Вучић Хрватима: Русија сиктер, ЕУ нема алтернативу

С првим потпредсједником Владе и министром обране Републике Србије Александром Вучићем провео сам у недјељу, 28. травња, у Загребу, укупно три и пол сата. Одмах након 18-минутног интервјуа ХТВ-у, за емисију Тема дана, Вучић је, са својом бројном екипом, у којој је било око 15 људи, дошао у ресторан Под мирним кровом у Фијановој, између Кватерникова трга и Динамова стадиона у Максимиру, на вечеру. Кад смо, неколико дана прије, договарали овај интервју, препоручио сам му неки други ресторан, но Вучић је хтио вечерати баш у овоме.

Разлог је био носталгичне природе. Давних 80-их – заправо већ пред крај тога десетљећа – Вучић је два пута ручао у том ресторану, и то као један од вођа навијача Црвене звезде, уочи Звездиних утакмица на Максимиру. Једном се чак и потукао с вођама БББ-а, усред ресторана, и то су догађаји из његове младости које он напросто не може заборавити.

Вучић и данас памти надимке свих важнијих вођа БББ-а из онога времена, а с некима је, како ми је рекао, успоставио и трајно пријатељство.

А ево данас, четврт стољећа послије, ствари су се стубоком промијениле. Вучић је дошао у посјет Загребу не као ратоборни Делија, него као најјачи и најмоћнији политичар у Србији, који у тој земљи практички о свему одлучује, а БББ-и више не ратују с Делијама, него с клубом за који навијају, понајприје с његовим газдом Мамићем.

Какве дојмове носите с ХТВ-а?

– Супер, пристојни људи, постављали су уобичајена питања. Кад прође 18 година од рата, онда људи све рационалније и разумније и озбиљније разговарају, с мање страсти, с мање емоција, и с мање мржње.

Била ми је велика сатисфакција што су ми након емисије пришли камермани из режије, Хрвати, обични људи, казавши ми: “У свему што сте рекли били сте у праву!”

Одмах након емисије пријатељ ми је на мобител послао поруку: “Спретан и промишљен.” Мислио је, наравно, на вас…

– Хвала му. Ја оно што мислим то и кажем. Мислим да су и Србија и Хрватска много тога пропустиле у претходном раздобљу и да је добро и за једну и за другу земљу, и за један и за други народ, да унаприједимо наше односе, да унаприједимо нашу и политичку и економску сурадњу. Али да то не буде засновано на потицању непостојеће љубави и празним причама којима би нетко на Западу био задовољан, а да притом не постигнемо никакав резултат, него да конкретним дјелима покажемо да можемо нешто учинити за наше народе.

Мислим да смо на добром путу да то учинимо. Ништа не значи ако ћете дијелити ЦД-ове Харија Мата Харија како бисте на тај начин показали – све је супер, ми се сада много волимо. Кога то брига?

Тко је коме поклањао ЦД Харија Мата Харија?

– Тадић Јосиповићу. Ја немам ништа против, поштујем то што су они имали најбоље могуће односе, али Србија од тога није имала никакве користи – а сумњам да је икакве користи имала и Хрватска.

Не волим и нећу рећи ниједну лошу ријеч о бившем предсједнику Србије – не волим то говорити у иноземству – али напросто се питам каква је корист била од тога. Ако ми ви можете рећи, реците ми.

Имате ли ви неки поклон за предсједника Јосиповића?

– Немам. Немам ни један поклон. Нисам донио поклоне, иако сам спреман сваког од својих хрватских суговорника угостити у Београду и показати како Срби могу бити гостољубиви. А поклоне намјерно нисам носио да нетко не би рекао: “Ево га, опет је радио причу за таблоиде!”

Мислим да је политика нешто много више од особног маркетинга и лијепих текстова у новинама.

Увјерен сам да мој вијек трајања није дуг, али ћу за то вријеме покушати учинити највише што могу за свој народ.

 

Глобус

Снимио: Дарко Томаш/Цропиx