Брисел — Активности у приватним компанијама широм еврозоне у феруару су поново погоршане, што указује на продубљивање кризе и све већи јаз између чланица.
Прелиминарни ПМИ индекс за производни и услужни сектор еврозоне, који израђује лондонска истраживачка компанија Маркит, у фебруару се спустио на 47,3 бода, са 48,6 бодова у претходном месецу.
Тиме се ПМИ чврсто и даље држи испод нивоа од 50 бодова, односно у подручју пада активности.
Индекс ПМИ за услужни сектор еврозоне у фебруару се спустио такође за 1,3 индексна бода, на 47,3 бода, и тренутно је на најнижем нивоу у последња три месеца. Одговарајући индекс за производни сектор склизнуо је на 47,8 бодова, што је његов најнижи ниво у два месеца, са 47,9 бодова у јануару.
Најновији показатељи наводе на оцену да је 17-члана регија на путу да у првом тромесечју поновно забележи пад активности и то четврто тромесечје заредом, премда би процењени пад требало да буде слабији у поређењу с четвртим тромесечјем прошле године када су активности смањене за 0,6 посто, уз очекивани пад између 0,2 и 0,3 посто, казао је главни Маркитов економиста Крис Вилијамсон.
У Маркиту посебно упозоравају на све веће разлике унутар еврозоне, нарочито између Немачке и Француске, две највеће економије еврозоне, међу којима је јаз тренутно најизразитији од 1998. године када су ови подаци и почели да се прикупљају.
Док су компаније у Немачкој одржале солидну стопу раста, француске услужне компаније тренутно бележе највећи пад од почетка 2009. и најниже тачке тадашње велике рецесије.
“Немачка је на путу да оствари економски раст у првом тромесечју, након пада од 0,6 посто у задњем тромесечју прошле године, и то вероватно по стопи од чак 0,4 посто. Криза у Француској највероватње ће се додатно продубити, чиме би се друга највећа економија еврозоне приближила земљама у рубном појасу еврозоне и удаљило од ‘језгра’ коју традиционално чини с Немачком”, додао је Вилијамсон.
СЕЕБИЗ
