У Виминацијуму, уз фосиле преисторијских дивова изрониле римске гробнице. Откривен најфинији златни накит, а недалеко одатле и загонетан „индустријски“ комплекс
МИСТЕРИЈАМА у Виминацијуму нема краја – археолози су у четвртак на месту где то нико није очекивао, у подножју брега Носак где су пронашли фосиле мамута, открили римске гробнице из другог и трећег века наше ере. У њима су пронађени изузетно вредни комади финог накита, уљане лампе које су покојницима осветљавале пут на други свет и други антички предмети. Открићима ту није био крај, јер је недалеко од некрополе, у падини лесног брда с гробљем мамута, откривен и мистериозни „индустријски комплекс“ с остацима огромних пећи за које се тек утврђује чему су служиле.
– Све до сада веровало се да је овде била мочвара ван града Виминацијума, а сада се све окренуло наглавачке и очекујемо откривање велике некрополе – каже археолог мр Илија Данковић. – Пошто су се Римљани сахрањивали дуж путева, највероватније се овде негде налази и пут ка истакнутом логору-караули ледерати, данашњем Раму, кога већ дуго тражимо.
Археологе изненађује што се некропола налази на месту с кога је рударски багер очистио подножје лесног брда, у коме се око 100 метара даље налазе фосили мамута. И на засеченој косини брда појавили су се римски гробови, али и загонетни комплекс кружних пећи крај којих се подижу зарушене конструкције од масивног тесаног камена.
– Ова открића показују да смо се преварили кад смо рекли да је Виминацијум био велики град који се простирао на око 400 хектара – каже проф др Миомир Кораћ, директор Археолошког пројекта Виминацијум. – Виминацијум је био метропола која се простирала на више од 450 хектара! Гробље је права мистерија јер су покојници изузетно близу један до другог, неки од њих су кремирани, а други сахрањени, што није уобичајено да се ради на истом простору. Прве пронађене гробнице биле су опљачкане још у античком периоду, а онда смо наишли на недирнут дечији гроб у коме је био изузетно фини златни накит – прстен и наушнице украшени зеленим драгим камењем, па очекујемо да ће бити још таквих нетакнутих гробова.
У потрази за новим открићима стручњаци Археолошког института САНУ неуморно раде у жутој равници налик на површину Месеца коју су направили огромни рударски багери. Они се боре с врућином од четрдестак степени у површинском копу угља Дрмно и облацима ситне лесне прашине коју ветар поново диже у ваздух после неколико стотина хиљада година, кад су је до овде први пут донели оркани с европских ледника. Лес се увлачи у најситније поре и пече грло, али археолози не одустају и све дубље се укопавају у лесни брег у потрази за мамутима.
– Део кљове који смо до сада ослободили дуг је 1,85 метара, а још увек нисмо стигли до њене половине – каже мр Немања Мрђић.
– Из леса смо ископали и неколико огромних пршљенова и костију, али све ово је тек почетак. За овај терен се сматрало да је археолошки јалов, а сад из дана у дан имамо нова открића и очекујемо да се тако настави.
КРЕЧ
АРХЕОЛОЗИ наглашавају да су на новооткривеном античком гробљу поново пронашли покојника заливеног у креч, што није забележено ни на једној другој римској некрополи, осим виминацијумској која је била огромна и користила се око 500 година. Они претпостављају да је покојник био жртва неке заразе због које је поливен живим кречом, али једноставно немају с чим да упореде овакав начин сахрањивања, јер није виђен ни на једном другом локалитету.
Новости
