Србија

У серији о Немањићима српски ратници и племићи приказани као губавци и одрпанци

Већ неко време се најављује грандиозни пројекат снимања серије о Немањићима у продукцији РТС. После неколико месеци припрема, пале су прве клапе и снимљене сцене на Студеници и на Копаонику.

Овакву серију су Срби дуго чекали и заиста поздрављам то што је РТС коначно показала добру вољу и започела овај пројекат. Међутим, једна ствар боде очи…

На интернету су се појавиле и прве фотографије са снимања и сви су приметили костиме глумаца. Коментар многих је био да Срби нису могли да изгледају одрпаније.

У серији о Немањићима српски ратници и племићи приказани као губавци и одрпанци

Да ли су овако изгледали свети србски ратници?
Детаљ фреске из манастира Манасије и сцена из серије Немањићи

Можда би пре било каквог коментара требало сачекати да серије буде приказана, али можда и није лоше рећи коју реч унапред, не би ли на тај начин бар мало утицали на продуценте, а пре свега на костимографе. Према томе, овај текст је мој добронамерни апел, моје глас, а уједно и мишљење великог дела србске јавности са циљем да се помогне у снимању што боље серије.

У серији о Немањићима српски ратници и племићи приказани као губавци и одрпанци
Царска гозба, Манасија 15.век

Наиме, како један мој пријатељ рече, србски ратници изгледају попут губаваца из Бен Хура. Далеко од тога да мислим да су се Срби облачили по “последњој моди“, посебно сељани, чобани и земљорадници, али сам уверен да су у ратове полазили у свом најбољем оделу. То је традиција која од памтивека постоји код нас. За они који не знају или не желе да знају, у том периоду је Србија у односу на запад била оно што је сада за многе запад у односу на Србију, мада се ни са овим не слажем у потпуности.

Ако би некако и прихватили ову слику обичног народа, неприхватљиво је да су се племићи облачили попут неког убице, у стилу главног лика из assassin’s creed (сиротињска верзија).

У крајњем случају је довољно погледати фреске које приказују србске владаре опточене златом, сребром и бисерима , а након тога наћи средину негде између. Зашто негде између? – Баш из тог разлога што је на фрескама вероватно приказана она друга крајност, да не кажем претеривање. Тој врсти претеривања су склоније наше западне комшије – Хрвати, док ми то никад нисмо били. Они су чак склони да у недостатку историјских података, измисле (или украду) исте…

У серији о Немањићима српски ратници и племићи приказани као губавци и одрпанци
Војин Ћетковић као Стефан Првовенчани
Фото: РТС / Гордан Јовић

Кад погледамо Стефана Првовенчаног, кога у серији глуми Војин Ћетковић, имамо утисак да је пред нама какав трговац или мало имућнији човека из нижег племићког сталежа, али никако не добијамо утисак да је пред нама један велики жупан, будући краљ Срба. На страну прича о “златним кашикама и виљушкама“, Србија је у то време била највећи произвођач злата, сребра и гламског сребра у Европи. Ковачки занат је цветао и гвожђа је било довољно и за извоз, а о сточном фонду нема потребе ни говорити. Ни у чему нисмо оскудевали.

У серији о Немањићима српски ратници и племићи приказани као губавци и одрпанци
​Грађевине које смо могли да видимо на сликама су само неке “дашчаре“ и мале колибе од прућа, а историјска документација говори нешто сасвим друго, да су наши градитељи тада били на цени. Били су иноватори попут Лазара Хиландарца и многих других.

Већ је свима познато да је србска кинематографија последњих деценија склона томе да приказује ствари горе него што јесу. Занимљивије им је да трагају и ископају сам друштвени муљ, него да прикажу реалност. Заборављају да њихове филмове гледају и странци који након тога добијају одређену слику о земљи и њеним становницима.

 

Као да није довољно то што су Србе сви светски медији сатанизовали, морали су и многи од њих да дају свој допринос. Кад би им неко скренуо пажњу, бранили би се причом о уметничкој слободи и креативности. То није креативност! И што неко рече да ли је ово “Нови црни талас србске културе“, остаје нам да видимо.
1.4.2017. srbski.weebly.com


 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Nego kako su mogli da izgledaju u 12. veku, kad je i Nemanjin dvor, tj. nekoliko njih, jer su morali da se sklanjaju pred Vizantijom, izgledao skoro kao štala? A Manasija je iz 15. veka. Šta se sve u Srbiji izdešavalo i kako se promenila za 300 godina, npr. od 17. do 20. veka? Sačekajte seriju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!