Виктор Орбан – нарушитељ спокојства

Мађарски премијер Виктор Орбан користи се заслуженом мржњом Европске комисије и других органа ЕУ. Буквално заборавивши да у Европи постоје мале земље без права на сопствено мишљење и велике земље које за њих разрађују то мишљење, Виктор Орбан непрекидно смета процесу увођења једноумља у Европској Унији. Његови поступци и изјаве понекад изазивају необуздан гњев Брисела и само висока школа политичке коректности смета европским чиновницима да отпутују у Будимпешту и организују јој батине шибама.

Ево шта је изјавио Виктор Орбан после стављања “крста” на пројекат “Јужног тока” од стране Владимира Путина: “ЕУ је неуморно радила како би срушила тај пројекат”. Затим: “Немачка је већ изградила гасовод “Северни ток” преко којег може заобићи Украјину као потенцијални извор опасности. И ми уопште не захтевамо ништа више од онога што је добила Немачка. Било је потребно да Мађарска буде обезбеђена гасом и у случају ако у Украјини изникну неки проблеми”.

Није ни чудо да је Парламент Мађарске са таквим премијером донио по хитном поступку закон уз помоћ кога се може убрзати градња гасовода “Јужни ток” уз заобилажење правила ЕУ.

У Бриселу се појавио притајени бес и Европска комисија је затражила од мађарских власти објашњење поводом законског пројекта који је одобрио парламент Мађарске. Испоставило се да Будимпешта очигледно није послушала команду “налево круг” и наставила је да корача право.

Наравно, неће јој то тек тако поћи од руке. Треба очекивати масовни излазак студената на улице, са захтевима да се следи Запад, а не варварски Исток. Технологија оваквих масовних протеста је већ разрађена, чак постоје и међународни специјалисти које пребацују у одговарајућу земљу у складу са потребама.

Међутим, постоји сумња да ће ти протести бити тако масовни као у Украјини. Под боком Мађара почиње да се мрзне Бугарска, чија влада пљува на сопствене грађане ради милостивог осмејка покровитеља из Брисела и Вашингтона. Кад-тад ће их сопствени грађани упитати до чега су они својим лакејством пред америчким енергетским корпорацијама довели бугарску енергетику. Јер је резултат те политике прилично парадоксалан. Имајући врло јефтину струју из нуклеарне електране “Белене”, они су затворили ову моћну станицу само зато што је изграђена по руској технологији (успут, у складу са најновијим безбедносним захтевима) и сада купују струју по свемирским ценама са ТЕЦ, од које профитирају Американци. Као резултат тога, Бугари током зиме греју градске станове са дрветом и излазе на протесте. Долази и до случајева самозапаљивања.

Мађарска влада која није заборавила да је нису изабрали у Бриселу и Вашингтону већ у рођеној земљи, не желе код себе кући да понављају такву ситуацију и бориће се за своја права. По свему судећи, обезбеђена је и подршка јавности.

Највероватније ће пронаћи неко решење. У сваком случају, руски гас у Мађарску ће доћи, јер за то постоји политичка воља руководства.

Узгред, у Русији су разрађене железничке цистерне ради транспорта природног гаса (модел 15-147У). Вероватно њихово пуштање у масовну производњу и коришћење, није једноставно нити јефтино. Али Руси имају велико искуство како да одговоре у кризним ситуацијама на најнеочекиванији начин. Зиме 1941-1942. године у Сибиру су прорадиле одбрамбене фабрике које су пола године пре тога бомбардовали Немци у европском делу земље.

Тако да би то била политичка воља.

 

Дмитриј Седов, Фонд Стратешке Културе