fbpx
Насловна / Србија / Економија / Ветропаркови су ветар у леђа странцима

Ветропаркови су ветар у леђа странцима

5
(5)

У тексту „МК Финтел винд отворио ветроелектрану ’Кошава’”, објављеном у„Политици” 25. септембра, говори се о пуштању у рад ветропарка „Кошава 1”, инсталисане снаге 69 мегавата, вредности 118 милиона евра, која може да производи струју за 45.000 домаћинстава. Сада је у погону 400 мегавата из енергије ветра, као и 500 мегавата из других обновљивих извора, а планирају се ветропаркови код Сомбора снаге 600 мегавата, што је доказ да разумемо шта се дешава у свету у борби против климатских промена.

Похвално је разумевање за свет, али је неразумно што су наше термоелектране без одсумпоравања и са неуређеним депонијама пепела.

Градимо ветропаркове снаге хиљаду мегавата вредности две милијарде евра, који ће радити 2.500 сати годишње и производити 2.500.000 мегават-сати струје само кад дува ветар, а нисмо завршили ТЕ ТО Колубара Б, електро-снаге 2×350 мегавата и топлотне снаге 2 x380 мегавата, која би, радећи 6.000 сати годишње, производила 4.000.000 мегават сати струје и грејала добар део Београда.

Захтеве из ЕУ да 27 одсто струје буде из обновљивих извора испуњава наша постојећа производња термоелектрана од 4.000 мегавата и хидроелектрана од 3.000 мегавата, али нама недостаје поуздана производња струје, а за то је најповољнија ТЕ ТО Колубара Б, која се може завршити за 1,2 милијарде евра. Од обновљивих извора требало је градити електране на ветар, сунце и биомасу, које би се допуњавале. Од енергије ветра и сунца користи имају странци који граде електране и наплаћују производњу кад је има, тј. кад ветар дува и сунце греје. Кад тога нема, онда су струја и грејање наш проблем, па их увозимо.

Треба организовати градњу наших енергана, јер имамо и земљу и људе. За енергану електро-снаге 12 мегавата и топлотне снаге 15 мегавата, која би радила 4.000 сати годишње, потребно је 200.000 тона биомасе, произведене на 4.000 хектара, што је посао за 400 радника. Да ли ћемо се бавити оваквим пословима и рачуницама, или ћемо чекати да нам странци продају наш ветар и наше сунце, остаје наш проблем. Држава располаже са 200.000 хектара који се нерационално користе, а има и доста необрађеног приватног земљишта. Да ли ћемо искористити необрађено земљиште и упослити незапослене раднике и организовати корисне послове, или ћемо пустити да расте коров, а радници да одлазе са земље, наш је проблем.

Прекопани површински копови и депоније пепела покривају 10.000 хектара који су еколошки проблем, али се не уређују и од њих треба почети производњу обновљиве енергије.

Миољуб Станковић, 

дипл. маш. инж,

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Пола извоза Србије и пола прихода држе – странци

У Србији се три одсто компанија налази у већинском власништву странаца, оне стварају сваки пети …

Пола извоза Србије и пола прихода у малопродаји држе странци

У Србији се три одсто компанија налази у већинском власништву странаца, оне стварају сваки пети …

Један коментар

  1. ПерунГромовник

    Vučiću u usta ti se lopovska posere vaskoloki Srbski Rod! Jebo ti pas mater naprdnjačku u usta! DABOGDA CRKO I DABOGDA ti SVE po kući pocrkalo do deteta u kolevci majke ti ga nabijem u usta žvalava i hohštaplerska!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *