Србија

Свега осам анонимних сведока албанизације Косова и Метохије

Да видимо, колико нас зна о Осам анонимних? Која је, поред оне у Берлину, након Резолуције Информбироа, била најчуванија граница на свету? Шта је то био и где се одиграо ,,Потоп религије?“ Да смо знали, многе ствари би биле другачије.


Пише: Данијела Дорадо

Јуче сам размишљала о кризи издаваштва, те како су нам уместо озбиљне, документарно научне литературе и квалитетне праве књижевности пласиране јефтине приче сумњивог квалитета које ће, евентуално, бити упамћене и значајне једино социолозима прочуаваоцима суноврата једног друштва. Тада сам признала, и немам проблем с тим, да књиге купујем на Лимундо и сличним сајтовима и по антикварницама, пијацама и другим живописним и неуобичајеном местима.

Данас ми је стигла једна од тих књига, које се траже месецима и годинама, ретко ко их је и видео, а још су ређи они који их читају. Требало ми је релативно мало времена (чиста срећа!) и новца и ево је, напокон, у мојим рукама. Тачније, почива на крилу, док окрећем странице потпуно несвесна људи око себе, места и времена.

Да видимо, колико нас зна о Осам анонимних? Колико људи уопште зна кад и поводом чега се они помињу? Која је, поред оне у Берлину, након Резолуције Информбироа, била најчуванија граница на свету? Шта је то био и где се одиграо ,,Потоп религије?“

Кренимо редом – најчуванија граница после берлинске је, након резолуције Информбироа, била југословенско – албанска. Истовремено, ту најчуванију границу на свету само за прве 3 године прешло је више хиљада наводних албанских избеглица; из затворене, жицом опасане, бункер државе остало је забележено да је, нпр, само у ноћи између 3. и 4. октобра 1951. преко југословенско албанске границе пребегло 25 албанских грађана, са женама, децом, чак и једном тромесечном бебом, више стотина оваца, десетак говеда и исто толико коња. Вођа групе био је извесни Дјон Рупаи.

#Албанци, #Albanija, #Косово, #Метохија, #Srbi, #Crnogorci, #Мигранти, #избеглице, #терор, #злочини, #откуп, #Данијела, #Киша, #д, #Дорадо, #komunisti, #km, #novine, #granica,
Више хиљада бункера смештено је уз ганицу са тадашњом Југославијом

То је време кад је СФРЈ прокламовала отопљавање односа са Албанијом по сваку цену. Албанија ‘фино’ узвраћа. Декретом из 1966. та држава укида сва лична словенска имена и све словенске називе.

Одмах за декретом уследио је тзв. Потоп религије (1967.): уништавање богомоља (у пракси искључиво неисламских – православних) преоравање гробаља – опет неисламских, неарнаутских.

Десет година касније, 1975. уследило је доношење једног још ригиднијег декрета који је запечатио судбину нашег живља у Албанији, према коме су припадници нашег народа (наш народ у Албанији су тада чинили, поред Срба, и Црногорци и Македонци) морали да се дефинитивно одрекну својих ,,неалбанских имена“ јер звуче ,,неприкладно“ или ,,понижавајуће са политичког, моралног или идеолошког становишта.“

За све то време, Устав Албаније је, у члану 42, предвиђао да је националним мањинама у Албанији ,,гарантована заштита и развој њихове културе, њихових народних традиција, употреба матерњег језика и наставе на матерњем језику у школама, једнакост у развоју у свим областима друштвеног живота….“

Није потребно много памети да би се схватила груба противречнст између прокламованог (за потребе маркетинга, данас би се рекло) раја и праве судбине националних мањина у тој земљи.

За то време, десетине и стотине хиљада Арабанаса је прешло и настављало досељавање без ометања.

Ово је речит и страшан податак: само од краја Другог светског рата до 1960. на Косову и Метохији узурпирано је ,,више од 100 000 ха друштвеног земљишта“ ( у питању је била, дакле, јавна својина грађана Србије). Године 1965. објављен је Закон о југословенском држављанству, којим не само да није ни покушано решавање насилне ратне и послератне колонизације и албанизације косовскометохијских предела, већ (невероватно!) чланом 22 ,,признато је југословенско држављанство свим лицима која су рођена или одрасла у Југославији (!?) као и ….. лицима која се се трајно настанила у Југославији ….. ако су се до дана ступања на снагу овог закона користила претпоставком југословенског држављанства … и нису се позивала на страно држављанство.“ (?! Аууу… језиво. Криминал!).

Партијски послушници гори од Османлија:

#Албанци, #Albanija, #Косово, #Метохија, #Srbi, #Crnogorci, #Мигранти, #избеглице, #терор, #злочини, #откуп, #Данијела, #Киша, #д, #Дорадо, #komunisti, #km, #novine, #granica,

Иначе, бригу о албанским избеглицама водили су искључиво – локални (општински) органи. Број албанских имиграната који је запослен у државним органима тадашње САП Косово, владајућа КП елита је крила једнако као и стваран број Албанаца који се након Другог св. рата населио на КиМ; локални Срби, комунистички апаратчици, махали су бројем ,,не већим од 15 000″, што је на Седници Одбора за здравље и соц. заштиту Већа удруженог рада Скупштине СР Србије, одржаној 17. јануара 1989. године, отворено довела у питање и изразила сумњу (једина за све године) Ружа Петровић, професор демографије на Философском факултету Београдског универзитета. Међутим, њене сумње нису продрле у јавност.Формиране на основу њених стручних демографских података и бележака, ,,неизоставно су завршиле у стенографским белешкама Скупштине СР Србије, – на хрпи у неком архиву…

#Албанци, #Albanija, #Косово, #Метохија, #Srbi, #Crnogorci, #Мигранти, #избеглице, #терор, #злочини, #откуп, #Данијела, #Киша, #д, #Дорадо, #komunisti, #km, #novine, #granica,

(Данас опет имамо многе државне надлежности пренесене на локалну самоуправу – општинске органе и то у срединама у којима традиционално већину чине народи са израженом нетрпељивошћу према Србији и Србима уопште. Тако у Прешеву ничу споменици арбанашким терористима као ,,народним херојима“, у Новом Пазару меморијална табла нацистичком злочинцу Аћиф ефендији – образац се, дакле понавља. Србија је верна својим грешкама).

#Албанци, #Albanija, #Косово, #Метохија, #Srbi, #Crnogorci, #Мигранти, #избеглице, #терор, #злочини, #откуп, #Данијела, #Киша, #д, #Дорадо, #komunisti, #km, #novine, #granica,

Оних Осам анонимних, – то су Срби из Скадра, који су се, игром и вољом великих сила, нашли у границама Албаније. Само осморо њих је успело да пребегне, (за разлику од Албанаца који су без проблема пуштани да напусте Албанију и да уђу у СФРЈ) и они су били једини од којих се, непосредно, могло у то време чути и о забрани коришћења словенских имена, албанизацији топонима и историјских места итд. Мора да негде има више о њима, пустила сам гласнике на четири стране да ослушну, па ћу, надам се и то пронаћи).

Овај део је стравичан: У јесен 1986. Покрајински секретаријат за здравље и социјалну политику САП Косова организовано је приступио УНИШТАВАЊУ огромног архива у вези са прихватањем и тзв. ,,интеграцијом“ емиграната из НСР Албаније. (!)Поједине делове овог архива сачували су од претварања у ,,секундарне сировине“ и пепео неки од оних људи чији су се потписи, непуне две године касније, нашли на Петицији 50.509 Срба и Црногорраца с Косова која је достављена Скупштинама Србије и СФРЈ (о зулумима, прогонима, убиствима исл. које су над њима чинили Албанци).

Ипак, добар део архива је спасен захваљујући људима чији посао то није, а који су прозрели његову праву вредност. Део доказа о ‘подухвату’који је, уз помоћ нашег новца (буџет Ср Србије и СФРЈ) значајно изменио демографску структуру на КиМ – заувек је нестао.

Дефинитивно и коначно су изгубљени трагови бројних решења о прхватању, као и спискови албанских емиграната на (нашој) соц. помоћи;о изнуђеним огласима за продају српских и црогорских имања (не мањих од 4 ха!) ии кућа, које су насилно откупљиване да би се у њих збринули емигранти из Албаније (!), затим нестала су делом званична упутства за администартивну процедуру ,,откупа.“, записници о процени имовине и ,,увођењу у посед“ нових власника из НСР Албаније, о купопродајним уговорима и финансијска документација о дефинитивној исплати бивших власника пре њихове коначне Сеобе са КиМ.

Нестали су и бројни документи значајни за егзодус Срба са КиМ простора, као и потписи Срба и Црногораца, послушника, који су све то аминовали и на то пристајали.Осим историјског, овакви документи би били од изузетне користи за студију феноменологије колаборације у процесу изгона и затирања властитог народа. Остало је име Неђа Борковића, који се, захваљујући шуровању са Арбанасима успео на положај потпредседника Скупштине СФРЈ, на пример.

#Албанци, #Albanija, #Косово, #Метохија, #Srbi, #Crnogorci, #Мигранти, #избеглице, #терор, #злочини, #откуп, #Данијела, #Киша, #д, #Дорадо, #komunisti, #km, #novine, #granica,

Такође су се у тајности држали подаци о албанским емигрантима који су заузимали високе државне функције почев од Општина, па све до руководећих положаја на Универзизету у Приштини, председништву САП Косово, ЦК СК, Председништву СФРЈ.

У овом низу докумената, ево најбенигнијег: ово је потврда којом се (приметићете да је на лошијем српском), захтева да се албанском емигранту омогући насељавање у село Мух. Бабуч (или ћ, ш?) из Сувог дола, као и све његове стоке и имовине, о трошку Секретаријата (државе Србије!)

#Албанци, #Albanija, #Косово, #Метохија, #Srbi, #Crnogorci, #Мигранти, #избеглице, #терор, #злочини, #откуп, #Данијела, #Киша, #д, #Дорадо, #komunisti, #km, #novine, #granica,

Што више улазим у материју, све ми је јасније да ми и данас радимо управо исто.

А можда се зато стари записи и не штампају.


Извор: КМ Новине

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!