ише од 6.000 смртних случајева годишње приписано је загађењу ваздуха у Србији, а од тога готово 2.000 грађана изгуби живот у Београду, речено је за „Политику” у Светској здравственој организацији. На квалитет ваздуха у престоници углавном утичу интензиван саобраћај, грејање на чврсто гориво и индустрија попут електране у Обреновцу.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине Србије, током 2018. године ниво загађења ваздуха сврстава Београд међу градове у којима концентрација загађивача више пута премашује препоручене вредности, а угрожени су још и Панчево, Ужице, Косјерић, Ваљево, Смедерево, Краљево, Крагујевац, Суботица, Сремска Митровица, Бор.
Последње процене Светске здравствене организације (СЗО) из 2016. године показују да је загађење ваздуха одговорно за више од седам милиона преурањених смртних случајева у свету.
Нови докази указују на то да загађење ваздуха може утицати на дијабетес и неуролошки развој деце
Маријан Ивануша, шеф Канцеларије СЗО у Србији, у разговору за „Политику” истиче да загађење ваздуха може резултирати различитим озбиљним болестима. Процене указују да је у 2016. години више од половине преурањених смрти услед загађења ваздуха било због болести срца и можданог удара, док је четвртина умрла услед последица болести плућа, укључујући и рак овог органа. Код деце и одраслих краткотрајна и дуготрајна изложеност загађеном ваздуху може довести до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања астме. Излагање трудница загађеном ваздуху повезано је с неповољним исходима рођења бебе, као што су мала порођајна тежина, или превремени порођај.
– Нови докази указују на то да загађење ваздуха може утицати на дијабетес и неуролошки развој деце. Од великог значења је стопа загађености ваздуха и трајање изложености загађеном ваздуху, па и присутност више фактора ризика истовремено. Здравствени ризик од загађења ваздуха је већи код људи који су већ болесни, а рањива популација су и деца и старији људи. Чланови домаћинстава с малим примањима и ограниченим приступом здравственој заштити су подложнији штетним ефектима, јер су обично лошијег здравља, изложени су више различитим факторима ризика и обично имају мањи „капацитет” за супротстављање ризичним факторима – каже Ивануша.
За сваки од градова с највећим загађењем треба погледати тачне резултате мерења које обавља званична институција јер се само тако може добити увид у поуздане податке. Ваздух није увек загађен, јер то није трајно стање, па треба пратити краткорочне (максимална сатна и дневна концентрација) и дугорочне податке (на пример, број дана у години када су вредности превазиђене) о загађености. Обично се прате одређени гасови и ситне честице (од 10 и 2,5 микрона).
Онда када постоји повећана загађеност ваздуха треба избегавати физичку активност напољу. Препорука је да се тада задржавамо у стану, а уједно се саветује избегавање пушења цигарета у животном простору.
– Загађеност ваздуха је нарочито уочљива у градовима који се налазе у долинама или котлинама, где нема струјања ваздуха. Ваздух није загађен константно, тако да је значајно да постоје мерења и да људи имају прилику да се информишу. Треба да подсетимо на то колико је велики проблем пушења у Србији, због кога према проценама умире чак од 15.000 до 20.000 људи годишње, а може се знатно лакше превенирати – сматра наш саговорник.
Аутор: Данијела Давидов-Кесар, Политика.рс
