fbpx

Трећина српске привреде није у стању да враћа узете кредите!

0
(0)

Удео кредита с проблемима у отплати из године у годину се повећава и крајем прошле године је достигао 22 одсто, показују подаци Удружења банака. У случају предузећа и предузетника тај проценат је још алармантнији и у првом случају је достигао 28 одсто, а у другом 30 одсто. Боје дужника најбоље, до сада, бране грађани чији су се ризични кредити зауставили на десет одсто.

Ризични пласмани постали су претежак баласт за банке, јер им је по том основу, као и за потребну резерву за процењене губитке и обавезну резерву, заробљено чак 7,9 милијарди евра. Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака, недавно је изјавио да би проблем требало да се реши у садејству Народне банке, самих банака, министарстава привреде и финансија. И премијер се у експозеу позабавио овим проблемом „кандидујући” концепт који би подразумевао успостављање посебне компаније – инвестиционог фонда који би откупљиво проблематичне кредите од банака. Ова компанија би имала професионални менаџмент специјализован за реструктурирање компанија које се налазе у финансијским тешкоћама, а којима су ови кредити били одобравани.

Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке, каже да се проблем високог учешћа тешко наплативих потраживања мора хитно решити.

– Фондови који се баве откупљивањем тешко наплативих потраживања постоје у многим економски јаким државама. Уколико на квалитетан начин применимо принципе на којима се њихов рад заснива, то може бити велики корак напред у решавању проблема тешко наплативих потраживања. Банке би биле ослобођене баласта и тиме би се створила додатна ликвидност која би могла да буде искоришћена за финансирање новог инвестиционог циклуса – каже Царић.

Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке, каже да су задовољни што су и НБС и влада препознале овај проблем и улажу напоре да пронађу најбоље решење.

– Подржавамо иницијативу за системски приступ у решавању овог питања, који би се заснивао на успостављању специјализоване банке-фонда који би преузимали и управљали проблематичним пласманима, а истовремено би се бавили и унапређењем регулативе. Очигледно је да је нека промена на пољу смањења проблематичних пласмана неопходна, посебно кад се ради о привреди. Важан податак је да су међународне финансијске институције, попут Међународне финансијске корпорације заинтересоване да помогну. На овај начин приступ изворима финансирања био би једноставнији и јефтинији како за привреду тако и за становништво и позитивно би утицао на економски раст Србије и у привлачењу нових инвеститора – наводи овај банкар. По Ватисовом мишљењу, друга важна ствар су подстицаји које би банке требало да добију у случајевима постизања договора и репрограмирања дуга, као и за репрограме постигнуте без учешћа судских органа. То могу бити пореске олакшице с обзиром на то да се оне сада добијају само уколико су банке покушале принудни поступак наплате.

Георгиос Папанастасију, председник Извршног одбора Алфа банке, каже да је пораст проблематичних (ненаплативих) кредита уобичајена и честа појава у периодима дуготрајне и исцрпљујуће економске кризе. И правна и физичка лица која могу да прецене своје капацитете за задуживање у периодима економске експанзије, суочавају се са тешкоћама и смањеним капацитетом да отплате своје кредитне обавезе када дође до смене економских циклуса.

– Једини сигуран начин да се питање раста проблематичних кредита решава јесте да се у континуитету решавају узроци економске кризе.

Фискална консолидација и остале неопходне реформе ће бити кључни покретачи за повратак српске привреде на правац раста и развоја. Све остале мере ће бити привремене и неће се на прави начин бавити решавањем сржи овог проблема.Наравно, НБС би, заједно са министарствима финансија и економије, требало да буде предводник у овом процесу и да уз добијену подршку банкарског сектора успостави радне групе које ће предложити прави пакет мера. Ове мере морају доћи од стране оних који се баве проблемима директно, на првим линијама, и оних који разумеју узроке који су нас довели до ове ситуације – сматра Папанастасију.

За сва три банкара предуслов за решење овог проблема је увођење правне сигурности кроз ефикасност судства и катастра и измену прописа за које банке годинама апелују да се морају мењати, као што су закони о хипотеци, стечају, платном помету, закони о извршењу и обезбеђењу, споразумном финансијском реструктурирању.

Јована Рабреновић

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Помоћ државе привредницима постала омча око врата, извесна масовна отпуштања (видео)

5 (3) Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић и Миша Релић из Удружења клубова …

Помоћ привреди: Вучић на почетку тврдио да „имамо паре“, сада пита – одакле

5 (8) Привредници, по свој прилици, неће моћи да рачунају на још један пакет помоћи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *