Заштита предузећа у реструктурирању од поверилаца окончаће се 14. маја, а тај дан у Војводини са зебњом чекају у 29 фирми. У тим предузећима, која ће се наћи у великој опасности од блокаде рачуна и стечаја, запослено је нешто више од шест хиљада радника.
Најгора ситуација је два града, у Панчеву и Сомбору, где би, наравно уколико одлука Уставног суда о укидању специјалног статуса предузећа у реструктурирању буде поштована, могло да буде угрожено близу четири хиљаде радних места.
Проблем је у томе што ове фирме, по оцени свих – од министара, преко синдиката до економиста – имају толико велике дугове да једноставно неће моћи да издрже прелазак на тржишни начин пословања.
“Олакшавајућа околност” за раднике у Војводини у овом тренутку је то што је овде сада много мање предузећа у реструктурирању него у Београду и централној Србији, са сразмерно осетно мање запослених. У остатку земље у опасности од гашења након што се фирме у реструктурирању нађу на тржишту налази се близу 50.000 радних места у 124 предузећа. У неким од тих фирми, као што су РТБ Бор, “Прва петолетка” у Трстенику, Пољопривредни комбинат Београд или Индустрија каблова Јагодина, ради и по неколико хиљада људи.
Једина тако велика фирма у реструктурирању у Војводини је панчевачка ХИП “Петрохемија”, са 1.780 запослених. Укупно, према подацима Министарства привреде у Панчеву у шест оваквих предузећа ради 2.384 запослена, а поред “Петрохемије” на листи се налазе и “Војводина” из Старчева, “Долово”, “УТВА авио индустрија”, Индустрија стакла и “Семе” из Тамиша. С обзиром да у Панчеву тренутно има око 28.000 запослених, стечај и ликвидација ових предузећа значило би да би без посла остало 8,5 одсто радника у том граду.
Готово једнако тешка ситуација је у Сомбору где је у опасности преко осам процената запослених, с обзиром да у граду тренутно ради око 19 хиљада људи, од чега се у предузећима у реструктурирању налази њих 1.543. Највише их је у “Борелију” – 637, а ту су и “Граничар” из Гакова, “Севертранс”, “Алекса Шантић” и “застава – специјани аутомобили”.
У пет новосадских фирми у реструктурирању запослено је хиљаду и девет радника, али је то процентуално осетно мање него у Панчеву и Сомбору, с обзиром да у Новом Саду тренутно ради око 130.000 људи. Највише Новосађана у овим предузећима запослено је у ЗГОП-у – 317, док остали живе од “Војводинапута – Бачкапута”, ДЕС-а, Холдинг компаније “Дневник” и “Петра Драпшина”.
У Бачкој Паланци у опасности се налази 290 радних места у “Мајевици” и “Јадрану” из Нове Гајдобре, а у Кули још 231, у “Кулатрансу” и “Бачкој”из Сивца. Пред блокадом рачуна након 14. маја наћи ће се још девет предузећа у Војводини, од којих највише радника запошљавају “Вршачки виногради” – 246. Ту су и Рудник Ковин, “Хипол” Оyаци, “Путеви” Сремска Митровица, “7. јули” Сириг, “Млади борац” Сонта, “Братство јединство” Неузина, “Агробачка” Бач и “Мала Босна”.
В. Чворков
Тужбе поднели и радници
Како је за “Дневник” потврђено у највишој инстанци судске власти, Уставни суд је о уставности дела Закона о приватизацији који штити предузећа у реструктурирању од поверилаца, расправљао на сопствену иницијативу. Суд се наиме суочио са великим бројем жалби оних којима су те фирме дуговале новац а нису могли да га наплате.
Међу тим повериоцима било је, наравно, много других компанија које су предузећа у рструктурирању одвела у неликвидност. Али, међу оштећенима који су се жалили било је и бивших и садашњих радника фирми у реструктурирању који су остали без плата, тако да су и они заправо делом одговорни што ће се њихова фирме највероватније ускоро наћи у блокади и стечају, а потом и у ликвидацији. Неки од тих случајева су завршили и пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Уставни суд је утврдио да постоје одређена спорна питања у вези са Законом о приватизацији и у марту прошле године одлучио да покрене поступак оцене уставности спорног члана закона. Коначну одлуку суд је донео 14. новембра 2013. године, али је њену примену одложио за шест месеци
Дневник
