Здравље

У прерађевинама има свега осим меса

Београд — У првој половини године увезли смо меса за око 15 милиона долара, што је готово двапут више него лане, међутим, проблем је у ономе које нам долази илегално.

Илегално месо углавном заврши у виршлама, полутрајним кобасицама, месним конзервама, паштетама…

Не доводи се толико у питање здравље потрошача, али квалитет свакако да, упозоравају стручњаци и потрошачке организације.

“Избегавајте да купујете пилеће млевено месо, а буде опрезни и са свињетином јер ту свега има. Сада, уз новије машине, лако је самлети га да буде толико ситно да голим оком не можете видети шта та смеса садржи. Боље да вам не причам шта све додају”, рекао је месар у једној новосадској месари када су га новинари Дневника питали има ли пилећих пљескавица. 

Увозе се, рекао је он, најлошије категорије меса, али то одговара нашим прерађивачима. 

“То механички сепаратисано месо живине добијено је од најлошијих делова трупа живине. Ни са свињетином није ништа боља ситуација, а све то заврши у прерађевинама. Познато је да у краткотрајне кобасице иду лед, сојино брашно, сурутка, неколико врста конзерванса, стабилизатори, појачивачи укуса, уз додатак меса, које често не прелази петнаестак процената у смеси. С тим што неки прерађивачи, у складу са садржајем кобасица, одређују и цену, те оне буду јефтиније, док неки “држе квалитет” и продају нам скупе а лоше прерађевине”, додаје саговорник Дневника. 

Све то потврђују у Националној организацији потрошача Србије (НОПС). 

“Наше месо није свеже као оно у ЕУ. Ако ништа друго, наш Закон о Робним резервама дозвољава да месо стоји годину дана, док је у ЕУ тај рок шест месеци, након чега би требало да се претвори у месо за животиње или да се спали. Међутим, када истекне рок, такво месо се легално увози и продаје у Србији. То месо је знатно јефтиније од свежег па произвођачи на тај начин остварују екстрапрофит, нудећи купцима прерађевине нижег квалитета по високој цени”, каже за “Дневник” председник НОПС-а Горан Паповић. 

Најгоре у свему је што надлежни неће да обнародују који су то прерађивачи у чијим је производима такво месо. Инспекција контролише месо и прерађевине и каже да је из промета повучено 300 или 500 килограм, а никада не каже имена, каже Паповић и додаје да ми и даље не можемо бити сигурни у оно што купујемо, “а прерађивачи зарађују ли, зарађују”. 

У Привредној комори Србије кажу да су, по званичним подацима, контрола квалитета и безбедности меса на нашем тржишту добри, али да у пракси то баш и није увек тако. 

“Не можемо недокументовано тврдити да је месо из увоза лоше. И одмрзнуто месо може ићи у продају, али то мора да буде декларисано да би потрошачи имали информацију о томе шта купују”, изјавио је секретар Удружења Привредне коморе Србије за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију Ненад Будимовић. 

У Управи за ветерину кажу да све увозно месо прати сертификат о квалитету, а оно се поново код нас контролише у овлашћеним лабораторијама. Не може се, напомињу, увозити замрзнуто месо које је чувано у хладњачи дуже од пола године.

 

Дневник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!