fbpx
Насловна / Србија / Економија / „Вучићева најава нереалног раста БДП-а је притисак на државне институције које се баве статистиком“

„Вучићева најава нереалног раста БДП-а је притисак на државне институције које се баве статистиком“

4
(5)

Професор Економског факултета Милојко Арсић оценио је да се објављивањем података о расту бруто-друштвеног производа (БДП) Србије пре 30. новембра, када је најављено да ће бити објављени подаци о економским успесима земље, врши притисак на државне институције које се баве статистиком.

Арсић је, у Утиску недеље, казао да је могуће да БДП за ову годину буде нижи од оног који је председник Србије Александар Вучић раније најавио и да је због тога могућ притисак на службенике који се баве статистиком.

Говорећи о економском напредовању земље, он је казао да је просечан раст БДП од 2012. године био око два одсто, а да је Србија, од земаља у региону, имала један од најлошијих резултата у последње три године.

„Лош резултат не може да се објашњава проблемима поплавама, фискалном консолидацијом…“, рекао је Арсић.

Kоментаришући наводе неких медија да је Александар Вучић хоспитализован на ВМА због новинарског питајна, он је оценио да је апсурд да се неко разболи због питања те истакао да је реч о притиску на медије.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kо још брани диктатора и наркомана Александра Вучића? Kик боксери, нарко дилери и батинаши

4.6 (23) Kад хоћете да процените интелигенцију владара погледајте људе којима је окружен, саветовао је …

Пропао Вучићев покушај разбијања ДС, распуштен градски одбор ДС-а у Београду

4 (3) Извршни одбор Демократске странке донео је данас одлуку о распуштању Градског одбора Београд …

2 Коментара

  1. МАЛО ОПРЕЗНИЈЕ СА ЛАЖИМА!

    Србија је, друга у Европи, иза Мађарске по расту БДП, чији је раст у трећем кварталу износио 4,8 одсто, а наш је 4,7 процената. Пољска и Литванија имају раст од 4,1 односно 4,2 одсто. С друге стране БДП у Србији по становнику је око 6.500 евра, а пораст би био 312 евра по становнику, а Луксембург има пораст 3,4% БДП, који износи 110.000 евра по становнику (порастао за 3.740 €/становнику). Где се изгуби наш баснословни пораст БДП, проценат пораста је солидан, а нумерички је на дну Европе. Ово треба да знају наше власти, а не да нам причају празне бајке. Расте наша привреда и БДП, али спорије и даље смо на зачељу Европе, па и света. Беда остаје беда, ма колико је величали, без основе. Не живи се од процента раста БДП, већ од БДП у динарима по становнику професоре Арсићу и председниче.

  2. Јavni dug Srbije је oko 50% BDP-a i dalje je prevelik i iznosi 23,9 milijardi evra. BDP Srbije iznosio je u 2018. godini, u tekućim cenama, 5.068 milijardi dinara (oko 47,04 milijardi dolara). U ovoj godini, kako kaže Vučić, BDP biće drugi u Evropi sa porastom od 4,7%, odmah iza Madžarske koja će imati porast 4,8%. BDP Srbije po glavi stanovnika bio je 5.860 dolara, a porast 4,2% ili 240 dolara po stanovniku. u Hrvatskoj BDP je 13.400 dolara po glavi stanovnika ima rast 2,8% ili 375 dolara po stanovniku, Rumunija ima 10.756 dolara po glavi, ima rast BDP-a preko pet odsto ili 500 dolara po stanovniku. Razvijene evropske zemlje imaju porast BDP po stanovniku i 3000 dolara, a procenat porasta je ispod 3%, daleko niži nego u Srbiji. Srbiji će trebati 50 godina da stigne BDP zemalja u regionu, a ostalih stićiće za 100 godina, uz božiju pomoć. Narodu ostaje da tumači nebuloze s kojom zamajava glasače. Beda na kraju ostaje ipak beda, a vođe mogu da lažu do mile volje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *