Скандал века: самозвану албанску армију на Косову наоружавао државни врх Србије!
Пише: пуковник Милан Јовановић
Водеће личности из Министарства одбране и Војске Србије, али и друге личности из државног врха, одговорне су за дугогодишњи шверц наоружања и војне опреме, за корупцију и пљачку, превару и лажна приказивања сарадње са страним партнерима, а уз помоћ најодговорнијих људи из државног врха и Министарства одбране, чиме су директно нанели огромну материјалну и нематеријалну штету која је процењена на неколико десетина милиона долара! Највећи део средства, наоружања и војне опреме, чија је продаја одобрена поверљивим актима Министарства одбране, криминалним каналима завршио је у рукама албанске армије на Косову! Истраживање Таблоидовог војног аналитичара, поткрепљено аутентичним документима, њиховим датумима, бројевима и шифрама, обухватило је главнину ове организоване велеиздаје, која несметано функционише више од седам година…
Данас, када је савршено јасно да је Косово уз свесрдну помоћ демократских “препородитеља” једноставно отето од Србије, светски полицајци све чине да очувају независност те српске покрајине, како Срби и српска држава више никада не би поново дошли у своју духовну матицу.
Свака територија најбоље се чува снагом оружја и из тих разлога су Американци последњих 12 година, полако али сигурно стварали војску независног Косова. И то такву војску која ће бити способна да очува територију нелегално проглашене државе, али и да интервенише широм Балкана! Чињенице говоре да је прича о томе да Косовске безбедносне снаге ускоро прерастају у војску Косова само варка за необавештене. Такозвана Војска Косова се не формира. Она је већ формирана! Она постоји!
Такозвана независна држава Косово располаже са одлично обученом и опремљеном активном војском од 47.250 припадника! За 48 сати може да формира војску од 120.000 припадника! Додамо ли овоме 15.000 припадника међународних снага (у ствари, НАТО), онда је сасвим јасно зашто актуелни министар одбране Драган Шутановац ниједном није дао децидиран одговор на питање да ли је Војска Србије спремна да одговори својим уставним обавезама, понављајући стално као папагај да је Војска Србије спремна за учешће у мултинационалним операцијама…
Данас кад та армија у најближем окружењу Србије постоји, јасно је да њена намена није само одбрамбене природе него је реч о армији која је спремна за офанзивна дејства. Поставља се питање: према којим државама би ова Војска Косова требало да има офанзивна дејства? Оно што је такође познато је да на вежбама Војске Косова данас, увек се у први план ставља напад на Србију и на брзо заузимање њене територије, која је одавно стављена на мапу Велике Албаније (Прешево, Бујановац, Медвеђа, укључујући територију Топлице и Јабланице све до Ниша). Територија будуће Велике Албаније покрива и простор Западне Македоније, затим север Грчке, укључујући и север Црне Горе, а све ове територије се већ сада налазе на приоритетној листи Косовске албанске војске. Органи државе Србије и Војске Србије о свим потезима и плановима Војске Косова већ одавно су обавештени!
Како сада стоје ствари, Косово ће бити једина, до сада још увек недефинисана и правно неутемељена држава, која ће ускоро ући у НАТО! САД, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија и Турска су својом политиком на Косову и Метохији створиле моћну армију којој на Балкану нема премца! Већ сада су створени сви предуслови за стварање Велике Албаније. Сигурно да им је за тај предуслов било потребно и разбијање Војске Србије.
Иако је много тога до данас у Војсци Србије већ преузето из НАТО шеме или учињено по НАТО директивама и жељама (доста српских официра одлази на обуку у НАТО земље, Војска Србије ускоро добија 20 америчких џипова “Хамер”, а купљене су и НАТО униформе), званично је у Србији и даље на снази доктрина о војној неутралности Србије. Поред тога Војска Србије никад до сада није одустала од обуке или свог учешћа на разним скуповима на којима учествује Војска Косова.
Пример први: Десет припадника Косовских безбедносних снага са КиМ прошлог лета су учествовали на војној обуци припадника војске Македоније, Албаније Хрватске, Грчке, Србије, Турске, САД, Словеније и других земља. Обука је одржана у некадашњој војној бази Војске СФРЈ, Криволак у Македонији.
Пример други: У Резолуцији 1244 и Кумановском споразуму јасно стоји да се ОВК мора разоружати… Међутим, стварност је сасвим другачија. По процени америчких стручњака на КиМ, и поред готово свакодневног пристизања НВО, после рата а након разоружања ОВК-а, остало је преко 400.000 дугих цеви!
