Став

Вучић – од готове победе до постизборне вересије

Вучић је за неколико дана прошао од изборног тријумфа пошто је добио скоро пола гласова изашлих бирача до политичке кризе због оптужби за крађе и манипулације изборима. Пре свега било је питање спорок и контраверзног рада РИК-а и нечувеног случаја да једна листа Двери ДСС буде прво изнад а на крају испод цензуса за један глас (или три четвртине гласа). Све је то пробудило сумње у поштене и регуларне изборе. То је био и повод да се опозиција уједини и заједнички наступи против власти што до сада није био случај и што генерално мења политичку слику Србије.

Где је Вучић погрешио када је од сигурне победе добио политичку кризу и оспоравање регуларности избора. У самој изборној ноћи је конфузију направио прорежимски ЦЕСИД који је као прве прелиминарне резултате објавио да је СНС добио много више но што је добио а да неке опозиционе листе нису прошле цензус. Затим се РИК прилично касно укључио са својим проценама. Све то можда има оправдање у малом узорку али је утисак јавности да је ту нешто мутно. Нервозне реакције опозиције и „упад у РИК“ је додатно закомпликовао ситуацију. Тако да одмах од почетка није било битно што је Вучић добио ко на прошлим изборима скоро пола изашлих бирача већ је остало питање ко је а ко није прошао цензус. Пре свега реч је о листама Чеда-Борис-Чанак и ДСС-Двери.

Затим су прелиминарне резултате избора по којима све листе пролазе цензус медији објавили као дефинитивне иако је било јасно да за пар стотина или хиљада гласова могу пасти испод цензуса обе проблематичне листе. Очигледно је да је неком одговарало да сви прођу и да Вучић не добије петнаестак додатних мандата ако испод цензуса буду обе проблематичне листе. Можемо спекулисати колико Запад жели да консолидује опозицију као механизам контроле над Вучићем па је био интерес да сви прођу цензус. Оно што је јасно сам Дачић добија на значају као потребан партнер ако нема тих додатних мандата. Тако да је дошло до привременог поклапања различитих интереса око тога да би требало да сви буду у парламенту. У изборној ноћи су око тога преговарали кључни политички играчи – странци, Вучић, Дачић и опозиција. Оно што видимо је био конпромис – Вучић је пустио Тадића у скупштину али је покушао да не пусти Бошка и Санду.

Како се десило да је Вучић тако лоше одиграо постизборну утакмицу па је дошао до тога да буде на ивици да га прогласе за губитником избора. Прво што је лоше испало је да Двери ДСС нису прошле за мање од једног гласа што је заиста невероватно и та је вест побудила сумњу скоро целе Србије да је реч о муљавини. Друго РИК је истовремено отворио излазну стратегију Дверим ДСС тако што ће на неким изборним местима бити поновљени избори што омогућава Бошку и Санди да врло лако пређу цензус. Тако да са тим изборним тумбањима Вучић у принципу неће ништа добити – опет ће имати све листе у скупштини.

Но са том разликом што ће сада опозиција бити бесна и сложна око теме изборне крађе и медијског мрака. Вучић је овим несмотреним потезима успео нешто што до сада није изгледало могуће – дао је шансу изгубљеној и подељеној опозицији да се консолидује и уједини. Имали смо у суботу протесте на којима су били и демократе и двери и геј лоби због прекрајања изборне воље грађана. То заиста није нико до сада могао да претпостави да је могуће да заједно марширају Бошко, Санда, Бојан, Чеда и Радуловић. Заједно српски националисти, београдске демократе и геј активисти заједно наступају против Вучића. Сад је пређена линија тих међусобних разлика опозиције и они од сада могу легално и легитимно да праве заједнички фронт. Свака част Вучићу.

Како се десило да неко ко као Вучић поседује јак политички инстикт и велико искуство направи такву стратешку грешку која може у будућности много да га кошта. Зато јер се препустио свом медијско-саветничком тиму који га је гурао у конфронтацију. То су пре свега Беба Поповић, Митровић, Вучичевић и Вулин. Њима је у интересу конфронтација са опозицијом јер онда и њихова цена расте. Они су онда браниоци Вучића и од тога имају велике материјалне и моралне користи.

Беба Поповић је пример човека који патолошки мрзи многе који су му се нашли на пути и који хушка политичаре на сукобе који су заправо њихови лични обрачуни и интереси. Тако је он успео да изманипулише Вучића са наводним покушајем државног удара који су у медијима промовисила управо горепоменути. Медијски су им помагали око дизања медијске прашине око лажног и подметнутог државног удара Дејан Вук станковић, Лазански и Цвијановић. На крају је од тога остала брука за Вучића и први осетнији пад популарности. Чак се може рећи да је та небулозна операција плашења Србије спрдњом са државним ударом у коме су учествовали сви на челу са Бебом и деловима службе снизила рејтинг Вучићу и довела до опоравка опозиције. Барем привремено.

Интерес за такве конфликте као што је борба за измишљеним ветрењачама државних удара или пак конфронтација са опозицијом имају и страни амбасадори и Дачић јер тако слабе Вучића који је помислио да може владати сам. Он се ту није показао као махер већ као жртва једне опасне коалиције којој су у интересу и политички сукоби у Србији. У мутном многи успешније лове свој плен.

Да би ствар са политичком кризом после избора добила још на бизарности укључио се и војвода Шешељ у одбрану Вучићу. Он је најавио хиљаде четника који ће протествовати ако ДСС Двери уђу у парламент. Вучић је тако прерано потрошио Шешеља као свој адут у борби против опозиције што је овај некада радио и за Милошевића али и за друге. Друга последица је легализација и рехабилитација Шешеља који сада прави успон на рачун бирачког тела СНС. Дакле он би на следећим изборима могао пребацити и десет посто а за тај проценат би био оштећен Вучић. Кога компромитовани Шешељ Вулин Митровић или Вучићевић бране тај може да рачуна да ће морати да очекује пад популарности. Тако се Вучић заплео у сопствену мрежу а све под утицајем саветника попут Бебе који ће му на крају доћи главе као што је Беба дошао главе и Ђинђићу коме је исто тако рпавио интриге и стварао непотребне сукобе и непријатеље. Вучићу са таквим саветницима и савезницима непријатељи нису ни потребни.

Ратко Родић

ВасељенскаТВ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Kakav tekst!!! Kao da ga piše Mali Perica!! Autor teksta samo što ne počne da rida za vučićem!!! A uz to, po autoru ovog teksta, ispada da su svi drugi krivi što jadni vučić izgubi na ovim izborima!!! Da su svi nedostojni veličine ubogog vučića!!! Čoveče, o čemu ti to?!?!?! Znaš li ti šta si, konkretrno, hteo da iskažeš!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!