fbpx

Вучићев издајнички режим јак само на речима, Србија је и даље на ивици провалије

5
(1)

СТАЊЕ јавних финансија Србије још је далеко од импресивног јер је јавни дуг од око 65 одсто бруто домаћег производа (БДП) за Србију превисок, инвестиције државе су недовољне, а буџети локалних самоуправа су неуређени, оценио је главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић.

„Један број градова и општина систематски касни у плаћању својих обавеза и та кашњења су се у појединим локалним самоуправама толико нагомилала да премашују њихове годишње буџете. Уз то, неуспешно је пословање већине локалних јавних предузећа и других локалних установа, попут апотека“, казао је Брчеревић у интервјуу за Магазин Бизнис.

Он је додао се огромна средства из буџета локалних самоуправа одливају на субвенције за покривање тих губитака уместо да иду у инвестиције.

„Србија је на самом зачељу међу упоредивим европским земљама по приступу исправној пијаћој води, третману отпада, пречишћавању отпадних вода, проценту деце уписане у предшколске установе и бројним другим показатељима и то је највећа цена неуређених буџета локалних самоуправа и лошег пословања локалних јавних предузећа“, указао је Брчеревић.

По оцени Фискалног савета, како је рекао, Влада Србије треба да укине привремену забрану запошљавања у јавном сектору, уместо што планира да је задржи и у 2018. години.

„Првобитно је и било предвиђено да забрана запошљавања траје свега годину дана након њеног увођења крајем 2014, а у том периоду планирано је да се направе добре систематизације – да држава јасно одреди где има вишкове, а где мањкове запослених. Међутим, забрана запошљавања на снази је већ четврту годину и то тако што се сваке године усвајају измене Закона о буџетском систему којим се забрана додатно продужава за наредну годину“, навео је Брчеревић.

Он сматра да продужетак забране запошљавања у 2018. ослобађа додатни фискални простор за повећање плата веће од два одсто, будући да смањује број запослених у држави за преко 10.000 годишње људи природно одлазе у пензију, а до њихове замене долази само у изузетним случајевима.

„Влада ад-хок мерама постиже то да се у ограниченом фискалном простору од пет до шест одсто поједине плате повећају и за 10 одсто али по цену додатне неуређености система зарада и запослености у јавном сектору“, казао је Брчеревић.

Његова су очекивања да ће у 2018. години ипак доћи до пореског растерећења привреде, које неће моћи да буде велико, не само зато што је фискални простор ограничен, већ и зато што порески систем Србије не одступа значајно од других упоредивих земаља Централне и Источне Европе.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Алексић: У Србији најгори резултати у борби против вируса на Балкану, крива је власт, не грађани

4.2 (5) Потпредседник Народне странке и народни посланик Мирослав Алексић изјавио је данас да су …

УПРKОС „ЗАТВОРУ“ Србија у региону води по броју умрлих и оболелих од корона вируса

5 (4) Државе широм света и Европе на различите начине боре се против пошасти коронавируса …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *