Економија

Чека нас папрена јесен: Осим струје ево шта ће све још поскупети

Сасвим је извесно да ће на јесен струја поскупети – ово је потврдио и сам председник Александар Вучић. Најављено је поскупљење од 10 одсто, а оно ће са собом повући раст готово свих цена у Србији, првенствено оних производа за чију се производњу користи велика количина електричне енергије, попут пекарских и замрзнутих прехрамбених производа.

Неколико месеци уназад грађани Србије добијали су опречне информације о поскупљењу струје. Председник Вучић говорио је да не може да поскупи, министарка Михајловић да мора – и тако у круг. Онда министарка каже да ће струја поскупети за 20 одсто, али је председник демантује, те каже да ће „гледати“ да поскупљење не буде више од 10 процената.

Сада нема дилеме – до поскупљења електричне енергије ће сигурно доћи, а уколико је веровати председнику, оно ће бити мање у односу на претходне процене стручњака, које су предвиђале и до 30 одсто више цене.

Шта ће све поскупети?

Према речима професора Економског факултета др Горана Петковића, поред већег рачуна за струју на јесен, грађане чека додатни удар на новчаник.

„Струја спада у такозвана добра посредничког карактера. То значи да својим ценама утичу на цене других производа у које су уграђене – ту спадају, између осталог и други енергенти и репроматеријали. Када поскупи струја, долазимо у ситуацију да и свим тим сировинама скаче цена“, објашњава Петковић.

Дакле, поскупљење струје највише ће погодити оне гране индустрије за које струја представља значајну ставку у производњи, те ће и ти производи сигурно поскупети.

Истог мишљења је и економиста Саша Ђоговић, који објашњава да ће на јесен сигурно поскупети производи у чијој производњи значајно учешће има струја.

„Примера ради, можемо очекивати поскупљења пекарских производа – струја ту представља значајан елемент производње“, наводи Ђоговић.

Петковић као пример великог потрошача електричне енергије наводи хладњаче.

Према томе, објашњава наш саговорник, поскупеће сви они производи који се замрзавају и хладе – риба и морски плодови, месо, замрзнуто поврће и воће, пецива.

„Ту су и јавни простори који троше доста електричне енергије на осветљење и климатизацију као што су, на пример, шопинг центри, конгресни центри или дворане“, закључује Петковић, додајући да је исти случај и са хотелима и другим објектима сличне намене – мотелима и апартманима.

Скупља струја – виши степен инфлације

Како Ђоговић објашњава, поскупљење електричне енергије има директан утицај на раст инфлације.

Према његовим речима, уколико струја поскупи за 10 одсто, то значи да ће и инфлација „скочити“ за један одсто.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Нова.рс

Један коментар

  1. Vodeći političar veliča svoju desetugodišnju vladavinu uz nesebičnu podršku poltrona, klimoglavaca i uvlakača. Da li je to baš tako? Najgore su prošli penzioneri-njegova glasačka mašina. Upoređenja radi: u maju mesecu 2022. godinem je postignutmo: prosečna zarada74.168 din, prosečna penzija 30.989 din, minimalna zarada 35.415 din, minimalna penzija 17.000 din. Prosečna penzija za 10 godina sa 60% prosečne plate pala je na 40%.kada je vòđa zaseo u fotelji hleb je koštao oko 20 din, a sada, i pored ograničenja, košta 50 dinara. Penzionerima je brzdušno otimao penziju punih četiri godina, čime je , u lažima spasio državu, a zaboravio da vrati otetog. Zemlju je uspešno zadužio za dodatnih dvadeset milijardi evra i to je najveće zaduženje Srbije u istoriji. Priče da smo jedna od jačih zemalja u Evropi, a prosečne plate su veće od plata u Albaniji, Makedoniji i BiH, a prosečna penzija je veća od penzije u BiH. Ovo je naša stvarnost, a ne one hvalbe vođe. Nek’ mu je na zdravlje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!