Веома слаба излазност на изборима у Грчкој

АТИНА – Први подаци са биралишта у Грчкој, где се данас одржавају превремени парламентарни избори, показују да је излазност слаба, што указује на умор гласача који већ трећи пут ове године излазе на бирачка места.

До поднева је на једном биралишту у центру Атине гласало само 37 од укупно 530 регистрованих гласача, а на другом само 51 од 512, рекли су за Ројтерс званичници на тим гласачким местима.

Грчка телевизија ЕРТ је објавила да је на једном биралишту у предграђу Атине у прва три сата од почетка гласања, у седам сати изјутра по локалном времену, гласало тек 25 гласача.

Право гласа има 9,8 милиона Грка, гласачка места се затварају у 19 сати по локалном времена, а коначни резултати се очекују сутра ујутро, пренела је агенција АФП.

Судећи према анкетама, исход ће бити неизвестан с обзиром на „мртву трку” у гласовима које Грци намеравају да дају радикално левичарској Сиризи и конзервативној Новој демократији, али ко год да победи – имаће ограничен простор за маневрисање.

Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, односно око 38 одсто, колико је потребно да би освојила већину у парламенту од 300 посланичких места, што значи да је коалиција готово извесна.

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили предлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.

Након што му је нагло опала подршка у редовима Сиризе, која се поцепала на два дела пошто се радикално левичарска фракција супротставила новом пакету стране помоћи, Ципрас је крајем августа поднео оставку како би били одржани ванредни избори из којих би, како се нада, могао да изађе са снажнијим мандатом бирача.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца – Сиризе и Нове демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.