Вучићева женска момчад: Случај обљубљеног вође и његове разуздане телесне гарде

Још током предизборне кампање, потпредседник српске владе, министар одбране и самостални прогонитељ непослушних, Александар Вучић, окружио се младим и лепушкастим момцима, од којих је после изборне победе почео да формира јуришне одреде СНС-а, своју личну гарду. Истина је, и у старом Риму су најелитније легије биле састављене од љубавних парова, јер је познато да они један другог бране до смрти. У овим данашњим легијама Српске напредне странке, сви “војници” имају само једног партнера у кога се заклињу, коме служе и кога бране до смрти- Александра Вучића. О последицама њихових баханалија тек ће бити речи, а о дубљим разлозима њиховог постојања, говори прича препуна, до јуче непознатих имена, попут Косте, Мићана, Марка, Неше, Реље и других припадника Вучићеве личне и политичке интиме…

Своја прва сексуална искуства Александар Вучић је стицао у војним магацинима касарне Славиша Вајнер Чича у Сарајеву, још 1989. године.

У току свог рада у Српској радикалној странци Вучић је покушавао да прикрије своју љубав према момцима, али му ни то није полазило најбоље за руком, као што се види на слици насталој на неком од дружења са у странци.

По преласку у Српску напредну странку, Вучић се одмах окружио голобрадим момцима који су на тај начин направили муњевиту каријеру. На једној од фотографија насталим током предизборне кампање у Вучићевом кабинету у средишту СНС-а на Новом Београду, виде се чланови његовог тадашњег креативног тима: Ђорђе Вишекруна, двадесетпетогодишњи Александар Јовичић, Небојша Стефановић (рођен 1976.) и Марко Ђурић (рођен 1983.).

Небојша Стефановић, који је због свог удворичког стила стекао надимак Неша Слина, данас је председник Скупштине Србије, Александар Јовичић је председник омладине напредњака, а Марко Ђурић је саветник председника Србије Томислава Николића задужен за међународне односе! Ђорђе Вишекруна је координатор Напредњачких јединица у Војводини. Којим стручним квалитетима су они стекли ове позиције није познато, али се зна којом су пречицом до тамо стигли.

Још у току предизборне кампање постојале су две врсте “креативних” тимова. Једни су стручно радили свој посао, што се касније одразило на изборне резултате. Други, они блиски шлицу на Вучићевим панталонама, доцртавали су на плакатама магареће уши Борису Тадићу и радили сличне детињасте будалаштине које нису допринеле победи напредњака.

У ту другу групу спадају, на пример, Стефановић и Јовичић, за које нико у врху странке поуздано не зна шта су радили током кампање, и чиме су допринели успеху странке на изборима. Јовичић је, међутим, имао задатак да врх странке стално снабдева свежим момцима за провод, и то му је донело важну функцију у партији. Како су Стефановић и Јовичић повезани нераскидивим интимним везама, њих двојица су после избора највише и профитирала од успеха СНС-а и Јовичићевог подводачког рада у предизборној кампањи.

Један од нераздвојних пратилаца, који је током кампање био са Вучићем, јесте и младић са Бањице, Коста, који себе назива Десперадо. Напредњаци са београдске општине Вождовац, одакле је и Коста, а посебно они голобради, представљају ударну песницу, праве јуришне одреде Александра Вучића. Где год могу они се гласно заклињу да ће за “свог председника” дати и живот, ако треба. А тело су му већ подарили…

Непосредну команду над овим Вучићевим СА трупама имају Јовичић, као омладински лидер, али и Славиша Мићановић – Мићан, самопрокламовани чувар идеологије СНС-а. Њих двојица одлучују ко није довољно одан Љубљеном вођи (ни не сумњамо да су га заиста и љубили у поједине делове тела), па на њега, затим, пујдају своје омладинце. Вождовачки клан СНС-а себе сматра, заједно са онима из Земуна, првоборцима покрета, па се момци из тог дела Београда понашају као елита страначке војске и често на своју руку, без наређења одозго, решавају проблеме у странци. Колики је њихов утицај види се и из тога да је управо њима Вучић поверио чување свог старијег сина. Они не само да га чувају, већ би требали и да га васпитавају онако како отац и Љубљени вођа очекује.

Коста Десперадо са Бањице се на једној од фотографија види иза Вучића како предаје потписе за изборну листу СНС-а, али се зато на другој види у мајици СНП 1389 и у друштву старијег Вучићевог сина, који је и сам отворени присталица поменутог покрета. Фотографија је настала у једном од кампова у којима су били смештене патриоте које су желеле да спрече изградњу административних прелаза између Космета и остатка Србије. Коста и његов штићеник су тако бранили оно што је Александар Вучић већ одлучио да изгуби.

