________________________________________________________________

УПУТНИЦЕ И НАПОМЕНЕ
[1] Недавно је Доналд Трамп предложио Британији да иступи из ЕУ без плаћања 39 милијарди фунти и да на преговоре с ЕУ пошаље Најџела Фаража, заговорника Брегзита. Видети: Трамп: Спремите се на то да договора Британије и ЕУ неће бити и пошаљите Фаража. ББЦ, 2.јун 19. https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-48489500

[2] Видети: Трамп: Идемо на Марс! РТС, 27. мај 2019, http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/3535867/tramp-idemo-na-mars.html

[3] Било је много извештаја и коментара о Путиновим иступима у јуну 2019. у руској и светској штампи. Видети: Путинов интервју од 28. јун 2019. Фајненшел тајмсу на руском: https://inosmi.ru/politic/20190628/245374400.html  и резиме наступа у Осаки на заседању Г20: https://ria.ru/20190629/1556038909.html

[4] Видети: George Soros and Charles Koch to fund new ‘anti-war’ think tank. Quincy Foundation will challenge America’s military-industrial complex, co-founders say. The Independent  https://www.independent.co.uk/news/world/americas/us-politics/george-soros-charles-koch-quincy-institute-think-tank-anti-war-a8982216.html

[5] Снимак разговора Рона Пола и Бена Бернанкија (2011) налази се на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=2NJnL10vZ1Y  4`55„ – 5`32„. Бен Бернанки на челу Фед-а налазио се од 2006. до 2014. Посебно је изучавао велику економску кризу 1929-1933. што га је довело на чело Федералних резерви након А. Гринспена пошто је криза већ била пред вратима.

[6] Директор ММФ-а, Доминик Штрос Кан ухапшен је 2011. у Њујорку (пред путовање у Париз) по налогу тужиоца Сајруса Венса (млађег) под оптужбом за покушај силовања. Ослобођен је након неколико дана али порука америчких власти хапшењем функционера који има имунитет била је јасна. Видети: Ухапшен директор ММФ-а. РТС, 15. мај 2011. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/892016/uhapsen-direktor-mmf-a.html

[7] White, B. 2013. Dem opposition dooms Summers. POLITICO, 09/15/2013. https://www.politico.com/story/2013/09/larry-summers-withdraws-name-federal-reserve-chairman-096824  Л. Самерс био је главни економиста СБ и министар финансија САД. Неочекивано је одустао од самоуверено најављене канидатуре за председника Фед-а у лето 2013.

[8] Worstall, T. 2012. The Drilled Gold Bars Filled With Tungsten. Forbes, Mar 26, 2012.

https://www.forbes.com/sites/timworstall/2012/03/26/the-drilled-gold-bars-filled-with-tungsten/#5c25e9234e13

[9] Carney, Ј. 2012. The Germans Are Coming for Their Gold.  9 Nov 2012. https://www.cnbc.com/id/49540593

[10] О посети Краљице и принца Филипа 13.12.2012. Банки Енглеске видети The Evening Standard: https://www.standard.co.uk/news/uk/dont-do-it-again-prince-philips-advice-to-bankers-over-global-financial-collapse-8412982.html

[11] Видети одговор Феда-а на питање да ли поседује или чува злато: Does the Federal Reserve own or hold gold? 3.12.2014. https://www.federalreserve.gov/faqs/does-the-federal-reserve-own-or-hold-gold.htm

[12] Mackinder, H. J. 1904. The geographical pivot of history. Објављено у: The Geographical Journal, Vol. 170, No. 4, December 2004, pp. 298 – 321. The Royal Geographical Society.

[13] Mackinder, H. J. 1996. Democratic ideals and reality: a study in the politics of reconstruction. Washington DC, NDU Press, стр. 106. Прво издање ове књиге штампано је 1919.

[14] Путин о нуклеарном рату: Они који нас нападну поцркаће и неће стићи ни да се покају, а ми ћемо – право у рај. Факти 18.10.2018. Ова изјава дата је након разговора Путин-Трамп, одржаних у јулу 2018 у Хелсинкију.

http://fakti.org/putiniana/putin-o-nuklearnom-ratu-oni-koji-nas-napadnu-pocrkavace-i-nece-stici-ni-da-se-pokaju-a-mi-cemo-pravo-raj

[15] Durden, Т. 2019. Queen Elizabeth Breaks Brexit Silence: ‘Stop Squabbling And Get On With It’. ZeroHedge, 01/26/2019. https://www.zerohedge.com/news/2019-01-26/queen-elizabeth-breaks-brexit-silence-stop-squabbling-and-get-it

[16] Видети: Princ Vilijam u Jerusalimu na grobu svoje prababe. РТС, Танјуг, 28. 6. 2018. http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3183608/princ-vilijam-u-jerusalimu-na-grobu-svoje-prababe.html

[17] Видети: Is the caliph a queen? Muslims consider Queen Elizabeth’s ties to the Prophet Muhammad. The Economist, Apr 5th 2018. https://www.economist.com/middle-east-and-africa/2018/04/05/muslims-consider-queen-elizabeths-ties-to-the-prophet-muhammad

[18] Marjanović, М. 2019. Royal Navy Building ‘Littoral Strike Groups’ to Help Uncle Sam Bully Third World. 6.5.2019. Russia Insider: https://russia-insider.com/en/royal-navy-building-littoral-strike-groups-help-uncle-sam-bully-third-world/ri26952

[19] Видети интервју летонског председника: Lettlands Präsident Raimonds Vejonis „Russland verfolgt eine aggressive Geopolitik“ SPIEGEL ONLINE, 09.03.2019

http://www.spiegel.de/politik/ausland/lettland-praesident-russland-verfolgt-eine-aggressive-geopoliltik-a-1255577.html

[20] Durden, Т. 2019. Exciting Prospect: Poland’s Former Army Chief Floats US Pre-Emptive Nuclear Strike On Russia. Russia Insider, Apr 9, 2019.

https://russia-insider.com/en/exciting-prospect-polands-former-army-chief-floats-us-pre-emptive-nuclear-strike-russia/ri26730

[21] Русофобске елите земаља санитарног кордона фалсификују пописе становништва ради убирања субвенција из Брисела. Брисел се чини невешт јер су субвенције један облик компензације за људство (европски метод трговине робљем).

[22] Мараховский, В. 2019. Западные СМИ: Украина теряет защитников. РИА Новости, 26.3.19.  https://ria.ru/20190326/1552086252.html

[23] Живковић, Н. 2019. Писмо из Грчке. 12.јун 2019. https://nikolazivkovicblog.wordpress.com/


ИЗВОР: https://www.standard.rs/2019/07/06/sukob-elita-i-varvarizacija-evrope/

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Салвини: Меркелова и Макрон су уништили Европу 13

Салвини: Меркелова и Макрон су уништили Европу

Потпредседник Владе Италије Матео Салвини одговорио је на изјаву Меркелове да она неће допустити да …

Недовољно истражено: На Западу буја нова вера — невера 14

Недовољно истражено: На Западу буја нова вера — невера

Да је на делу дехристијанизација поготово Западне Европе указује податак о продаји 500 римокатоличких и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *