Имали централно грејање у доба Римљана: Открића археолога на налазишту Анине покрај Лајковца

5
(2)

КАДА су започели истраживања, археолози нису ни слутили да ће на локалитету Анине, у селу Ћелије, код Лајковца – на ушћу реке Љиг у Колубару – открити остатке раскошне виле, те бројне објекте газдинства неког велепоседника из римског доба. Штавише, на 40 хектара једног од најбоље очуваних и истражених остатака архитектуре римског доба је пронађена и колекција новца која се убраја у највеће из те епохе на подручју Србије!

Иако је утврђено да се ради о изузетно великом пољопривредном добру из четвртог века, који чине комплекс са стамбеним и економским делом, али и гробље, истражен је тек десети део виле која се, по проценама стручњака, простире на више од 4.000 квадрата. Пронађени су и добро очувани остаци шест просторија виле рустике, зидови високи до два метра, па се верује у то да је централни део грађевине био висок око осам метара. Вила је, притом, у свим просторијама имала систем за грејање топлим ваздухом!

– Велики број налаза сведочи о интензивном економском животу овог места од 300. до 380. године, као и у време српске деспотовине током 15. века – каже археолог из Завода за заштиту споменика културе Радивоје Арсић који је обављао истраживање локалитета. – Вила рустика у Ћелијама је једна од највећих подигнутих на знатној удаљености од тадашњих градских центара, а на 200 метара од стамбеног дела су два велика објекта, површине 2.000 квадрата, за складиштење пољопривредних производа. Ово грандиозно пољопривредно добро је настало почетком четвртог века, а нестало у пљачкашком походу западних Гота.

И други археолошки споменици на подручју Лајковца – римске виле у Јабучју, Скобаљу, Боговађи и Непричави – указују на изузетну вештину земљопоседника и земљорадника Римског царства, те на природну предодређеност овог подручја за пољопривредну производњу.

– На великом броју њива у оквиру локалитета Анине, приликом орања се појављују веће количине грађевинског материјала којим је грађена вила, а које су овдашњи домаћини, не знајући о чему је реч, неретко користили чак за градњу свињаца – истиче Арсић. – У пролеће 1996, плугови су открили велике апсиде позноантичке грађевине и бројни римски новац, те делове наруквица, прстење, оруђе… што указује на то да се на овом простору налазила некропола за сахрањивање тадашњих житеља. Испитивањем смо открили да је комплекс градио образовани архитекта, са квалитетним мајсторима, што се разазнаје по испоштованим стандардима ондашње архитектуре, које је могао да приушти само неко из виших друштвених слојева.

Истраживачи на терену


Авио-снимак и остаци видљиви у ораницама, надаље, указују и на то да постоји више грађевина у Анинама које је немогуће прецизно дефинисати. Близина Ибарске магистрале и лак приступ локалитету су идеални и за туристичку презентацију блага какво нема ниједан сличан римски локалитет у Србији!

– Земљиште под којим се налазе неоткривени зидови виле и осталих објеката припада општини Лајковац, тако да ће истраживање моћи да буде настављено – каже директор Туристичке организације у Лајковцу Милутин Ранковић. – Потпунији комплекс око виле рустике, са информативним таблама ће бити најпогодније место за посете екскурзија и наставу у природи, јер Анине не сведоче само о присуству Римског царства, већ и о српској деспотовини Бранковића и Лазаревића. Археолошка налазишта у Скобаљу, Малом Борку и Јабучју скривају богатства од праисторије до средњег века, а Јеринин град у Словцу је средњовековно утврђење. И Боговађа завређује пажњу стручњака, па произилази да је, заправо, читава територија лајковачке општине једно велико археолошко налазиште.

„ИБАРСКА МАГИСТРАЛА“

– ЗАПИС из Јабучја код Лајковца указује на то да се можда ради о досад непознатом муниципијуму, граду са локалном самоуправом – наводи археолог Арсић. – Јер, насеље Анине се налазило на раскрсници важних путева који су водили из веома битних рударских области ка главним градским центрима, а приближно је било и на тромеђи три римске провинције: Далмације, Паноније и Горње Мезије. По квалитету налаза и архитектуре, остаци се разликују од оних из руралних насеобина у брдско-планинским пределима западне Србије. Иначе, половином прошлог века су на простору Ћелија откривени трагови римског пута који се простирао дуж реке Љиг и спајао долину Колубаре са Рудником, па се закључује да је то била својеврсна римска Ибарска магистрала.

Б. ПУЗОВИЋ, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Лајковчани ни ове године неће добити затворени базен

5 (1) Затворени базен у Лајковцу, на којем се завршетак радова одлаже већ девети пут …

КОД ЦАРИЧИНОГ ГРАДА СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ: Нашли насеље старо 7.500 година!

4.6 (12) ПОСЛЕ друге фазе истраживања у долини Свињаричке реке стручњаци су закључили да многобројни …

Један коментар

  1. nemoj to, rimljani imali i kupatila i vc-a, tiber male da ti oko stane, imali careve; tiberija, kaligulu ili nerona, et cetera, et cetera; znam ljude koji zive ko u kameno doba, bez vode, klozeta, vatre i bez leba. i ako imaju cara karaguza, koji ima sestercija mnogo vise nego sto svima nama treba, al ne da, kaze posteno zaradio i njemu treba.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend