Предраг Гојковић Цуне преминуо је у 85. години, потврђено је РТС-у. Био је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама.
За музички архив Радио Београда снимио је преко 1.000 песама изворне народне музике из Србије, али и мексиканских и евергрин песама. Добитник је свих струковних награда и имао је највиши статус заслужног, истакнутог естрадног уметника.
Поводом 83. рођендана и седам деценија музичке каријере, барду српске музичке сцене Предрагу Цунету Гојковићу уручен је Златни микрофон Радио Београда.
Част да му уручи признање у Каменој сали имао је Миливоје Михајловић, директор Радио Београда, који је истакао да је Цуне оставио дубок траг у музичкој култури Србије и обогатио ризницу Радио Београда.
Добитник је и Ордена заслуга за народ којим га је одликовао Јосип Броз Тито, као и посебног признања за врхунски допринос националној култури Србије.
Снимио је на “носачима звука” 52 сингл-плоче, више коктел-албума, само неколико солистичких албума, а 1999. године дискографка кућа ПГП РТС издала је троструки ЦД Цунета под називом “50 година са вама”.
Предраг Гојковић Цуне је рођен 1932. године у Брзану. Цуне је кренуо у први разред Основне школе “Војислав Илић” 1939. године. Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем.
Након гимназије, студирао на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао.
У почетку каријере био је познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Поред тога, играо је углавном епизодне улоге у неколико телевизијских серија и филмова.
Грамофонска плоча са песмом “Кафу ми, драга, испеци” издата је 1962. године и достигла златан тираж од 50.000 примерака.
Незаборавни Цунетови хитови су: “Јаничар”, “Соња”, “Дунаве, моје море”, “Запевајте песме старе”, “Стани, стани, Ибар, водо”, “Зашто свићеш тако рано”, “На Морави воденица стара”, “Мој коњићу, лаки, лагани”, “Љубав ми срце мори”, “Тужно ветри гором вију”…
У историји југословенске естраде сигурно ће као незабораван концерт остати дуел, натпевавање са Милетом Богдановићем, када су 1980. године у београдском Дому синдиката певали близу 18 сати и отпевали заједно преко 6.000 песама.
Надимак “Цуне” је добио, како је сам објаснио, у емисији “Балканском улицом” Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању “Оди да те мајка цуне” (љуби).
Иза себе оставио је супругу и две ћерке.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
РТС
