Јак динар прошле године допринео већем увозу и мањем извозу, а дефицит се финансира задуживањем. У 2011. потрошено четири милијарде евра на отплату спољног дуга, а само на камате 784 милиона евра
Светска криза пролази, могли смо прочитати у вестима које су пренеле изјаву директорке ММФ-а Кристин Лагард. У Србији су то изгледа схватили још прошле године и вратили се на стари модел економије где се све и свашта увози, а мало шта производи и извози.
Тако је платнобилансни дефицит у 2011. години износио скоро три милијарде евра, а у односу на 2010. годину већи је за 42,5 одсто. Већи раст извоза од увоза из 2010. године потпуно је неутралисан у прошлој години, па је увоз растао по стопи од 14,5 одсто, а извоз 14,1 одсто. Пошто је у апсолутним величинама увоз скоро два пута већи од извоза, ово значи да се повећао и спољнотрговински дефицит за 15 одсто у односу на 2010. годину и превазишао је шест милијарди евра, подаци су Републичког завода за статистику.
Неславна пропаст “модела раста”
У јануару ове године настављен је тренд, па је у том месецу увоз био већи од извоза за 476,3 милиона евра, односно 9,8 одсто више него у истом месецу 2011. С друге стране, индустријска производња је након скромног раста у 2011. години од 2,1 одсто, у јануару ове године смањена за 2,7 одсто у односу на јануар 2011, а чак 16 одсто у односу на просек прошле године.
Тако је модел раста заснован на извозу који је уз фанфаре представљен крајем 2010. године и који је обећавао 400.000 нових радних места, скок извоза, инвестиција и БДП-а, неславно пропао само годину дана након промоције.
Додуше, прилив инвестиција у 2011. години износио је 1,83 милијарде евра, што је за око милијарду више него у 2010. години, али овде треба напоменути да у тај збир улази и продаја Максија белгијском Делезу од стране Делте за око 900 милиона евра, што Белгијанци могу сматрати инвестицијом, али тешко и наша држава.
Погоршање салда текућег рачуна за 886 милиона евра последица је повећања дефицита у трговини за 585милиона евра, раста дефицита у приходима и расходима од дохотка за 88 милиона евра и смањивања суфицита на позицији текућих трансфера за 213 милиона евра. У трговинској размени дефицит је повећан за 740 милиона евра, док је у трговини услугама суфицит повећан за 156 милиона евра.
Рекордни увоз у децембру
Само у децембру прошле године извоз је износио 703,9 милиона, а увоз невероватних 1,42 милијарде евра. Тако се у том месецу, према годишњем годишњем нивоу, извоз смањио за 3,1 одсто а увоз повећао за чак 18,1 одсто. Ово је од 2008. године рекордна вредност увоза у једном месецу. Према мишљењу аналитичара, трговци су увезли робу на кредите, па су морали да их отплаћују у јануару и фебруару и то је један од разлога за већи пад вредности динара.
Дефицит на позицији дохотка повећан је са 670 на 758 милиона евра, услед смањивања прихода за 2,2 одсто и раста расхода за 7,1 одсто. Приходи у овој категорији су од девизних резерви и од страних директних инвестиција из Србије у иностранство, док расходе чине камате на спољни дуг и изношење профита страних инвеститора из Србије. У 2010. години то изношење профита било је смањено због слабљења динара и негативних курсних разлика. То је надокнађено у 2011. када је динар био, како гувернер НБС каже најстабилнија валута у Европи, а у ствари је јачао повећавајући профите страним инвеститорима.
Код дознака, као највеће ставке текућих трансфера, забележено је смањивање са 2,4 на 2,2 милијарде евра.
За спољни дуг четири милијарде евра
Прилив на финансијском рачуну, без промене девизних резерви, повећан је са 1,05 милијарди евра у 2010. години на 4,55 милијарди евра. Ту највећу ставку играју портфолио инвестиције или, другим речима, задуживање државе по основу обвезница које су повећане са 899 милиона на 3,45 милијарди евра. С друге стране, имамо све мањи прилив кредита, са 912 у 2010. години на 238 милиона евра у 2011. години.
На крају, када се саберу сви ти дефицити дођемо до тога како се финансирају. На име сервисирања спољног дуга у 2010. години потрошено је 3,4 милијарде евра, а у 2011. години ова сума је повећана на преко четири милијарде евра. То је раст од 19,6 одсто. Једини реалан извор девиза за враћање спољног дуга је од извоза, а извоз је растао по стопи од 14 одсто. Тако је стопа сервисирања спољног дуга повећана са 33,8 одсто у 2010. на 35,5 одсто у 2011. години. Економска теорија, али и пракса указују да је све преко 25 одсто, и то само у кратком временском периоду, неодрживо и води земљу у платнобилансну кризу.
Само за камате је у 2011. години плаћено 784 милиона евра, што је за 110 милиона више него у претходној години. Већ у овој години трошкови отплате камата, без главнице, могли би превазићи 900 милиона евра.
“Увоз расте брже него што смо очекивами, мада и даље није на нивоу из 2008. године када је износио 23 милијарде долара, а извоз само 12 милијарди”, упозорава Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду.
„Свесни смо да је то рак рана српске привреде. Спољнотргвински дефицит се шири, али други проблем је што се Србија веома брзо задужује и то пре свега државни сектор. Ова влада је за четири године позајмила додатних скоро шест милијарди евра нових кредита. Са око 29 одсто БДП-а јавни дуг је скочио на близу 50 одсто, што је катастрофа. У 2012. години треба да намакнемо 3,6 милијарди евра за враћање главнице и камата. Кад се на то дода пројектовани буџетски дефицит од 1,5 милијарди евра, значи да ће бити потребно више од пет милијарди евра у овој години да сервисирамо обавезе. Када се то упореди са 8,5 милијарди евра прихода од извоза, то је страшно пуно. Мада је наша држава развила стратегију да старе кредите покрива новим и тако одлаже проблеме за будуће генерације“, сматра Савић.
У ком смеру се развијала наша привреда , а тако наставља и даље по свему судећи, указује податак да је Србија 2001. године имала спољни дуг од 7,2 милијарде долара, а данас је то достигло огромних 24,3 милијарде евра. Посебно је огроман раст јавног дуга од 2008. године.
„Када расте дуг, расте буџетски дефицит, платнобилансни дефицит је све већи и када извоз расте скромно, онда инвеститори процењују колико смо способни да вратимо кредит. Зато ће да расте цена спољног дуга, а то смо и видели када је држава емитовала еврообвезнице у доларима по камати од 7,25 одсто. Следећи пут када то буду урадили сигурно ће бити још већа каматна стопа. Наш ризик земље је као код високо задужених земаља. И како ствари стоје, релативно брзо ћемо бити у прилици да се даље задужујемо, јер је тешко изаћи из врзиног кола“, песимистичан је наш саговорник.
Једино је приход од извоза реални извор којим се спољни дуг може вратити, а Србија на том пољу не стоји баш добро. Поређења ради, Чешка и Србија су 1990. године имали сличан извоз од око шест милијарди долара. Непосредно пре кризе, Србија је имала 11 милијарди долара извоза, а Чешка чак 145 милијарди.
Највећи разлог зашто су стопе раста увоза достигле извозне, јесте јачање динара у прошлој години за 4,4 одсто.
„Како је пала вредност стране валуте, увозници су били мотивисани да увозе и продају овде робу по вишим ценама. Сада када се ситуације окренула, када је дианр ослабио и више се исплати извоз, одмах су велики бизнисмени, сви увозници од реда, љути на гувернера што је није брзо продао 500-600 милиона евра и одбранио динар“, каже професор Млађен Ковачевић.
Блакан Магазин
