Увелико једемо ГМО храну, а да то једноставно не знамо

0
(0)

Београд – Иако званично забрањена, у Србији је генетски модификована храна ипак присутна. Осим тога што у нашој држави постоји око 5.000 хектара засада генетски модификоване соје, храна направљена од ГМО стиже нам и из увоза, из земаља у којима није обавезно то истаћи на декларацији, па се производи са сировинама којима су измењени гени продају без ознака и упозорење.

Србија је 2009. донела закон о ГМО, који је рестриктиван и забрањује њихову производњу и промет у комерцијалне сврхе. Професор Миладин Шеварлић, шеф катедре за агроекономију Пољопривредног факултета, за “Блиц” каже да, осим генетски модификоване соје за коју се зна да се узгаја на неколико хиљада хектара у Србији, нико не може са сигурношћу да каже да ГМО не постоји и код других култура. Највећи проблем је што се не зна где ГМО соја са српских њива завршава.

„Претпостављамо да завршава на приватним газдинствима или у малим мешанама сточне хране, и то без поштовања стандарда о заступљености од 0,9 одсто у структури концентрата сточне хране“, каже Шеварлић.

Он каже да би било неодговорно да тврди да се код нас продају намирнице од ГМО, али да исто тако не може да тврди ни да се не продају.

„Најпроблематичнији су, у том погледу, месо и млеко, које увозимо из земаља у којима је дозвољено коришћење ГМО у исхрани стоке, мада је могуће да постоји и у другим намирницама.“

Осим легалног увоза, који је колико-толико контролисан, велике количине меса долазе у Србију из Бразила и Агрентине, а после завршавају у сувомеснатим производима, а наши грађани пију и велике количине газираних напитака без шећера који се често заслађују сладом кукуруза који је прошао процес генетског инжењеринга.

Професор Шеварлић истиче и да сумњу подгревају примери као што је онај да килограм најлошије категорије живине, буде скупљи него килограм неких пилећих производа.

„Значајне количине хране из иностранства стижу сивим каналима. У домаћој индустрији меса користе се највише увозне сировине – иако на паковањима прерађевине пише да је произведена у Србији, готово 90 одсто сировина стиже из иностранства. У Србију је 2012. увезено 11.000 тона свињског меса, што је скоро четири пута више него претходне године“, тврди Вера Вида, председница Центра потрошача Србије.

ГМО у Србији и свету

Државе у којима је обавезна ознака производа са ГМО: ЕУ, Јапан, Аустралија, Нови Зеланд, Кореја, Швајцарска…

Државе у којима не постоји обавеза да се означи ГМО: САД, Канада, Аргентина, Бразил

Производи за које се највише сумња да су ГМО порекла: соја, кукуруз, кромпир, парадајз, лук, пасуљ…

Највећи произвођачи ГМ хране: САД, Аргентина, Канада, Бразил и Кина

 

Блиц

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Милан Гутовић: Све је постало тако вулгарно и банално, и без короне повукли смо се у изолацију и унутрашње избеглиштво

5 (5) „Све је постало тако вулгарно и банално, нешто што је било незамисливо пре …

Светски финансијски скандал око прања новца, помињу се и инвестиције из Србије

4.8 (5) „Највећи финансијски скандал у последњој деценији“ – под таквим насловом светски медији преносе …

6 Коментара

  1. RT @srbijadanas: Увелико једемо ГМО храну, а да то … – http://t.co/Il09MDWkWV #Srbija http://t.co/cSBIEBn3Xl

  2. RT @srbijadanas: Увелико једемо ГМО храну, а да то … – http://t.co/Il09MDWkWV #Srbija http://t.co/cSBIEBn3Xl

  3. Sa ovi pradadajsi koje poslednjih godina kupujemo, mož i Tenis na tvrdu podlogu da se igra, ništa im ne fali, taman malo omekšaju za salatu…

  4. odvratno, jagode kao kruske velike a iznutra suplje i imaju ukus gume, paradajz spolja crven, iznutra narandzast, nema rqazlike u ukusu jagode i paradajza. Upravo sam s eosvedocila za vreme boravka u Srbijiu. A najgore od svega sto su ti nakupci toliko nepismeni ljudi i imaju samo zaradu na umu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *