Од 307 смерова у средњим школама поједина немају ниједног уписаног ученика и постоје само на папиру. Ђаци незаинтересовани да уче за тапетара, ролетнара, минера
ГОДИНАМА уназад у Србији се не школује ниједан млинар. Немамо ни ролетнара, паркетара, тапетара, пивара… Сва ова занимања постоје у школама, за њих се расписују конкурси, али нико не жели да их учи.
Ово су само неки од неактивних образовних профила у средњим школама, међу којима су углавном двогодишњи и трогодишњи занати.
Према подацима Министарства просвете и науке, нико ни претходне године није уписао смер за електрозаваривача, гасног заваривача, руковаоца пољопривредне технике, израђивача рамова, тапетара железничког ентеријера, минера, рудара у подземној експлоатацији… Али ђаци нису желели ни у обућаре, тесаре и друге грађевинце.
У свим средњим школама чак 74 од укупно 307 образовних профила није активно, тј. постоје само на папиру.
ТРАЖИ СЕ ПРАТИЛАЦ У ЛОВУ Многи смерови су замрли и чекају неке нове генерације да оживе, а са друге стране – у школе се уводе и нова занимања. Према најавама из Министарства просвете, разматра се увођење одељења за пратиоце у лову, шумске секаче мотористе, помоћнике оператера дигиталне штампе, техничаре фитомедицине, техничаре за логистику, димничаре…
– Узрок томе је вероватно што се деца одлучују за профиле који им дају шире могућности запошљавања – објашњава Радиша Микарић, из Завода за унапређење образовања и васпитања. – Ако заврше, рецимо, за прехрамбеног техничара имају већи избор занимања, него ако су само млинари.
Као још један разлог зашто се на неким смеровима тражи место више, а друга немају ниједног ђака, према Микарићевим речима, последица је и диктата тржишта. Тапетари железниког ентеријера, на пример, школовани су у Смедереву, а сада са том дипломом свршени средњошколци ретко могу да се запосле. За пивара се школује само по пола разреда на сваке три године, и то у Сомбору, колико је потребно за “Апатинску пивару”.
Трећи разлог због чега су неки разреди пусти је тај што деца ретко бирају физички тешке професије. Неће да буду у рударским јамама, за масивним машинама, на њивама…
– Из огледних, у редован систем прешло је већ девет профила, а од септембра ће их бити још пет, и то конобар, кувар, посластичар, пословни и финансијски администратор – објашњава Микарић. – Припремили смо предлоге да из огледа у редован систем пређу укупно 23 образовна профила.
Реч је о одељењима која су имала “експерименталне” програме, који су сада дорађени и важиће за све школе које имају те смерове.
Новости
