Угрожена црква из 14. века

0
(0)

ДРЕВНА српска православна светиња, црква коју је српски краљ Стефан Урош Други Милутин (1282-1321), 1313. у Старом Нагоричану подигао и посветио Светом Ђорђу, месецима је угрожена због оштећеног дела кровне конструкције, и само сезона без падавина „штити“ благо фресака непроцењиве вредности од влаге и „корозије“, чекајући интервенцију надлежних стручњака Националног конзерваторског центра из Скопља, упозоравају сељани овог општинског места на северу Македоније.

Као споменик културе првог реда, црква је под домаћим „газдовањем“ неканонске православне цркве у Македонији (МПЦ), са ретким литургијским богослужбама и без домицилног свештеника. Сељани кажу да поп долази по позиву и за неки од већих празника преко године, а за стално – није ту. У летњем периоду у цркву често свраћају групе туриста које у Македонију улазе из Србије, или излазе из Македоније, преко оближњег граничног прелаза Прохор Пчињски – Пелинце. Вредни чувар храма Светог Ђорђа, Далибор Серафимовић, који са породицом у скромној кућици живи буквално уз светињу, ревностан је на послу, иако без надокнаде. Он је и најупорнији у алармирању на опасности које прете цркви због оштећеног крова и могућности озбиљнијег продора влаге на фрескопис.

– Са првим јесењим кишама ситуација може бити изузетно озбиљна. Дочекамо ли зиму са оштећеним кровом, прети нам катастрофа. Неколико месеци упозоравамо, јављамо, но, нажалост, нити ко долази нити се ишта предузима на санацији оштећења. Понешто радимо и сами, али само споља. Уредили смо порту, али много тога недостаје. Пре свега санитарни чвор. На своју руку, на самом објекту, наравно не смемо ништа да радимо. Али надлежних ево, још нема – каже Серафимовић за „Новости“.

 ЛЕГЕНДА 

ПРЕМА легенди, црква Светог Ђорђа подигнута је на темељима цркве коју је у 11. веку изградио ромејски цар Роман ИВ Диоген (1067-1071). Тик уз цркву је испосница у којој је 28 година живео свети Прохор Пчињски. Према истој легенди, он је ту, у лову, срео будућег цара и прорекао му успон на ромејски престо. У знак захвалности према пустиножитељу, баш на том месту, Роман је, када је постао цар, подигао цркву. На њеним темељима краљ Милутин је 1313. изградио нови храм.

 Седам векова стара Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, (петнаестак километара североисточно од Куманова, крај пута према Прохору Пчињском), сматра се једним од најблиставијих бисера у низу ктиторског ђердана српског краља Милутина.

Петокуполна богомоља грађена је од камена и опеке, у ромејско-српском стилу налик на њену „претходницу“ призренску Богородицу Љевишку и „наследницу“ – Грачаницу, такође задужбине краља Милутина. О сродности храма Светог Ђорђа с призренском катедралном црквом, посебно у фасадној архитектури, блискост је, тврде стручњаци – очита. Зато се у науци појавила и претпоставка да је протомајстор Никола, познат као градитељ Богородице Љевишке, био и архитекта храма Светог Ђорђа у Старом Нагоричану.

Фрескопис Цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, дело врхунских средњовековних сликара Михајла и Еутихија, сматра се једним од најлепших и највреднијих у православним храмовима на Балкану.

На упозорења сељана Старог Нагоричана реаговали су из Музеја у Куманову и у Управу за заштиту културног наслеђа при ресорном министарству културе Македоније, односно Нациолани конзерваторски центар, упутили три званична документа са захтевом за интервенцију на Цркви Светог Ђорђа. Но, одговора још нема.

Из поменутог центра је објашњено да су упознати са проблемом, да „постоји много цркава за интервенцију“, али да је објекат у Старом Нагоричану, по значају, „свакако међу приоритетима“. Додаје се да је тамо „неопходан стручни надзор за радове на поправци оштећене оловне плоче на крову храма – јер је то незаобилазна процедура“.

За решење проблема заштите овог древног православног храма, који је последњи пут конзеваторски „третиран“ осамдесетих година прошлог века, пројектом за ревитализацију читавог комплекса, 2009. одобрено је 1,4 милиона евра из Фонда ИПА програма ЕУ. Тим пројектом, према утврђеној процедури и динамици спровођења, која је у току, како је објављено, предвиђена је санација храма Светог Ђорђа, заштита крова, рестаурација фресака, адаптација старе сеоске школе у етнолошки музеј, уређење испоснице Светог Прохора Пчињског, одмах до цркве… Но, практична примена пројекта није почела и још увек је „на чекању.“

МОЛИТВА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ

У натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала помиње се игуман Антоније, чиме се објашњава да је храм Светог Ђорђа био манастирски. Доказ је и чињеница да је манастиром 1318. кад су завршене фреске у манастирској цркви, управљао игуман Венијамин, чије име је такође уклесано изнад западног портала. Српски краљ Стефан Дечански у старонагоричкој цркви се молио пред иконом Светог Ђорђа уочи победоносне битке на Велбужду 1330. над војском бугарског цара Михаила Шишмана.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Македонија: Проглашено кризно стање због огромне навале миграната

5 (2) Влада Северне Македоније прогласила је данас кризно стање на северним и јужним граничним …

Проф. Др Вело Марковски: Тестирања су непотребна и нетачна, карантин треба укинути (видео)

4.4 (27) Проф. Др Вело Марковски, инфектолог, говори о погрешном дијагностиковању Kовид-19, непотребним и нетачним …

Један коментар

  1. velicansvene freske……………………………………………

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend