Београд — У новој години пред парламентом би требало да се нађе нови закон о штрајку који је припремило министарство рада и социјалне политике.
Нови предлог закона штити штрајкаче само док се обустава рада одвија у пословним просторијама, а излазак на улице мора се пријавити МУП-у.
У синдикатима су незадовољни таквом одлуком, док у ресорном министарству тврде да је нови закон на страни радника.
Немањина 11 – место одакле се глас штрајкача ипак најдаље чуо – могао би утишати нови закон о штрајку. Предвиђено је да тај закон штити штрајкаче на радним местима, а ван њих – закон о јавним окупљањима. Ипак на улицу је могуће изаћи, али само ако се скуп пријави полицији.
“Закон о штрајку се сужава на место одржавања штрајка – то је радно место запослених, просторије послодавца или пословни круг послодавца. Све што је ван тога не подлеже закону о штрајку, него одредбама закона о окупљању грађана. Дакле запосленима није забрањено да своје незадовољство изразе или на улици или на неком другом месту, али то онда превазилази оно место као место предвиђено законом о одржавању штрајка”, истиче Зоран Мартиновић, државни секретар у Министарству за рад и социјална питања.
Док у Министарству тврде да се на тај начин ефективније штите права радника у штрајку, као и да ће бити јасно утврђен минимум процеса рада, синдикалци сматрају да такозвани Лилићев закон из 1996. године није ни требало мењати.
“Ако је штрајк као што је свуда у свету, обустава рада на радном месту, то је већ регулисано законом, ако хоћете да регулишете протесете на улици па онда их регулишите законом о протестима, а не да те две ствари ставите у исту врећу и онда немате ништа друго сем неког новог каламбура. Закон о протестима, нек решава протесте, закон о штрајку штрајкове”, каже Бранислав Чанак, председник Уједињеног гранског синдиката “Независност”.
Социолог Владимир Вулетић каже да се новим законом ипак штите радници у штрајку, иако је строго дефинисано докле тај закон сеже.
“Дакле ради се само о томе да запослени нису добили ону могућност коју би иначе желели а то је да њихови протести односно штрајкови буду видљивији за јавност, да на тај начин стекну могућност неке шире јавне подршке. Истина и овај нови закон шподразумева да је могиуће организовати штрајкове солидарности, али наравно ако сте невидљиви за јавност, онда је напросто ваша моћ у знатној мери смањена”, каже он.
Нешто ће новим законом ипак бити повећано, а то је улога Агенције за мирно решавање спорова, која по пријављеном штрајку има рок од 10 дана да помири стране у конфликту.
Поред тога биће јасно дефинисан минимум процеса рада, који је раније одређивао послодавац или га уопште није било, као и то да припадници Војске, Безбедносно-информативне агенције, запослени у Хитној помоћи и Контроли летења неће смети да штрајкују.
Б92
