Снежне падавине “поделиле” земљораднике. Пшеница добила заштитни слој, али воћкама опасно запретило измрзавање
СНЕГ, који је покрио поља, али и воћњаке и пластенике, поделио је земљораднике. Белом покривачу обрадовали су се ратари, јер је формирао заштитни термоизолациони слој око младе, озиме пшенице и обезбедио јој воду, неопходну за наставак раста у пролеће. Воћари, пре свега власници воћњака са коштичавим воћем – трешњама, вишњама, кајсијама и бресквама – стрепе, пошто лед, односно, ниске температуре могу неповратно да униште млада стабла.
Пшеницом је прошле јесени у Србији засејано око 490.000 хектара, а према речима Србислава Денчића, руководиоца Одељења за стрна жита, новосадског Института за ратарство и повртарство, снежне падавине су стигле у право време.
– Ниске температуре, без снега, могле су да оштете пшеницу, пре свега ону која је сејана у новембру, па и у децембру, али пшеници засејаној на време нису сметале, пошто је она већ избокорила – каже Денчић. – Сама оштећења пшенице, међутим, могу да се одразе на лисну масу, па и нису тако озбиљна. Далеко је озбиљније ако је измрзао чвор бокорења, пошто за те биљке нема спаса.
Највећи део пшенице у Србији, више од 80 одсто, не би требало да има проблема са хладноћом.
– На тим површинама сејане су сорте које су развијене у нашем Институту, а оне могу да поднесу и температуре ниже од минус 20 – каже Денчић.
Новости
