ИНИЦИЈАТИВА Рамуша Харадинаја суштински је политичка изјава! За њу не постоје аргументи у средњовековним историјским догађајима на Косову и Метохији и треба је одвојити од историје као науке у којој нема података да су Арбанаси у било ком битном броју учествовали у Косовској бици. Ако пак Албанци имају веродостојне научне изворе за ову тврдњу, нека их обелодане и понуде јавности.
– То што је Харадинај за Видовдан написао на свом фејсбук-профилу је бесмислено колико је и бесмислено да се догађаји из средњег века тумаче у светлу савремених догађаја, а не из угла ондашњег времена и прилика – наставља наш саговорник. – А у то време владар је, у случају рата, позивао великаше и они су били дужни да за битку пошаљу одређен број војника. Могуће је да је кнез Лазар позвао неког арбанашког властелина да у бој на Косову пошаље војску, али и ако је тако, не ради се о значајном броју људи који заслужују да им се подигне споменик на Газиместану.
Да је број Арбанаса који су можда учествовали у Косовској бици мали, наш саговорник поткрепљује дефтером, турским пописом из 1455. године.
– У том турском дефтеру записани су врло прецизни подаци – каже Гаталовић. – Они кажу да у Области Бранковића, која чини око 80 одсто територије данашњег Косова и Метохије, живи 12.985 Срба у 480 села, а да има 46 арнаутских кућа у 23 села. Осим тога, тај попис говори да у Области Бранковића има 75 влашких кућа у 34 села, 17 бугарских и пет грчких кућа, као и по једна јеврејска и хрватска кућа. Дакле, и шест деценија после Боја, Срби су најмногољуднији живаљ Косова и Метохије, што указује на то да је тако било и у време Косовске битке и да је број других народа који су у њој учествовали, много мањи.
Број Арбанаса на Косову и Метохији, по речима нашег саговорника, постепено се увећавао тек после Велике сеобе Срба 1690. године.
– До тог доба, односно до почетка 17. века, они су углавном живели на планинама и бавили се сточарством – објашњава Гаталовић. – Тек после Сеобе они постепено насељавају крајеве у којима су живели Срби. Штавише, од почетка 19. века Турци их често користе као свој поуздан бедем према Европи.
Објашњавајући да је иницијатива Рамуша Харадинаја историјски неутемељена, наш саговорник додаје и да у средњем веку, у време Косовске битке, национални идентитет није имао форму какву данас има.
– Појам националног идентитета какав данас подразумевамо, народи су, углавном, прихватили много после средњег века – каже Гаталовић. – А национални идентитет Албанаца настаје од Призренске лиге, 1878. године.
Са историчаром др Миомиром Гаталовићем слаже се и археолог др Марко Поповић. Он каже да иницијатива Рамуша Харадинаја није поткрепљена чињеницама.
Др Марко Поповић
– Познато је да је у Косовском боју била хришћанска војска – каже Поповић. – Били су то одреди кнеза Лазара, Вука Бранковића и босанског владара Твртка, који је послао помоћ. Има података да је у редовима Вука Бранковића било и Албанаца, али врло мало. Они су у то доба били малобројни на простору Косова и Метохије, али се не могу поуздано потпуно искључити. Нико од албанских великаша није учествовао у бици, није било организоване албанске војске, као што је, на пример, учествовала босанска. Ако су и били неки Албанци, учествовали су као део хришћанске војске.
Иницијатива Рамуша Харадинаја изазвала је буру у српској јавности. Друштвене мреже и портали српских новина и агенција усијали су се од коментара на видовданско оглашавање лидера Алијансе за будућност Косова, на свом фејсбук-профилу у ком “објашњава” да се “не сме заборавити улога Албанаца у Косовском боју, који је био борба за заштиту вредности европске цивилизације”. Он је позвао грађане да подрже иницијативу и захтевају од косовских институција да се у знак сећања на Косовски бој и албанске јунаке на Газиместану подигне споменик.
СРБИЈА ДА СЕ ОГЛАСИ
– НАША држава требало би званично да реагује на ову иницијативу Рамуша Харадинаја – каже др Миомир Гаталовић. – Са историјским аргументима које има, Србија треба да се обрати свим европским и институцијама Уједињених нација. У томе може да користи утврђене историјске истине наших и страних стручњака о Боју на Косову.
Јелена МАТИЈЕВИЋ, Драгана МАТОВИЋ, Новости
фото: Бузфид