Како и уз чију помоћ је наоружавана албанска војска на Косову
Скоро седам година српски државни врх, преко Министарства одбране и државних предузећа “посебне намене”, учествује у опремању војске такозване Републике Косово! Међу истакнутим шверцерима оружја који су учествовали и још увек учествују у овом велеиздајничком послу, свакако су садашњи челни људи Министарства одбране Србије (Илија Пилиповић, помоћник министра одбране за материјалне ресурсе и кум министра одбране) и неке компаније из Србије и Црне Горе (Југоимпорт СДПР Београд; Југоимпорт Монт Подгорица, заправо, садашњи МДИ-Подгорица; ЦПР Импеxс Београд). Али, како је уопште оружје из Србије довлачено на Косово?
Увидом у документацију МО, пажљивом анализом документа, изјава највиших званичника МО и самих учесника на надметању и спровођењу надметања (у вези са правом на продају наоружања), може се закључити да су одговорна лица из МО и Војске Србије учинила бројне пропусте који су омогућили појединцима да уз мито и корупцију, превару и лажна приказивања сарадње са страним партнерима, а уз помоћ најодговорнијих људи из државног врха и Министарства одбране, шверцују наоружање уз директно вишеструко наношење штете Србији. Висина штете процењује се на неколико десетина милиона долара, а највећи део средства наоружања и војне опреме (НВО), чија је продаја одобрена Одлуком МО пов. бр. 1692-5 од 8. новембра 2004. год., највећим делом је завршила на Косову!
За продају средстава НВО из наведене одлуке МО 18. јануара 2005. године обављено је писано надметање прикупљањем писаних понуда. На наведеном надметању предузеће Југоимпорт Монт није доставило понуду иако је захтев за достављање понуде и њима достављен. Надметање није успело. Дошавши до сазнања о постигнутим ценама и да надметање није успело, иако на писаном надметању није учествовао, о тактици наступања Зоран Дамјановић договора се са новоформираним тимом “шверцера” наоружања – У.Т. Леником из компаније Талон Сецуритy Цонсултинг анд Траде Лтд., Давидом Галстyаном из компаније ДГ Армс Цорпоратион, Патриком Хенријем из компаније Соутхерн Аммунитион Цо. (сада већинским власником војне фабрике из Мојковца, ЦГ), Пинаријем и Костом Требицким (обојица из Албаније), представницима компанија Укринмасх из Кијева, представником компаније Мецханицал & Цхемицал индустреис цорпоратион из Анкаре, са хрватским компанијама Алан и Сцоут, компанијом из Тиране Меицо, а уз посредовање компаније А & Д интернатионал Традинг из Тортоле са Британских Девичанских Острва, потом Громовићем и Светозаром Црногорцем из Застава-оружја (сада пензионер и ангажован у синовљевој компанији ЦПР Импеx), Илијом Пилиповићем, садашњим помоћником министра одбране за материјалне ресурсе (кум министра одбране Драгана Шутановца и бивши директор ЈП Југоимпорт СДПР за тржиште Америке и Западне Европе), Веселином Рудићем, пуковником у пензији (бившим начелником Управе за снабдевање), пуковником у пензији Радованом Ивановићем (до пензионисања радио у Управи за снабдевање), генералом у пензији Милином Кокановићем (бившим помоћником министра одбране за материјалне ресурсе). Предузеће Југоимпорт Монт 8. фебруара 2005. се за сагласност за уговарање средстава НВО обраћа актом бр. 315/1 секретару МО госпођи Милани Ракић, актом бр. 315/2 помоћнику министра одбране за материјалне ресурсе генерал-потпуковнику Ивану Ђокићу и начелнику Управе за снабдевање актом 315/3.
Новим обраћањем МО 22. фебруара 2005. године, предузеће Југоимпорт Монт је изменило раније достављени захтев тражећи да изврши уговарање следећих средстава НВО: аутоматска пушка 7,62 мм, разних модела, у количини од 45.000 комада, по цени од 55 УСД/ком, пушкомитраљез 7,62 мм, више модела, у количини 12.000 ком., по цени од 140 УСД/ком, митраљез 7,62 мм, у количини од 1.375 комада, по цени од 900 УСД/ком…
На састанку који је одржан у кабинету начелника Управе за снабдевање 23. фебруара 2005. предузећу Југоимпорт Монт саопштено је да ће средства НВО за која су они заинтересовани (Забелешка пов. бр. 27-39 од 24. фебруара 2005) бити продата непосредном погодбом са свим предузећима која су заинтересова. Актима пов. бр. 2458-72/04 од 24. фебруара 2005. и пов. бр. 2458-73/04од 25. фебруара 2005. упућен је позив за непосредну погодбу за продају извозом предузећима YУЦОНСУП, Београд, ЈП Југоимпорт СДПР, Београд; Југоимпорт Монт, Подгорица (садашњи МДИ Подгорица); ЈЊ, Еxпорт-Импорт, Београд; Застава-оружје, Крагујевац; Метеор стил, Крагујевац; МАГ ЕТРОЛ, Београд; Југохемија, Београд; ЦОФИС Еxпорт-Импор Београд; Крушик, Ваљево и ТРЗ, Чачак…
Последице сукоба понуде и потражње
На непосредну погодбу која је обављена 28. фебруара 2005. дошла су следећа предузећа: Застава-Оружје, Крагујевац, Метеор стил, Крагујевац, Маг етрол, Београд, Ј.Н.Ј. Еxпорт-Импорт, Београд, ЈП Југоимпорт СДПР, Београд, и Југоимпорт Монт, Подгорица. Истог дана када је обављена непосредна погодба (28. фебруара 2005. године (иако комисија још није завршила са радом), упућене су анонимне претње лицима која су понудила најбоље цене и тражи се од њих да одустану од куповине! Лажном информацијом предузеће Југоимпорт Монт анимира највиши врх власти у Црној Гори (Филипа Вујановића, Мила Ђукановића и др).
Након одржаног састанка са представницима предузећа којима су упућене претње (Службена забелешка пов. бр. 2458-85/04 од 4. марта 2005), а на основу предлога Комисије, начелник Управе за снабдевање је донео Одлуку пов бр. 2458-87/04 од 10. марта 2005. године о додели извоза средстава НВО понуђачима који су понудили најповољније цене.
Актом којим се регулише право на располагање средствима наоружања, МО је обавестило предузећа најбоље понуђаче да им је додељена продаја извозом средстава. Предузећу Југоимпорт Монт није могла бити додељена продаја, јер је понудило најниже цене. Југоимпорт Монт улаже приговор на непосредну погодбу која је одржана 28. фебруара 2005. године.
Решавајући по том приговору, надлежни орган МО је 24. марта 2005. донео решење којим је приговор одбијен као неоснован, јер су цене које су понудиле друге компаније више од његових, док су цене Југоимпорт Монта биле чак и ниже од почетних.
И не сањајући да се ради о превари удружених шверцера, предузеће које је било најбољи понуђач и коме је била додељена продаја извозом НВО, у најбољој намери обавештава Министарство одбране Србије да има у виду следеће чињенице:
“…да су за реализацију извоза напред наведених средстава НВО са стока ВСЦГ у ангажману Југоимпорт Монта Подгорица заинтересовани и највиши државни органи Црне Горе и СЦГ, да су у том правцу интервенисали код надлежних органа МО СЦГ, да је Југоимпорт Монт са својим инопартнером у пакету поред напред наведених средстава договорио и испоруку нових производа из производног програма Застава-оружја и других фабрика наменске из СЦГ у вредности преко 14.000.000 УСД, да је за целокупни ангажман њихов инопартнер спреман да одмах уплати аванс од 30 одсто, што износи преко 4.300.000 УСД, што би био велики подстицај наменској индустрији, да расправе коме је требало, или треба доделити реализацију извоза напред наведених средстава, штете угледу предузећа, Министарству одбране и земљи у целини, те да због вишег државног интереса, са својим инопартнером, без обзира на губитак велике зараде, уложеног труда, неће правити никакве сметње уколико МО СЦГ напред наведена средства додели Југоимпорт Монту, Подгорица, за извоз са стока ВСЦГ по истим ценама. Такође, да се у циљу спречавања сваке манипулације по предметном питању у што краћем року одржи састанак у УСН на коме би у потпуности службеном забелешком верификовали напред наведени став…” Али, до таквог састанка никада није дошло…
Дугим цевима до дубоких џепова
Управа за снабдевање одговорила је да ће поменута средства ради извоза понудити Југоимпорт Монту под истим условима постигнутим на непосредној погодби са најбољим понуђачем. Такође и то да ако Југоимпорт Монт не прихвати понуђене услове, сходно Закону о облигационим односима, најбољи понуђач има обавезу да изврши извоз предметних ствари.
Предузеће Југоимпорт Монт је 28. марта 2005. године тим поводом обавестило надлежну Управу Министарства одбране да прихвата да изврши извоз средстава наоружања и војне опреме по следећим ценама: АП (аутоматска пушка) 7,62 мм, разни модели, 45.000 ком. по цени од 55 УСД/ком, ПМ 7,62 мм, 11.000 ком. по цени од 140 УСД/ком, митраљез 7,62 мм, 1.375 ком. по цени од 900 УСД/ком.
На основу замене теза, стално потенцирајући да је најбољи понуђач одустао од посла (што уопште није тачно!), спроведена је процедура и након консултација са Врховним саветом одбране (коме су презентовани лажни показатељи) и добијања одређене сагласности од њега (бр. 22-12 од 30. марта 2005) надлежне институције Министарства одбране, са предузећем Југоимпорт Монт склопиле су комисиони уговор о извозу средстава НВО у вредности 5.252.500 УСД.
Резултат спроведене процедуре била је смена помоћника министра одбране за материјалне ресурсе генерал-потпуковника Ивана Ђокића и довођење на његово место генерал-мајора Милуна Кокановића, те смена начелника Управе за снабдевање пуковника Николе Петровића и довођење на његово место пуковника Милета Богдановића.
Предузеће Југоимпорт Монт је без инструкција за плаћање, а пре закључења уговора 8. априла 2005. године, уз задржавање три одсто на име комисионе провизије, извршило уплату аванса у износу од 30 одсто вредности уговора, тј. 1.528.477,50 УСД, на рачун Министарства финансија Владе Црне Горе. Министар одбране је ову уплату признао као аванс и дао налог Управи за снабдевање да закључи предметни уговор. До сада је уговор реализован у финансијском обиму од 62,96 одсто уговорног износа, а предузеће Југоимпорт Монт самостално од сваке уплате задржава износ комисионе провизије три одсто вредности извршеног извоза.
Овде се ради о очигледном шверцу наоружања, у који је умешан највиши државни и политички врх Србије. Средства се не испоручују америчкој компанији Таос Индустриес, за крајњег корисника војску и полицију Ирака, већ се уз ангажовање авио-компаније Бригхт Авиатио Сервицес испоручују са аеродрома Голубовци – Подгорица преко фирме Талон Сецуритy Цонсултинг анд Траде Лтд. наводно за Танзанију, а наоружање завршава углавном на Косову, а нешто и у Малезији, Чаду, Конгу (земљама које су под ембаргом УН!).
Због виших државних интереса, између осталог, захваљујући актуелном помоћнику министра одбране за материјалне ресурсе Илији Пилиповићу, посао је по 30 одсто нижим ценама од цена постигнутих на непосредној погодби додељен Југоимпорт Монту из Подгорице (садашњи МДИ), који је у том периоду био предузеће с већинским власништвом Југоимпорта СДПР (60 одсто). У вези с тим неколико инокомпанија је пред међународном арбитражом покренуло поступак за накнаду штете, с обзиром на то да је овде реч о очигледном шверцу наоружања у који је умешан највиши државни и политички врх. У Србији се пред Вишим судом у Београду, у предмету Ки 591/10 из чл. 359/3 КЗ, води кривични поступак.
Да је реч о класичном шверцу наоружања види се и на основу тога што је предузеће Југоимпорт Монт из Подгорице, уместо да у складу с одредбама Закона о спољној трговини наоружањем и војном опремом и робом двоструке намене добије сагласности за транспорт оружја од војних складишта из Србије до међурепубличке границе (царинског пункта Бродарево тражи од МУП-а Србије, а од Бродарева до аеродрома Голубовци – Подгорица тражи од МУП-а Црне Горе), оно од МО прибавља потврде за транспорт оружја! У потврдама је наведено да се наоружање транспортује за потребе снабдевања јединица Војске СЦГ у Црној Гори. Са таквим (лажним, дакле) потврдама, наоружање је транспортовано без икакве полицијске и царинске контроле преко територије Србије и Црне Горе. Када је МУП Црне Горе код Биоча случајно зауставио један камион, откривено је да је, супротно наведеним подацима, у потврди о транспорту оружја у пакинг листи наведено да се транспортују – киндер јаја!
Спорни уговор између МО и Југоимпорт Монта, садашњег МДИ, из Подгорице, није у потпуности реализован (нешто око 63 одсто). Део наоружања је још у депоу Војске Србије, са захтевом од МДИ (правног наследника Југоимпорт Монта) да уместо њих, пошто су сада страна компанија, извозни посао, гле чуда, изврши ЦПР Импеx из Београда. МДИ маше судском пресудом која је добијена уз ангажовање пристрасних и припремљених сведока од Југоимпорта и прећутно одобравање представника МО, односно Илије Пилиповића (који је од самог почетка доделе посла Југоимпорт Монту учествовао као представник ЈП Југоимпорт СДПР).
Свима је јасно да се овде радило и ради о наоружавању Албанаца на Косову! Гледано из угла потписаних докумената Резолуције 1244 као и Кумановског споразума између представника међународне заједнице и владе Србије, јасно је као дан да су на КиМ представници такозване међународне заједнице у потпуности прекршили резолуцију 1244 и Кумановски споразум у којима јасно стоји да се ОВК мора разоружати… Уз то, нигде се у овим документима не помиње стварање било какве албанске војске на КиМ. Рекло би се да је америчка самовоља и бахатост, уз прећутну сагласност Немачке, довела до отвореног кршења и Резолуције 1244 и Кумановског споразума. Имајући у виду чињенице да су у опремању ОВК учествовали неки од челних људи МО Србије као и нека српска предузећа, треба рећи да је у целој работи учествовао и део српских државних органа!
Ко је кога ослободио, још није утврђено
Ослободилачка Војска Косова основана је 1994. године, а први пут у јавност је изашла 1996. године. Оснивач и вођа ОВК све до смрти 1998. године био је Адем Јашари. Од 1996. до 1998. године ОВК је преузела одговорност за 21 убиство: 5 полицајаца (Срби) и 16 цивила од којих је било петоро Срба и 11 Албанаца, означених као колаборационисти. По подацима Министарства унутрашњих послова Србије, ОВК је одговорна за убиство 10 полицајаца и 24 цивила. Командна база ОВК је била у селу Преказу, општина Србица. Приликом операције српске полиције изведене 5. марта 1998. године на село Преказе, убијен је вођа Ослободилачке војске Косова Адем Јашари са преко 50 чланова његове терористичке ОВК. После ликвидације Адема Јашарија, до распуштања 1999, ОВК је водио Хашим Тачи.
Косовски Албанци ОВК славе као ослободилачки покрет, а јавност западних земаља које су учествовале у агресији на СРЈ 1999. године ОВК су назвале “Вијетконг Европе”. ОВК је у ствари била и остала класична терористичка организација, како су је, истина, једно време и третирали Американци и Запад. ОВК, иако службено распуштена, и даље постоји као кадровска подлога за илегалне паравојне формације Албанаца у другим државама: Црној Гори, Македонији, на Југу централне Србије, Северу Грчке.
Све време рата 1999. године (и много пре поменутог рата) САД, Немачка и Турска су активно и наоружавале и обучавале албанске терористе за рат на КиМ. Припадници ОВК су из својих редова на терену створили и терористичку Ослободилачку војску Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПБМ), затим још две терористичке организације, ОНА у Македонији и АНА, која се својим терористичким дејствима јавља како на КиМ, тако и у Србији и Македонији. Рад ових организација активно подржавају САД и земље Западне Европе припаднице НАТО Алијансе.
САД, Немачка, Турска, Албанија и Швајцарска дале су велики допринос у обуци, обједињавању и стварању јединствене терористичке војске, тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК). Завршну глазуру Косовској албанској војсци данас је дала Турска. Комплетни официрски кадар, некадашње терористичке ОВК, обучаван је у базама Војске Турске. Њени инструктори су на КиМ нон-стоп оспособљавају подофицирски кадар и војнике. Мањи део подофицирског кадра Албанске војске са КиМ налази се на обуци у јединицама Албанске армије у Албанији. САД и Немачка су, такође, одмах након НАТО агресије на СРЈ 1999. године, створиле на Косову и Метохији јединицу косовских Албанаца под називом Косовски заштитни Корпус (КЗК), а реч је о јединици која је заправо наследила терористичку ОВК и то по свим њеним атрибутима. Припадници КЗК постали су најекстремнији чланови ОВК, само требало их је легализовати и дати им личне дохотке. Овим потезом САД и Немачке – терористи бивше ОВК су додатно награђени за своја недела.
Стварање КЗК, САД су правдале тиме да на КиМ није створена војска, већ јединица која ће бити употребљавана за посебну намену – код елементарних непогода. Међутим, та америчко-немачка лаж брзо је изашла на видело. Припадници КЗК су убрзо били наоружани врхунским борбеним средствима (реч је о оружју немачке производње). Обука припадника КЗК је вршена у већ створеним базама КФОР-а на КиМ, као и у америчкој бази Бондстил.
Ни они не знају колико их има
Чињенице говоре да је број припадника КЗК упорно минимизиран и да се тај број кретао између две и три хиљаде припадника, а уз то команданти КФОР-а тврде да је реч о мултиетничкој јединици, што је, наравно, и код највећег броја припадника међународне заједнице на КиМ изазивало подсмех. Велики број младих Албанаца прошао је обуку у јединицама КЗК, а реч је о борбеној обуци по НАТО стандардима. Међународна заједница на КиМ је била благонаклона према албанским терористима, па су за команданте у јединицама КЗК постављали најозлоглашеније албанске терористе, као што су Агим Чеку и Сулејман Сељими. Таквима је међународна заједница поверила, како међународни представници кажу, јединицу “ватрогасаца”. Мање наивни одлично знају да су међународне снаге на КиМ од ОВК створиле КЗК. Овим потезом САД и Немачке прескочена је само још једна степеница ка јачању будуће Војске косметских Албанаца. Из редова КЗК регрутовани су и припадници терористичке АНА.
Косовски заштитни корпус (КЗК) је 19. јануара 2009. године престао да постоји. Улогу КЗК одмах сутрадан, 20. јануара 2009. године, преузимају Косовске безбедносне снаге (КБС). Била је ово још једна подвала која је предвиђала повећање броја људи и повећање борбене моћи будуће Албанске војске Косова. Треба додати да ударну снагу Косовских безбедоносних снага чини Косовска полицијска служба са својим специјалним јединицама РОСЕ. Током 2009. године, Косовске безбедоносне снаге су, како кажу међународни званичници, од 2.800 припадника драстично нарасле до 5.000 припадника. Реч је о лажним подацима које су поједини западни аналитичари на КиМ износили. Након стварања КБС, мало ко је више помињао да се ради о јединици за брзе интервенције код елементарних непогода. Већини је постало јасно да је реч о борбеној јединици, за чије потребе је влада КиМ набавила најсавременије пешадијско наоружање.
На Регионалну конференцију министара одбрана земаља региона, одржаној 5. новембра 2011. године у Пећи, уз присуство званичника НАТО-а и уз учешће министара одбране Албаније, Македоније, Хрватске, Словеније и Црне Горе (министар одбране Србије Драган Шутановац није позван), министар одбране Косова Агим Чеку је пред окупљенима јасно рекао да Косово неће одустати од формирања косовске војске. Агим Чеку је притом потписао декларацију са министрима одбране земаља региона и представницима НАТО који учествују на регионалној конференцији НАТО у Пећи. Како су челници НАТО савеза тад најавили Декларација, треба да поздрави жељу Косова за учлањење у међународне безбедносне и одбрамбене структуре, како би се Косово приближило чланству у Алијанси.
Након Пећке декларације из новембра 2011 године, политички врх Албанаца, подржан од САД, одмах је у децембру 2011. године обелоданио да се на КиМ формира Војска Косова. Јасно је да се са овим јавним наступом о томе закаснило – јер Косово своју војску има више од 10 година! Јасно је и како је та војска још раније постала добро наоружана, уз помоћ међудржавног шверца оружја на релацији Београд-Подгорица-Приштина. Није јасно једино као до сада нико није одговарао за овај незапамћени скандал.
Обелодањивање да ће Косово ускоро добити своју војску уклапа се у најаву да Американци ускоро одлазе са КиМ. Сигурно је да ће се уласком Турске у војну базу Бондстил додатно ојачати снагу Војске Косова. Да се на плану јачања косовске војске раде крупни захвати, потврдио је и немачки генерал, командант Кфора Ерхард Древс, који је на недавном скупу поводом смене команданата КБС-а у Приштини, отворено препоручио команди НАТО-а да се Косовским безбедносним снагама, на чијем је челу бивши командант терористичке ОВК Агим Чеку, омогући деловање у кризним ситуацијама.
Недавно је и немачки генерал Древс најавио да ће КБС добити статус “пуне оперативне способности”, а формално одобрење за ову препоруку може се очекивати од команде НАТО у наредним месецима. Без обзира на то што КБС још увек није на папиру “Војска Косова”, у пракси Чекуови специјалци уз благослов НАТО-а обављаће све војне задатке на територији јужне српске покрајине. Те снаге су формиране и обучаване под командом Кфора и у склопу тих снага, подизање оперативне способности значи да могу да буду употребљене за решавање кризних ситуација. Америчка војска ће након повлачења са КиМ и одласка из Бондстила комплетно наоружање и ратну технику оставити Војсци Косова. Војска Косова је за употребу америчког наоружања и ратне технике већ обучена, тако да јој преузимање овог оруђа и оружја од Американаца неће представљати проблем. Реч је о ратној техници од више хеликоптера, тенкова, хаубица и друге ратне опреме. Иначе, КПС полиција већ располаже са више оклопних транспортера и хеликоптера, што јасно упозорава на то за шта се ова албанска војска на КиМ спрема у првом налету.
Црни дани црвено-црне албанско-атлантске бригаде
Већ 1998. године, договорено је да се најбољи кадрови тих организација уврсте у састав чувене Атлантске бригаде (њих око 7.000 из САД и земаља Запада), која је у садејству са другом албанском армијом, (10.000 људи), 9. априла 1999. године са територије Албаније покушала пешадијски да умаршира на територију СРЈ, на линији граничних прелаза Морина и Кошаре. Тај покушај Атлантске бригаде и Друге албанске армије сломиле су здружене снаге војске и полиције СРЈ, и од тог пораза терористи, албанске фаланге и њихови помагачи до краја агресије НАТО-а на СРЈ нису се опоравили. Из овога се јасно види да је Атлантска бригада заправо била ударна песница НАТО-а у рату на КиМ. Без обзира на све, 9. април 1999. године се код многих у свету узима и помиње као дан првог званичног појављивања у борби, и то организовано, Албанске војске са КиМ. Како је Атлантска бригада у судару са безбедносним снагама војске и полиције СРЈ доживела катастрофални пораз, тај дан се код албанских политичких лидера са КиМ не узима као дан стварања косовске албанске војске, премда је тај 9. април 1999. године дуго важио као кандидат за “црвено слово”! Албанци са КиМ не прихватају чињеницу да је човек који је створио Војску Косова Американац Ричард Холбрук. Албански политички лидери никада нису постигли консензус по том питању. Према њиховом мишљењу, човек који је зачетник ОВК, а самим тим и зачетник данашње Војске Косова, јесте чувени албански терориста Адем Јашари, који је убијен 5. марта 1998. године у селу Доњи Преказ у општини Србица… Треба подсетити да, иако су чак и Американци дуго третирали ОВК као терористичку организацију, али је након овог догађаја и разбијања њиховог командног положаја Запад променио свој однос па од тада почиње да третира ОВК као герилу на КиМ… Дакле, на крилима лажног мировног процеса који су последњих двадесет година, раме уз раме са Великом Британијом, Немачком, Француском, Италијом (укључујући и Турску) водиле САД, дуго припремана кампања стварања албанске армије на КиМ је завршена. Најкритичнија од свих ситуација је и даље она на северу Косова… Древс дословно каже: “…када НАТО одобри ‘пуну оперативну способност’, то ће и де фацто значити да је формирање КБС завршено и да КФОР више нема извршну власт над њом”. На несрећу српског народа, о тим и свим другим потезима команданта Кфора и о плановима Војске Косова, врх српске државе је увек био на време обавештаван, али очито нико од њих није имао ништа против овог окупационог дивљања!
Епилог мучне деценије
Након објављивања “досијеа Диковић” до којег је дошло у време тајног састанка одлазећег министра одбране Драгана Шутановца са Вилијамом Вокером (бившим шефом посматрачке мисије) и америчком амбасадорком у Београду Мери Ворлик у мотелу Предајане код Врања, коју су за време сусрета, 24. јануара ове године, обезбеђивали српски војни специјалци, у Министарству одбране Србије и Војсци Србије отворила се “Пандорина кутија”, па бројне болне истине полако излазе на видело… Такозвана реформа Војске Србије и наводна професионализација није била ништа друго него агресивни политички маркетинг одлазећег министра одбране Драгана Шутановца. На такав начин не решавају се суштински и стратешки проблеми, већ се гурају под тепих. Једино се истрајава у деловању организованог криминала у МО и ВС као и у деградирању, понижавању и уништавању Војске Србије. Цела прича о реформи и професионализацији војске била је велика превара, то је у обланде заогрнут пројекат разоружања и укидања државности Србији. Разоружању државе која је прва у прошлом веку дошла до слободе борбом, и ту слободу у више наврата оружјем бранила!
Холбруков производ
Покојни амерички дипломата Ричард Холбрук био је кључни човек који је објединио све албанске терористичке организације у свету. Он је 1998. године на једном тајном скупу у Немачкој јавно саопштио да се на КиМ прави нова албанска држава, која мора имати јаку војску. Холбрук је на том скупу у Немачкој ударио темеље Албанској војсци на КиМ. Под његовим вођством припаднике некадашње ОВК обучавали су пензионисани инструктори америчке војске. На скупу у Немачкој договорено је да, кад почне агресија НАТО-а на СРЈ, на КиМ у борбу против здружених снага безбедности СРЈ укључе све албанске терористичке организације из света и прикључе већ формираној али недовољно јакој ОВК.
Вани грми, а унутра весело!
Дан за даном, месец за месецом, година за годином (рачунајући период од 16. маја 2007. године – дан када је Драган Шутановац преузео дужност министра одбране – до данас), представници МО и ВС су учествовали на око 670 разноразних прослава, промоција, свечаности (сваки трећи дан!).
Регионална сила која је то била
Војска Србије сведена је на шачицу професионалаца, без савезника, са застарелом технологијом, и нико је у свету озбиљно не схвата нити узима у обзир. Оваква оружана формација не може да представља озбиљан “политички и војни фактор”. Она је “моћна”, по најбољим “светским војним стандардима”, “врхунски обучена”, она је нај… нај… само у клубу за аплаудирање (на ужем колегијуму одлазећег министра одбране Драгана Шутановца). Налазимо се у апсурдној ситуацији: појединачно и даље смо као оружана сила јачи од већине земаља у окружењу, али смо суштински 100 пута слабији од сваке од њих, јер оне, за разлику од нас, иза себе имају јаке савезнике, а ми немамо ниједног.
Пољска омладина против још једне албанске државе
Недавно је један, слободно говорећи бизаран, догађај показао све лицемерје времена и света у коме се дешава комадање Србије. Усред Варшаве, недељама је омладина Пољске спроводила акцију: Wспóлна Спраwа Белград Wарсзаwа! Косоwо јест сербские! Све оне српске заставе у бастиону католичанства, у домовину покојног папе Јована Павла ИИ, сва она омладина која је узвикивала Косоwо јест сербские, док у Србији трају озбиљне припреме за улазак у НАТО пакт, све то речито говори о глобалном лудилу које не слути на добро. Једноставно, да човеку памет стане!
Издајнички преокрет
Поред силних проблема које су изазвале албанске институције, те КФОР и ЕУЛЕКС, Срби на југу Србије сада морају да се боре и против сопствене војске и полиције, која је, иначе, према Уставу дужна да их брани. Но, ситуација се потпуно окренула наопако: српска полиција и војска сопственом народу је урадила исто оно што им је урадила и албанска “казнена експедиција” РОСУ, у јуну 2011. године. Невероватно звучи да су се српска полиција и војска, које су 1999. године браниле Косово и српски народ, 13 година касније окренуле против њега!
Бекство из министровог Алкатраза
Због општег сиромаштва у друштву, на школовање у војно-образовним установама не јавља се ни близу довољно кандидата (упркос бесомучној пропаганди). Великих број њих напушта школовање, па је Министарство одбране за само десет година покренуло чак 1.350 судских поступака због неизмирених обавеза према војним школама! То је просечно 123 питомца која су напустила војно школовање или 50 одсто од уписаних у току године! Зашто напуштају војно школовање ако им је тако добро?
Војску Косова обучава Ајова, а Војску Србије јаше Охајо
(извештај косовског министарства одбране о сарадњи са Националном гардом Ајове)
Министар одбране Косова Агим Чеку и командант БСК-а генерал-потпуковник Сулејман Селими су 18. маја 2011. примили генерал-мајора Тимотија Ора и друге више официре Националне гарде Ајове, САД, који су дошли у званичну посету МБСК-у и БСК-у. Делегација је дочекана свечаном церемонијом свечаног вода БСК-а, као и интонирањем химни обе државе, Косова и САД. Том приликом Чеку је нагласио да је “почаствован посетом генерала Ора, који је командант Националне гарде државе Ајова, са којом је Приштина успоставила партнерство 18. марта 2011.”
Припадници Националне гарде Ајове, након посете Министарству СБК-а, посетили су и Команду копнених снага (ККС), где их је примио командант ККС-а генерал-мајор Рахман Рама, командант Бригаде за брзо реаговање бригадни-генерал Назми Брахимај, командант Команде за обуку и доктрину бригадни генерал Енвер Цакићи, као и бригадни-генерал Имри Илази, командант Бригаде за оперативну подршку Команде копнених снага. Командант ККС-а и команданти јединица ККС-а америчкој војној делегацији презентирали су рад и активности јединица којима они командују.
Српски студенти на Београдском универзитету – Факултету безбедности, студирају Етику рата из америчких уџбеника, где их уче да је албанска терористичка ОВК (УЧК) демократска снага на Косову! Овакав програм Етике рата изучавају војни кадети ради каријерног усавршавања на војнообразовним установама.
Магазин Таблоид
