Виминацијум и даље фасцинира новим открићима (фото галерија)

0
(0)

У кругу термоелектране Костолац недавно је пронађена богато осликана гробница са 11 гробних места и новчићима из 5. века, убрзо затим и златне плочице са исписаним божанствима на арамејском језику, археолози вредно раде на ископавању логора чувене седме легије, а у плану је и отварање лабораторије за древну ДНК-а.

Виминацијум, главни град провинције Горња Мезија, површине данашњег Београда, крије многе тајне, које 25 истраживача предвођених директором Археолошког института САНУ Миомиром Кораћем, непрестано откривају, реконструишу догађаје из прошлости, а како Кораћ истиче тај, археолошки парк ће тек светској науци подарити значајна открића.

Последњих дана Виминацијум се нашао поново у жижи јавности захваљујући проналаску златних листића из 3. и 4. века исписаних грчким алфабетом на арамејском језику, преноси Танјуг.

Археолози су пронашли дечији гроб и гроб једне одрасле индивидуе, реч је о женској особи између 25 и 35 година старости на којој нису откривене патолошке промене.

Дечји гроб је још у обради и у њему је пронађен златни листић на коме су у 11 редова исписана божанства.

Кораћ каже да за сада знају само да су имена божанства исписана на арамејском језику грчким алфабетом, док су симболи на плочицама и даље мистерија.

Та плочица је, према његовим речима, можда била амајлија за болешљиво дете или се на њој пак налазе „магичне речи за претварање нечега у нешто“.

Претходно је приликом заштитних археолошких ископавања на месту изградње новог блока Термоелектране „Костолац“ пронађена подземна гробница — меморија која је имала функцију гробљанске базилике.

Гробница има 11 гробних места, богато је осликана, а коришћена је од средине 3. до средине 4. века, што указује, према Кораћевим речима, да су ту сахрањивати и хришћани и пагани, и самим тим и о њиховом суживоту на простору Виминацијума.

Испод опеке археолози су пронашли седам новчића који потичу из периода од почетка 5. века па до 440. године.

Интересантно је, истиче Кораћ, што су они који су сахрањивани у тој гробници заливени малтером.

„Ми који смо истражили 40.000 гробова на Виминацијуму, никад нисмо нашли такву ситуацију“, истиче Кораћ и додаје да сама организација те грађевине, вишекратна сахрањивања, зидно сликарство и чињеница да је ту сакриван новац, указују да су тај простор користили имућни људи.

Меморија ће због изградње трећег блока термелектране морати да се измести у маузолеј, где ће, како каже Кораћ, бити измештена свака опека и стари малтер како би њен изглед био враћен.

Ископава се и легијски логор где је била смештена чувена седма легија позната као „Цлаудиа Пиа фиделис“, а брижљиво израђени камени квадери са уграђеним натписима и улице поплочане каменим базалтним подлогама тешким више тона и дугим по три-четири метра само наговештавају шта крије „уснули град“ испод засађених ораница.

Виминацијум је истражен само два посто, археолози раде заштитна археолошка ископавања испред напредовања површинског копа, заштитна ископавања у термоелектрани, спремају се да реконструишу како су изгледали бедеми римског града и желе да направе лабораторију за древну ДНК-а, јер им „долазе налази са нових 10.000 гробова и желе да из пронађених скелета и предмета извуку највише информација“.

Захваљујући пројекту „Данубе Лимес бранд“, који је укључио шест земаља, Виминацијум је стављен на прелиминарну УНЕСЦО-ову листу светске баштине, а Кораћ је објаснио да им је жеља да сва античка утврђена места дуж Дунава у Србији заједно се нађу под заштитом УНЕСЦО-а као што је то случај са Хадријановим и Антониновим зидом у Великој Британији.

Виминацијум је укљученх у пет великих међународних пројеката, које финансира Европска унија, а чија је укупна вредност 4,5 милиона евра.

Годишње тај археолошки парк (прошле године уврштен у 10 најбојих међународних паркова) посети копном 60.000 туриста и 17. 000 који долазе бродовима, постављен је и нови пристан за наредну сезону, те очекују да ће велики бродови из Улма, Беча, Ротердама радо стајати и код Виминацијума.

Посетилац у Виминацијуму може да види северну капију војног логора где је било смештено 6.000 војника, затим терме, амфитетар који је примао готово 7.000 људи, читав низ објеката уз амфитеатар, римску улицу која је очувана са каменим базалтним стенама, маузолеј у коме је највероватније сахрањен римски император и његова мајка, мамут парк и научно-истраживачки центар „Домус“, у коме ради 13 доктора наука и 12 доктораната.

За септембар 2018. Кораћ најављује велики Лимес конгрес када ће се у Београду и Виминацијуму окупити 1.200 стручњака који се баве римском војском и организацијом римске државе.

Спутник

фото:Танјуг, Драган Кујунџић

фото: Ројтерс, Ђорђе Којадиновић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend