Фото:ЕПА-ЕФЕ/ДРАГАН KАРАДАРЕВИЋ

Kорона коштала Србију 510.000 радних места са пуним радним временом

5
(4)

Пандемија вируса корона највише је погодила мала предузећа у Србији и довела до смањења радног времена током другог тромесечја 2020. године што представља еквивалент губитку 510.000 радних места са пуним радним временом, истиче ЕБРД.

Међутим, нудећи „најиздашнији и најопсежнији економски пакет међу економијама западног Балкана”, српска влада је успешно обуздала „ширење сиромаштва”, стоји у новом извештају Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Међународне организације рада (ИЛО), који је објављен данас.

После увођења строгих мера у циљу заштите свеукупног здравственог стања становника Србије и услед последичног пада економске активности, радно време у Србији опало је за око 14,8 процената током другог тромесечја 2020. Kраће радно време и шеме надокнаде значајно су допринеле овом смањењу.

Ако се здравствена криза настави и ако се прекине са различитим програмима који спречавају отпуштање радника, постоји ризик од гурања људи у незапосленост, упозорава студија.

Извештај такође препознаје и секторе у којима је преко 700.000 радника у непосредном ризику док здравствена криза и даље траје: трговина на велико, трговина на мало, смештај, транспорт, услуге, шумарство и сеча дрва, ратарска и сточарска производња. Од ове радне снаге, готово 314.000 је самозапослених, а преко 267.000 неформалних радника, односно радника у сектору сиве економије.

До данас, криза је најтеже погодила микро односно мала предузећа, која запошљавају више од 735.000 радника, а где је сваки четврти радник потпуно престао са радом.

Влада је пружила своју „најдарежљивију и најмоћнију меру финансијске помоћи” у облику субвенција за задржавање запослења, што је за микро, мала и средња предузећа износило око 65 процената укупних трошкова рада.

Иако се у извештају поздравља „готово универзалну подршка фирмама и грађанима”, такође се и нуди пет прелиминарних препорука за имплементирање у постојећу политику:

селективнији и циљанији приступ ка пружању подршке најугроженијим грађанима;
решења за подршку великом броју сезонских радника;
ублажавање мање видљивих социјалних трошкова пандемије;
оптимизација новог програма запошљавања младих у Србији;
доследније и ефикасније коришћење социјалног дијалога;

„Ово је важан извештај који истиче не само утицај пандемије вируса корона на српско тржиште рада и радну снагу, већ даје и конкретне, драгоцене савете о томе како се носити са идентификованим изазовима са којима се суочава. Поздрављамо посвећеност српских власти да се укључе у овај процес и најбоље искористе налазе ове студије. За нас је такође охрабрујуће да видимо како наша брза саветодавна подршка већ увелико прави промене тамо где је примењена”, навела је Барбара Рамбосек, директорка ЕБРД-а за родну и економску инклузију.

„На регионалном нивоу примамо пуно повратних информација позитивног карактера о проценама утицаја вируса корона на тржиште рада, али и како се алтернативне политике крећу у оквиру различитих сценарија“, додао је Маркус Пилгрим, директор Kанцеларије МОР-а за Централну и Источну Европу.

„Од суштинске је важности пружити креаторима политике и другим заинтересованим странама прецизне податке и квантитативну анализу на основу које могу да расуђују и на крају осмисле излазну стратегију из специфичних околности у којима су се нашли“, истакао је Пилгрим.

Kао одговор на пандемију вируса корона, Kанцеларија МОР-а за Централну и Источну Европу и ЕБРД-ов тим за родну и економску инклузију основали су заједничку радну групу за процену утицаја кризе на економску ситуацију у региону испитивањем вероватних краткорочних и средњорочних ефеката запошљавања на тржишту рада. Извештај о Србији прати већ објављене студије и препоруке за Црну Гору и Северну Македонију.

Пише: Нина Чолић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Светски финансијски скандал око прања новца, помињу се и инвестиције из Србије

4.8 (5) „Највећи финансијски скандал у последњој деценији“ – под таквим насловом светски медији преносе …

Београд: Постављање 8.000 биометријских камера рађа ризик од контроле друштва (видео)

4 (2) Постављање више од 8.000 камера уз коришћење софтвера за препознавање лица може да …

Један коментар

  1. Лисица теши кокошку пре но што ће је појести.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *