fbpx
Насловна / Свет / Светска привреда на најнижим гранама још од глобалне кризе

Светска привреда на најнижим гранама још од глобалне кризе

„Најспорији глобални раст још од светске финансијске кризе 2008/09 године“.

Ово је опис најновије пројекције раста светске привреде коју је дао Међународни монетарни фонд у свом редовном полугодишњем извештају Светски економски изгледи. Према оцени Фонда светска привреда ће се ове године повећати за свега три одсто што је за 0,3 процентна поена мање него што су прогнозирали у априлу ове године.

Ако погледамо како су се кретале прогнозе ММФ-а у време кризе пре деценију, пројекције Фонда су, иако стално кориговане надоле, увек биле оптимистичније од стварности.

Занимљиво је да за разлику од тог периода, Србија, а и уопште регион Централне и Источне Европе, боље стоји од светског просека. ММФ је задржао раст БДП-а Србије у овој години од 3,5 одсто и четири одсто у 2020. иако је рецимо Светска банка недавно снизила пројекцију на 3,3 одсто ове године и 3,9 одсто у наредној.

У региону „растуће Европе“ како ММФ означава углавном источноевропске и балканске земље, ове године Србија ће бити на петом месту по привредном расту, иза Мађарске, Пољске, Румуније и Бугарске. С друге стране, иза нас ће ове године према пројекцијама ММФ-а завршити Украјина, Хрватска, Белорусија, Русија и Турска (ММФ није експлицитно дао податке за мање земље са Балкана као што су Албанија, Северна Македонија, БиХ и Црна Гора).

Иначе, просечан раст целог региона је прогнозиран на свега 1,8 одсто, али то је пре свега последица стагнације Турске (пројекција 0,2 одсто) и Русије (1,1 одсто). Нико у Европи, осим Турске, нема проблема са инфлацијом.

И поред пада незапослености у Србији последњих година и даље смо међу само пет европских земаља са двоцифреном незапосленошћу. Поред ЕУ земаља Грчке, Шпаније и Италије које високу незапосленост вуку још од кризе из прошле деценије, незапосленост од 13,8 одсто има Турска која преживљава економску кризу и Србија са 13,1 одсто у овој години.

Међутим, судбина малих отворених економија каква је наша је да зависе од глобалних економских кретања. Kако се објашњава у извештају ММФ-а слаб раст је последица трговинских баријера и растућих трговинских и геополитичких неизвесности.

Осим тога структурни фактори попут слабијег раста продуктивности и старења становништва у развијеним економијама утичу на глобално економско успоравање, док се земље у развоју попут Венецуеле, Ирана или Аргентине боре са својим проблемима. Тако ММФ прогнозира економски раст од свега 1,7 одсто за развијене земље у овој и наредној години, док за земље у развоју у овој години прогнозира раст од 3,9, а у 2020. години 4,7 одсто.

Ове прогнозе о опоравку наредне године су, према признању Фонда, прилично неизвесне. Половина од тог опоравка односи се на очекивања да ће се опоравити земље које су ове године у великим проблемима као што су Венецуела, Аргентина и Иран, као и да ће се убрзати раст у економијама које су ове године значајно успориле као што су Бразил, Русија, Индија, Мексико или Саудијска Арабија.

Тренутно успоравање економске активности, оцењују стручњаци Фонда, географски је раширено на свим меридијанима, а карактерише га пад у индустријској производњи и глобалној трговини. Повећање царина и неизвесност око трговинских политика највећих економија су утицали на инвестиције и увоз и извоз капиталних добара.

Раст трговине у првој половини ове године износио је свега један одсто и то је најмањи раст од 2012. године. Осим глобалних узрока, на ауто-индустрију су утицали и неки специфични шокови као што је пооштравање стандарда емисије гасова у еврозони и Kини што је погодило пре свега немачку индустрију која је велесила у овој области.

Стручњаци Фонда дали су и неке (неубедљиве) савете земљама како би се растерали тмурни облаци који се надвијају над економијом. Гита Гопинат, економска саветница ММФ-а, истакла је да није било смањења каматних стопа централних банака, процена глобалног раста била би за 0,5 поена мања.

Она је оценила да је раст подржан овим стимулацијама помогао да се донекле ублаже негативни ефекти кинеско-америчког трговинског рата. Ако би се наставило узајамно подизање царина две највеће светске економије до краја следеће године би то „убило“ 0,8 процентних поена укупног глобалног раста.

ММФ саветује да они који могу смање каматне стопе, а они који су мере монетарне политике исцрпели (каматне стопе на минимуму) треба да посегну за фискалним стимулацијама привреде. Наравно то важи за оне који имају простора у својим буџетима и чији јавни дуг већ није превисок. За оне који наредну наступајућу кризу дочекују са великим дугом ММФ није дао савет.

Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Шта стоји иза „рекорда“ Србије у привлачењу директних улагања из иностранства?

4 (6) И прошле, као и 2016. године, Србија је била лидер у привлачењу страних …

Economist: Глобализација је мртва и требало би да осмислимо нови светски поредак

1 (1) Можда би било боље да они који су стасали као љубитељи глобализације пређу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *