Сасвим је извесно да ће на јесен струја поскупети – ово је потврдио и сам председник Александар Вучић. Најављено је поскупљење од 10 одсто, а оно ће са собом повући раст готово свих цена у Србији, првенствено оних производа за чију се производњу користи велика количина електричне енергије, попут пекарских и замрзнутих прехрамбених производа.
Неколико месеци уназад грађани Србије добијали су опречне информације о поскупљењу струје. Председник Вучић говорио је да не може да поскупи, министарка Михајловић да мора – и тако у круг. Онда министарка каже да ће струја поскупети за 20 одсто, али је председник демантује, те каже да ће „гледати“ да поскупљење не буде више од 10 процената.
Сада нема дилеме – до поскупљења електричне енергије ће сигурно доћи, а уколико је веровати председнику, оно ће бити мање у односу на претходне процене стручњака, које су предвиђале и до 30 одсто више цене.
Шта ће све поскупети?
Према речима професора Економског факултета др Горана Петковића, поред већег рачуна за струју на јесен, грађане чека додатни удар на новчаник.
„Струја спада у такозвана добра посредничког карактера. То значи да својим ценама утичу на цене других производа у које су уграђене – ту спадају, између осталог и други енергенти и репроматеријали. Када поскупи струја, долазимо у ситуацију да и свим тим сировинама скаче цена“, објашњава Петковић.
Дакле, поскупљење струје највише ће погодити оне гране индустрије за које струја представља значајну ставку у производњи, те ће и ти производи сигурно поскупети.
Истог мишљења је и економиста Саша Ђоговић, који објашњава да ће на јесен сигурно поскупети производи у чијој производњи значајно учешће има струја.
„Примера ради, можемо очекивати поскупљења пекарских производа – струја ту представља значајан елемент производње“, наводи Ђоговић.
Петковић као пример великог потрошача електричне енергије наводи хладњаче.
Према томе, објашњава наш саговорник, поскупеће сви они производи који се замрзавају и хладе – риба и морски плодови, месо, замрзнуто поврће и воће, пецива.
„Ту су и јавни простори који троше доста електричне енергије на осветљење и климатизацију као што су, на пример, шопинг центри, конгресни центри или дворане“, закључује Петковић, додајући да је исти случај и са хотелима и другим објектима сличне намене – мотелима и апартманима.
Скупља струја – виши степен инфлације
Како Ђоговић објашњава, поскупљење електричне енергије има директан утицај на раст инфлације.
Према његовим речима, уколико струја поскупи за 10 одсто, то значи да ће и инфлација „скочити“ за један одсто.
Vodeći političar veliča svoju desetugodišnju vladavinu uz nesebičnu podršku poltrona, klimoglavaca i uvlakača. Da li je to baš tako? Najgore su prošli penzioneri-njegova glasačka mašina. Upoređenja radi: u maju mesecu 2022. godinem je postignutmo: prosečna zarada74.168 din, prosečna penzija 30.989 din, minimalna zarada 35.415 din, minimalna penzija 17.000 din. Prosečna penzija za 10 godina sa 60% prosečne plate pala je na 40%.kada je vòđa zaseo u fotelji hleb je koštao oko 20 din, a sada, i pored ograničenja, košta 50 dinara. Penzionerima je brzdušno otimao penziju punih četiri godina, čime je , u lažima spasio državu, a zaboravio da vrati otetog. Zemlju je uspešno zadužio za dodatnih dvadeset milijardi evra i to je najveće zaduženje Srbije u istoriji. Priče da smo jedna od jačih zemalja u Evropi, a prosečne plate su veće od plata u Albaniji, Makedoniji i BiH, a prosečna penzija je veća od penzije u BiH. Ovo je naša stvarnost, a ne one hvalbe vođe. Nek’ mu je na zdravlje.