Насловна / Србија / Друштво / Свака четврта Српкиња није мајка
Свака четврта Српкиња није мајка 1

Свака четврта Српкиња није мајка

НАЈВЕЋИ број мајки у Србији подиже двоје деце, док свака четврта женска особа старија од 14 година – није рађала. Највише деце у Републици рађају Бошњакиње и Ромкиње које на свет доносе просечно по троје деце, док су Српкиње са мање од двоје испод већине осталих националности по бројности потомства.

По стопи рађања, у самом врху лествице су Албанке, које на свет доносе нешто мање од троје деце, као и Муслиманке (2,61) и Горанке са просеком од 2,4 наследника. Мање од Српкиња, са друге стране, имају само Буњевке, Влахиње, Мађарице и Југословенке. За материнство се најређе одлучују Рускиње, које просечно на свет доносе 1,8 деце.

Ови подаци, које је на основу пребројавања становништва 2011. објавио Републички завод за статистику (РЗС), потврдили су старе рачунице које су показивале да је све мање жена у Србији које рађају више од троје деце. Мајки које подижу четворо деце данас је за 17.000 мање него на претходном пребројавању 2002. године.

– Исти тренд се види и код броја жена које имају петоро и више деце, којих је мање за 23.000 – објашњава Снежана Лакчевић из РЗС.

– Са друге стране, учешће жена које су родиле по једно дете на истом је нивоу последњих 20 година и њих је око 630.000, што чини петину дама у Републици. За разлику од година за нама, повећан је број само мајки са двоје деце, којих је тренутно 1,3 милиона, што чини око 40 одсто.

Материнство најбоље од руке иде породиљама у општинама Тутин и Сјеница, где жене просечно на свет доносе по троје деце. За овим местима следе Пријепоље, Нови Пазар, Медвеђа, Трговиште, Бујановац и Прешево, где је просек свега ”за длаку” слабији. Најмање бројно потомство доносе жене у Књажевцу, где у просеку рађају – дете и по. Да асфалт не погодује демографском расту сведочи пример београдских општина Врачар и Стари град, чије житељке просечно имају 1,66 деце, али и Неготинке које рађају свега 1,77 деце.

ДОБРО СЕ ДРЖАЛИ ДО ОСАМДЕСЕТИХ број мајки са више од петоро деце данас је преполовљен у односу на период после Другог светског рата, када је готово свака пета жена имала петочлано потомство. Фертилитет жена у Републици држао се све до 1981, од када је почео драстично да опада. Такав тренд биће, према прогнози демографа, настављен и у годинама које су пред нама.
О еманципацији лепшег пола у Републици, међутим, сведочи потомство рођено ван брака. Укупно 732.000 неудатих жена на свет је донело 95.000 деце. Највише неудатих мајки има само једно дете, али на истом списку су и 2.624 мајке које имају више од петоро деце.

Најновији подаци открили су и биланс разведених и смрћу супружника прекинутих бракова. Од укупно 3,2 милиона жена у Србији разведено је 181.351, док готово пола милиона чине удовице.
ПРЕ ДЕВЕТНАЕСТЕ РАЗВЕЛО СЕ 150

ДА им није место у брачној заједници спознало је готово 150 жена старости између 15 и 19 година, које су родиле укупно 116 деце. Оне, међутим, чине само мањи део од 3.710 најмлађих невеста које још носе бурму на руци и које су на свет донеле 2.226 беба. Међу женама у овој категорији пописано је и чак 19 удовица.

 

Новости

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Голоруким Српкињама и камење било џебана 11

Голоруким Српкињама и камење било џебана

ПОБЕДИ Карађорђевих устаника на Кукутници, планини између Ивањице и Ариља, 1809. године, заустављању турског продора …

"Српско коло" окупило 2.000 основаца са централног Космета 15

„Српско коло“ окупило 2.000 основаца са централног Космета

Ансамбл народних игара и песама „Венац“ одржао је данас у Лапљем Селу манифестацију под називом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *