fbpx

У Србији ни јефтине кредите нема ко да узме

0
(0)

Субвенционисани кредити ће поправити крвну слику финансија појединих предузећа, али зато многа неће имати никакве вајде од оваквих зајмова будући да су у стечају, блокади или су пословала са минусом у прошлој години. И остале Владине мере имају добру основу и намеру, али су или закаснеле или недовољне за затечени катастрофалан економски амбијент.

Готово 100.000 предузећа и предузетника у земљи ни не размишља да подигне кредите по повољној стопи од 3,5 одсто годишње у еврима, односно 10,5 одсто у динарима које је недавно најавио министар Млађан Динкић. Зато што је реч о привредницима чије захтеве за позајмице банке уопште не би ни разматрале јер ризик да их неће вратити исувише висок.

Зато Горан Питић, председник УО Сосијете женерал банке, каже за “Блиц” да ефекти нових кредита неће бити исти као пре две године кад су нас извукли из рецесије.

– Ипак, реч је о мерама које иду у добром правцу јер гађају барем сегмент привреде која се раније скупо задуживала па сад могу мало да одахну. Такође ће укидање парафискалних намета смањити трошкове малих и средњих предузећа која су најугроженија, будући да их притискају и велика предузећа и држава. Међутим, потребно је што пре наћи начин да се реше дуговања републике, локалних самоуправа и јавних предузећа према таквим фирмама, најбитније је да се тај канал отпуши – каже Питић.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, још је оштрији у оцени нове мере Владе јер се привредници навуку на нове транше који само одржавају привид пословања.

– Банке су на име камата само овим пласманом зарадиле око 300 милиона евра у претходне три године. Велики интерес имала је држава јер је привреда вештачки повећала обим тражње, па су порасли приходи од царина и ПДВ-а. Један део нових кредита ће отићи на враћање старих дугова, држава ће имати приход по основу додатних растерећења пореза и доприноса, а привреда ће постати још више дужна – каже Кнежевић и закључује да се због претходних субвенционисаних кредита привреда задужила са 2,84 милијарди евра, а и даље колабира.

За разлику од субвенционисаних кредита, укидање 104 парафискална намета и тридесетак агенција две су мере Владе које готово да немају никакве лоше стране јер ће уштедети и држава и фирме, оцењују наши саговорници.

Ниво оптерећења разним наметима зависи од делатности па ће њиховим укидањем различито профитирати посластичарница у Бору од књиговодствене агенције у Београду. Ипак, груба рачуница Уније послодаваца показује да ће уштеда за мала предузећа бити између 30.000 и 40.000 динара годишње.

Мере Владе за помоћ пољопривреди усвојене у четвртак ће спречити несташицу хране.

Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну, сматра и да су предложене мере социјално неправедне јер излазе у сусрет само регистрованим пољопривредним газдинствима, којих је половина у односу на укупан број сеоских домаћинстава, а суша је подједнако захватила све произвођаче. 

Преваспитати порезнике

Драгиша Лекић, финансијски консултант, напомиње да би у пакету са укидањем намета требало преваспитати пореске службенике.

– Није поента у томе да ухвате неког предузетника и да на њему тренирају строгоћу, као што се дешава да инспекције затварају пекару кад им радник не изда фискални рачун или предузећу које пријави повраћај ПДВ шаљу инспекцију која га оглоби са трипут већим износом – закључује Лекић.

 

Блиц

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

У мају катастрофалан пад индустријске производње у односу на април: Храна спасава српски извоз

0 (0) ИНДУСТРИЈСКА производња у Србији, после априлског пада од чак 16,7 одсто, у мају …

Србија: За месец дана 10.000 отказа

5 (2) За само месец и по дана у Србији је без посла остало 9.927 …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *