Увозна вина преплавила српско тржиште

Увозна вина преплавила српско тржиште

Понуда вина на тржишту Србије је све већа, тако да је купцу (са просечним буџетом) тешко да направи добар избор.

У супермаркетима има све више чилеанских, француских и аустријских (пенушавих) вина. Ипак, према подацима Републичког завода за статистику у протеклој години (првих десет месеци) у Србију је увезено највише вина од свежег грожђа из Македоније, следе црногорска, италијанска, француска…Чак и неки домаћи произвођачи продају македонска вина у сопственој амбалажи, што је легитимно али купац то не може да зна док не прочита декларацију. Цена често није мерило квалитета, напротив. Сведоци смо да увозна стона вина (у одличној амбалажи) коштају три, четири пута више од квалитетних домаће производње.Али и обрнуто, да је цена квалитетног увозног неупоредиво нижа од домаћег. Шта је стоно, а шта квалитетно вино? Како препознати добра вина? Шта су највећи проблеми на тржишту?Колико су домаћи и страна стандарди декларисања вина усаглашени и да ли флаша квалитетног вина може да кошта 400 динара, питали смо Ненада Басарића, уредникa вебмагазина Вино.рс.

Према оцени нашег саговорника вина је на тржишту много што је добро јер отвара могућност избора, али и лоше, јер може да унесе забуну код потрошача.

– Мала етикета на полеђини указује да ли је вино стоно, квалитетно, врхунско. Стоно вино је оно за сваки дан. Квалитетно за поклон и конзумирање, а врхунско да се чува и ужива. Ове категорије наравно прати и цена– објашњава Басарић додајући да су стандарди домаћих и увозних вина изједначени, али код српског вина, за сад готово ништа не значе. Напротив!

– Срећа је што су у највећем броју српска вина „стона”, иначе ко зна колико би коштала. То је добро за купца, али лоше за извоз и углед винарства у великом успону. А „стона” су зато што поступак анализе и декларисања предуго траје, па винар, да не би пропао, мора да изађе на тржиште са оним што сигурно има и чиме сме –стоним вином. Једноставније, и мање га кошта. Коначно, квалитетно вино може да кошта 400 динара, ако држава субвенционише производњу– истиче Басарић.

У првих девет месеци 2012. године у Србију је из Македоније увезено вина за више од 12 милиона долара, што је македонска вина учинило доминантним увозним вином на нашем тржишту. Уколико се усредсредите на декларације у супермаркетима можете видети да идентичне боце поједини домаћи произвођачи пуне ред домаћим, ред македонским вином. Амбалажа је идентична, разлика у цени незнатна.  

– Македонија има много вина. Просечно, то је добро вино, често квалитетно. Уз мало дораде постаје врло добро. Веома је јефтино, 30 до 40 евроценти по литру, што би у теорији омогућило српском произвођачу, који нема довољно грожђа, да напуни танкове до врха нечим добрим, што може да понуди по врло прихватљивој цени. Али раф у маркету стаје право богатство. Кафеџија диже цену три пута у небо. Винар ретко успева своје вино да наплати – истиче саговорник „Потрошача”.

Шта је предност српских вина?

– Данас Србија нема грожђа ни за јело. Али има званично најбољу ракију на свету. Што је добро. И лоше, јер из те визуре, разноразне развојне агенције заинтересоване су да помогну ракијаре око извоза, а не и винаре. Зато, српско вино до скоро није имало предности. Осим оног економског патриотизма који винари зазивају. Пијте српско! И у праву су, али тек од скоро, кад је стасала нова генерација произвођача који много улажу, доводе врхунске светске енологе да нам у најлепшем светлу открију чак и наше, аутохтоне сорте. Не фали домаћим стручњацима памети него искуства. Тако, скупа српска вина све више личе на она инострана – сматра Ненад Басарић.

На питање како препознати добра вина и шта су највећи проблеми на тржишту, Басарић каже да не постоји рецепт куповине. Дивна, необична флаша француског вина, истиче, кошта четири евра, а садржај, при набавци 0,75 евроценти. Управо то вино је, каже, годинама еталон тржишног проблема: како препознати добро вино? Људи га воле, стручњаци презиру, а за српског винара је ово вино – куга!

– Има још проблема. Запитајте се: када сам у дугом реду на каси супермаркета видео неког да у корпи има вино, а да није слава или славље? Ретко. Квалитетно вино? Готово никада. Иако их има на полицама, она се евентуално пазаре у бројним винотекама. Али то је мали круг. У најважнијем сегменту, односу квалитет – цена, побеђује дволитарски тетрапак за два евра. Одлично за кување, али и одвикавање од вина – каже уредник вебмагазина Вино.рс, истичући да је закон „широке руке према увозном артиклу” па хиљада страних етикета просто преплављује рафове.

– Домаће вино је прескупо, ма шта вам рекли. И купцу, и произвођачу. Страно вино, никада није толико квалитетно да је дупло јефтиније од домаћег, али је и далеко квалитетније од онога што ће вам рећи српски винар бранећи своју напумпану цену. Међутим, друге државе „дебело” стимулишу своје винаре да извозе вино, па имамо срећу да овде купимо јако добра шпанска, португалска, аустралијска, чилеанска, аргентинска вина за два, три евра. Три пута јефтиније од сличног српског вина, које је у кафани још три пута скупље. Али то је проблем кафеџија и гостију – закључује Ненад Басарић.

—————————————————————–

Спорне декларације

Од 17 узорака вина, 13 је било исправно, а четири су била неисправна у последњој контроли вина коју је у новембру прошле године урадила пољопривредна инспекција. Од четири неисправна, три нису одговарала параметрима квалитета, једно вино је на сензорској оцени по броју бодова припало групи неприхватљивих,а један узорак није био декларисан у складу са прописима.

На сензорској оцени, пет врста вина су оцењена као вина лошег квалитета, једно као просечно, а десет вина су имала оцене прихватљиво, уобичајено и добро. Анализе су показале да су сви производи микробиолошки исправни, а то се односи и на остатак пестицида и тешких метала, док су се неправилности односиле на декларисање и квалитет производа.

– Друге државе „дебело” стимулишу своје винаре да извозе вино, па имамо срећу да овде купимо јако добра шпанска, португалска, аустралијска, чилеанска, аргентинска вина за два, три евра. Три пута јефтиније од сличног српског вина, које је у кафани још три пута скупље. Али то је проблем кафеџија и гостију. Проблем због кога винари очајавају, али нису у праву. Вино се продаје народу. Треба створити навику пијења за столом и обедом.

 
Ивана Албуновић
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Предлог за промену политичког система Србије

Предлог за промену политичког система Србије

Неопходно је започети са променама у политичком систему како би се он прилагодио тренутној реалности …

Слободан Рељић: Независно судство! Али од кога?

Слободан Рељић: Независно судство! Али од кога?

Сад смо у прилици да гледамо докидање „треће гране власти“. Судство ће се претворити у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *