понедељак , 30 новембра 2020

Варљиви сјај шопинг мол економије

0
(0)

Од 2005. до 2011. године у Србији је укупно инвестирано 25,97 милијарди евра. И поред тога у марту 2012. број запослених смањен је за 338.895 лица у односу на просечан број запослених у 2005. години, односно за 16,4 одсто, указује економиста Мирослав Здравковић, уредник портала макроекономија.

У протеклој деценији драстично је продубљен и јаз између богатијих и сиромашних подручја у Србији, јер се највише улагало у Београду и Војводини.

Верица Калановић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе, недавно је на скупу економиста на Копаонику изјавила: „Стање на југу наше земље у демографском, економском и социјалном смислу је катастрофално.”

Подсећања ради, основна тема овогодишњег 20. по реду „Српског Давоса” звала се „Индустријализација и повезане теме”.

Како нам се десила никад већа незапосленост и никад мања запосленост и поред, ипак, уложених великих пара?

– Инвестирање и његов раст не доноси добробит грађана ако је усмерено на увоз, пратеће делатности и услуге – каже Здравковић.

– Увозницима и банкарима оно доноси профит и увећава њихово богатство, а већини грађана сиромаштво. Код нас се није улагало у развој производње за извоз, него у „шопинг мол економију”.

Тржни центри, кафићи, па и капиталне инвестиције, нису донеле радна места. Зато се Драган Марковић Палма, градоначелник Јагодине, не радује великим трговцима, јер гасе породичне радње. Ширење трговинских ланаца угасило је десетине хиљада радних места и породичних трговина.

Тако је налагала логика профита, а спровела „невидљива рука тржишта.” Држава је била неми посматрач.

Поређења ради, у 2000. години је у основна средства уложено 1,6 милијарди долара, а 2008. око 12,7 милијарди. За осам година ово улагање је повећано готово осам пута. Али, највише у некретнине, трговину, финансије и саобраћај, каже Здравковић.

Уместо да приватизација оживи индустрију, да је модернизује, учини је конкурентнијом, повећа запосленост и извоз, догодило се супротно. Уместо милион и нешто више запослених деведесетих година прошлог века, у српској индустрији данас ради око 300.000 људи. Индустрија је 1990. године стварала око 32 одсто бруто домаћег производа, а данас 17 процената.

– Садашња индустријска производња у Србији ствара 40 одсто робе у односу на 1989, каже потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић. – Ако настави да расте као од 2001. године, само 0,7 процената годишње, ни до краја 21. века неће се вратити на ниво из прошлог столећа.

Зашто су нам опустели многи делови Србије?

– Половина од укупне вредности инвестиција у овом периоду од пет година уложена је у Београду – 12,96 милијарди евра – одговара Здравковић. – Четвртина у Војводини – 6,4 и по осмина у Шумадији и западној Србији – 3,75 милијарди евра. У јужној и источној Србији – свега 2,7 милијарди евра.

Најмање инвестиција у посматраном шестогодишњем периоду имали су Топличка област – 75, Зајечарска област –100 и Пиротска – 146 милиона евра.

Сходно наведеној распоређености улагања, најмањи релативан пад броја запослених имао је Београд – 6,9 процената, затим Војводина – 17, док је смањење у Шумадији и западној Србији износило 21, а у јужној и источној Србији 24,2 одсто.

Од затеченог броја запослених у овом периоду без посла је највише остало људи у пиротском крају – 33,3, затим у поморавском – 28,4, а најмањи у Браничевској области – пет и Јужнобачкој 11,5 процената.

У марту 2012. године у 15 општина у Србији, у којима је радило 225.085 људи, што је 13 одсто од укупног броја, повећан је број запослених у односу на 2005. годину. У врху ове листе су општине са инвестицијама већим од 10.000 евра по радном месту, али и општине са милим улагањима, као што су: Рача, Мало Црниће, Тутин, Сјеница, Жабари и Александровац.

Занимљиво је да је Нови Београд са око 3,5 милијарди евра инвестиција у овом периоду имао већу вредност улагања од јужне и источне Србије – 2,7 милијарди и мало мању од Шумадије и западне Србије – 3,75 милијарди евра. Највећи део инвестиција у Новом Београду реализован је непосредно пред кризу у 2007. и 2008. години.

После Новог Београда, највише је инвестирано у Новом Саду – 2,3 милијарде евра, што је 35,5 одсто укупних инвестиција у Војводини. Још шест београдских општина је међу првих десет, затим следи Ниш са 687 милиона евра и Крагујевац са 522 милиона евра. У ових 10 општина је уложено 53,3 одсто укупних инвестиција.

До 21. места су још четири београдске општине, следи Панчево – 468 милиона евра, Пожаревац – 459, Суботица – 409, Бачка Паланка – 307, Шабац – 305 и Зрењанин и Ваљево са по 288 милиона евра.

 

Александар Микавица

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Влада Републике Србије ребалансом буџета узеће сваком грађанину још 600 евра, мањак у каси 4,2 милијарде евра

5 (7) Опсенарство и лажи представника режима о „највећем привредном расту у Европи“, о „најбољим …

Незапамћени буџетски дефицит од преко 4 милијарде € уводи Србију у колапс читавог економског и привредног система

4.7 (29) Налазимо се у златном економском добу за које имамо да се захвалимо Александру …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend