Свет на прагу антицивилизациjе

БEOГРAД – Уколико човечанство не буде у могућности да успешно превазиђе садашњу економско-политичку кризу суочиће се са драматичним антицвилизациjским променама, тврди познати руски економиста и раниjи градоначелник Mоскве Гаврил Попов.

Oн jе, у интервjуу Танјугу, оценио да такав антицивилизациjски преокрет већ почиње и да ће главни предводници тог новог устроjства бити антиглобалисти и евроскептици.

“На врху тог система ће бити антиглобалисти, евроскептици, они људи коjи се залажу и за заузимање Вол стрита, и то ће све довести до потпуно новог облика уређења у свету”, тврди Попов, коjи jе ове седмице у Привредноj комори Србиjе одржао предавање “Велика Aлтернатива 21. века – трошење постиндустриjализма и перспективе алтернативне цивилизациjе”.

Oн jе у том предавању указао да се човечанство сада практично налази на самом краjу развоjног циклуса насталог на кризама савременог капитализма и државног социjализма. 
“Oбе ове кризе су донеле позитивне и негативне ефекте по друштва широм света, што jе, у извесном смислу, предодредило консеквентност настаjања таквих криза”, тврди Попов, коjи као опасне “реметилачке факторе” у глобалноj економиjи види, између осталог, проблематичну улогу офф шор зона и дерегулациjу миграторне политике.

Попов jе, анализираjући последице поjаве антиглобалистичких покрета и “излазака маса на улице”, као и рушење досадашњих постиндустриjалистичких темеља, закључио да су “масе спремне да превазиђу постиндустриjализам, док идеолози jош немаjу одговор у виду неке нове алтернативе”.

За овакав закључак jе занимљиво и обjашњење овог економисте, коjи jе jош у совjетско време остварио кариjеру успешног професора економиjе, а потом и декана Eкономског факултета на чувеном московском Универзитету Ломоносов.

Попов истиче да jе 1990. године решио са групом колега и истомишљеника, међу коjима су били његов колега из тадашњег Лењинграда, Aнтолиj Собчак, и будући председник Руске федерациjе, Борис Jељцин, да иступи из Kомунистичке партиjе Совjетског савеза, jер jе тада сматрало да совjетски систем “не побољшава положаj становништва већ га чини горим”.
“Сматрао сам, такође, да совjетски систем води ка варварском коришћењу енергетских ресурса државе. Битан разлог за излазак из партиjе jе био и што сам схватио да jе бољи живот достижан само за владаjућу бирократиjу. У таквим околностима, очекивати неко побољшање било jе jедноставно немогуће и било jе потребно тражити неку нову орjентациjу”, наводи Попов.

“Лично мени и моjим родитељима, совjетска власт jе дала jако пуно. Родитељи су од сељака постали научници, jа сам од jедног дечака коjи jе одрастао на Дону у прилично сиромашноj породици, постао декан универзитета у Mоскви, и такав брзи напредак ми jе већ сада тешко да замислим”, признаjе данас Попов, коjи jе у бившем ШСР-у, а касниjе и самосталноj Русиjи, написао дестине књига и студиjа о кретањима у свременоj економиjи и на полтичке теме.

 

Танјуг

фото: Итар-ТАСС