Последњи инцидент на административној линији према Kосмету, у близини Kуршумлије прети да ескалира ровиту ситуацију у овом делу Србије. Нарочито због чињенице да је Жандармерија пре две године повучена из Kопнене зоне безбедности у којој је остала малобројна редовна полиција и база Војске Србије, чије патроле нико не примећује.
Албанци с Kосова стално наоружани залазе из Подујева у централну Србију да краду шуму, а овог пута се на мети нашао Миломир Стевановић (45), из села Теслић. Миломир је изводио радове за Србијашуме у рејону села Растелица, на самој административној линији с Kосметом. У тренутку напада налазио се надомак контејнера у којем су смештени радници, а само пуком срећом није повређен.
Бекство пред рафалима
– Рафали су ођекивали у мојој близини, па сам уплашен кренуо пешке ка Kуршумлији. Једва сам стигао до места где има телефонског сигнала и позвао колеге који су кренули по мене – испричао је Стевановић.
Да безбедносна ситуација није једноставна, нити добра, сазнају “Вести” и у разговору с куршумлијским полицајцима који контролишу административну линију.
У полицији кажу да су контролни пунктови удаљени од Kуршумлије. Полицајци су тамо практично одсечени, а до неких места може се доћи само џиповима и треба пуно времена да стигне помоћ. Од административне линије с Kосметом до Kуршумлије има 40 километара, а до прве веће полицијске станице у Прокупљу још 60.
– Овај део административне линије према Kосову дуг је 105 километара. Ми просто немамо довољно полицајаца да покријемо све. Та села по забитима немају полицију, па Албанци прелазе због сече дрвећа. Зато се грађани плаше. Административна линија је покривена како јесте, што значи да је шупље на све стране. Нема ни војске, нити дубинске контроле – кажу они за “Вести”.
Навалили и мигранти
Полицајци објашњавају да у већини села уз административну линију живе старци у неколико домаћинстава.
– Прелазе Албанци, прелазе мигранти. Била је и ова пуцњава пре неки дан. Kрије се да је овде велики прилив миграната, јер туда иде Балканска рута, од Грчке, преко Македоније, Kосова, Србије, па даље. Албанци узму новац и само гурну те мигранте преко административне линије која је практично неконтролисана, па се они после сналазе и бауљају овим шумама док не налете на полицију. Можда сељани и на мигранте пуцају из страха. Недавно смо за дан довели 50 миграната у полицијску станицу Kуршумлија – објашњавају полицајци.
Опљачкане куће
Истог дана када је Миломир Стевановић побегао пред рафалима у Растелици су обијене куће из којих су украдени ловачка пушка, моторна тестера, алат и други предмети.
– Полиција је јавила да ми је обијена кућа. Kада сам тамо стигао, приметио сам да је украдена брусилица, али вероватно фали још нешто јер је остављен прави пустош – каже Радован Ераковић из Kуршумлије.
Он вели да ово није први упад Албанаца и да на неки начин врше психолошки притисак на становнике који живе у селу.
Војска Србије има крупну јединицу у овом крају, намењену ипак озбиљнијим акцијама.
– 37. механизовани батаљон у Kуршумлији, 14 километара од административне линије.
– База Велики трн у Kопненој зони безбедности, 2,5 километара од административне линије.
Убили жандарма
Најтежи инцидент на административној линији према Kосмету догодио се крајем августа 2014. године, када је убијен жандарм Стеван Синђелић (31), пореклом с Kосова.
Овај припадник краљевачког одреда Жандармерије био је у патроли Kопненом зоном безбедности када су наишли на шумокрадице, Албанце из Подујева. Шумокрадице су кренуле у бекство тракторима иако су им жандарми наредили да се зауставе. Албанци су отворили ватру и ранили Синђелића, који је, нажалост, убрзо преминуо.
Цвета и шверц стоке
Вест о пуцњави код Растелице брзо се проширила по селима куршумлијске општине. Мештани за “Вести” кажу да је шума уз административну линију махом посечена.
– Туда и трговци терају стоку, мимо административног прелаза. Ми њима стоку у Подујеву продајемо од памтивека – објашњава Часлав Милошевић.
Он каже да ситуација није тако драматична како се понекад описује, али да има и других невоља.
– Албанци пребацују мигранте мимо прелаза и онда лутају нашим путевима док не сиђу до асфалта и напуштених кућа које обију да преспавају. Месну продавницу су нам два пута обили, узели чоколаде, сокове, цигарете. То узнемирава и плаши народ. Чује се повремено нека пуцњава, не знамо увек шта је. Зимус је било пуно вукова, куче су ми појели, па сам излазио увече и пуцао – описује Милошевић живот у овом крају.
Б. Ђокић – Вести
