Од 3,4 милиона радника и пензионера у Србији тек њих 719.679 не морају да размишљају да ли ће имати довољно новца за прехрану јер ”за длаку” живе боље од остатка Србије. Ипак, тек сваки осми међу њима може се назвати ”срећником” јер живи по стандардима средње класе какви су важили осамдесетих година.
Према подацима Републичког завода за статистику и Републичког фонда ПИО у нашој земљи 585.923 радника и 133.756 пензионера сваког месеца у новчаник убаци више од просечне републичке плате. Ипак, ”озбиљније” износе зарађује далеко мањи број њих па са више од хиљаду евра месечно располаже тек 87.008 грађана.
– За живот без стреса потребно је да плата буде између 110.000 и 150.000 динара јер тек са толико новца можете да поплаћате све трошкове и да вам остане који динар за летовање, бензин, гардеробу… Управо се тако живело крајем осамдесетих јер су плате биле у том рангу – закључује Зоран Попов, економски аналитичар. – Данас је таквих грађана мање него пре три деценије, али више него што тврди статистика јер многи не пријављују своје реалне приходе. Зато се процењује да бар пола милиона грађана, махом оних који раде као самостални предузетници и власници радњи и предузећа, имају плате изнад 1.500 евра месечно, али то не желе да ”озваниче”. У оквиру тог просека се крећу и зараде многих универзитетских професора, директора, банкара…
СРЕДЊА КЛАСА СЕ НАЈБОЉЕ СНАЛАЗИЛА ИстраЖивања су показала да је у време највеће хиперинфлације у Србији највеће уштеђевине имала управо средња класа – каже проф. Цвејић. – Закључено је да је средња класа имала више смисла и за улагања у алтернативне послове на којима су успевали за зарађују додатни новац.
И Душан Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да би данас пристојна плата требало да буде бар 110.000 динара јер је потрошачка корпа за трочлану породицу већ премашила 60.000 динара:
– Данас већина не може да живи пристојно, и такав живот је постао ”привилегија” за једну групу грађана који зарађују изнад просека. У Србији тек 15 одсто запослених живи достојанствено, док остали једва преживљавају. Солидна примања данас имају радници у јавном сектору и великим компанијама као што су ”Телеком” и ЕПС, где су просечне плате између 70.000 и 80.000 динара, али и у финансијским организацијама, осигуравајућим кућама…
Вуковић каже да је радничка средња класа услед транзиције претрпела највеће ударе и да је данас готово пред уништењем. Ипак, Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду тврди да новац није нужно пресудан да тај слој преживи:
– Средња класа није средњи платни разред. То су људи који држе одређене позиције у друштву и обнављају систем који је доминантан у друштву. Они обављају функцију и онда када им се, као у данашње време, погорша материјални положај. То значи да средња класа не умире, већ напротив, показује да и у кризним временима успева да се одржи и снађе.
Ипак, анкета показује да просечна породица највише новца даје за храну, потом комуналије, док у образовање улаже 0,8 одсто, а на културу 4,8 одсто укупних прихода.
ХРАНА НАЈВИШЕ КОШТА
ПросеЧна трочлана породица у Србији, рачунају у Републичком заводу за статистику, на храну троши 22.072 динара сваког месеца, док на гардеробу дају 2.349 динара, за комуналије 7.616, превоз 4.147 динара… Ове ставке просечну породицу коштају 51.191 динар.
Новости