Реља Огњеновић је још један од београдских момака често виђаних у друштву Александра Вучића, али је био и још увек јесте близак и са Николом Селаковићем (рођеним 1983.), садашњим министром правде Србије. Селаковића је на ово место прогурао његов ментор и љубавник са факултета, професор Оливер Антић, још један од саветника председника Николића.

И Коста и Реља су као противуслугу за своје дружење са садашњим првим потпредседником владе Србије, Вучићем, између осталог добили и право да седну у министарске фотеље, истина само за сликање. Исто тако су добили дозволу да поред свечане страже улазе у Скупштину Републике Србије, као да су посланици. Обе ове институције полако постају обданиште за Вучићеве младе миљенике.

Могуће да се овако ствара будућа политичка елита Србије, која је до својих положаја доспела захваљујући физичкој блискости са Обљубљеним вођом, Александром Вучићем.

(П)ликови

Како међусобно, преко друштвених мрежа, опште “високи функционери” СНС

Мала ноћна расправа

Србија је, очигледно, дотакла дно када у Главном одбору Српске напредне странке, водеће у парламенту и у влади, седе људи који мисле и говоре као извесни Славиша Мићановић – Мићан, иначе десна рука Александра Вучића, који има деликатно задужење, да дисциплинује медије и чланова странке. Мада се Вучић својевремено прославио као предлагач најригиднијег Закона о медијима још од владавине Трећег рајха, а Мићан би у историју да уђе као први српски инквизитор.

Никола Селаковић, министар правде, поводом декриминализације клевете је обзнанио: “То је и позив свим новинарима да се знатно више окрену професионалном, аналитичком и добром истраживачком новинарству.” Тај његов позив функционери СНС-а су схватили као позив њима да крену у бесомучни лов на новинаре Таблоида и да их најбестидније јавно вређају, показујући тако да је укидање кривичног дела клевете од ЕУ изнуђени потез. Уместо да суде, сада ће новинаре да бију и вређају.
Славиша Мићановић – Мићан је члан Главног одбора Српске напредне странке и шеф такозваног Интернет тима, групе задужене за контролу шта ко по глобалној мрежи пише о странци и, посебно, о њеном председнику Александру Вучићу. Овај високи функционер СНС-а 23. децембра је почео да позива поједине чланове и сараднике странке да се јавно дистанцирају од писања Таблоида.

Ђорђу Вишекруни је, на пример, преко Фејсбука упутио овакву поруку: “Тражим од. команданта напредњачких јединица за подршку Александру Вучићу да се јавно огради и осуди писање прљавих новина званих Таблоид који кажу да је председник СНС-а педер, садиста, болесник, лопов и ноторни лажов.”

После тога се развила расправа о самој бити слободе изражавања и права свакога да чита оно што жели, без да о томе полаже рачуне самозваним политичким комесарима Напредњака. Од Мићановића током те расправе могле су само да се добију бестидне увреде које најјасније осликавају у каквом се душевном стању налазе они који би да воде ову земљу. Свој прилог слободи медија он је дао и јавним позивом да се сарадници Таблоида затворе у одговарајућу установу. Преносимо без икаквих исправки најинтересантније делове дискусије која се у ноћи између 23. и 24. децембра водила на Фејсбуку са оригиналним никовима (надимцима) под којима су дискутанти наступали.

Мићановиц Славиша-Мићан: Укључио се дебил Милан Иги Маленовић.

Милан Иги Маленовић: Хвала господине Мићане, ваша култура комуникације је свима позната. Сутра ћете да демантујете да је ово уопште ваш профил или ћете се позивати на неурачунљивост. Ваш колега Селаковић се залаже за слободу штампе, а ви овако… Баш европејски.
Мићан: “Господине” Милане текстове које ви пишете, уз помоћ Вишекруне у смрдљивом Таблоиду ми дају за право да вас назовем ДЕБИЛОМ!!!
Маленовић: Господине Мићане, целу ову фртутму сте започели зато што не умете другачије да прикријете лоповлуке које је колега Гламочанин објавио у Таблоиду број 274 под насловом Отаџбинска отимачина, него бацате људима прашину у очи.
Мићан: Милане остајем при томе да сте дебил јер сте у својим смрдљивим новинама објавили бројеве телефона чланова главног одбора СНС-а. Међу њима и мој број.
Милан Иги Маленовић: Колико се сећам, ви сте нека јавна личност, па сте онда, ваљда, и доступни за јавност. А у тексту је лепо и писало да сте ми ви дали материјал и бројеве. Што се нисте после тога огласили и то преко мене, него овако?
Мићан: Да се нисте умешали ни вечерас не бих коментарисао текст ваших смрдљивих новина. Ви сте болесни људи чим онакве текстове можете да пишете. Одакле вама идеја да бих се ја вама обратио за било шта. Ту је Вишекруна да вас увек обавести о нашим оргијама.
Маленовић: Значи, има о чему да се обавештава.
Мићан: Мирјана Грбић без нервирања… Вишекруна је педер а ја сам луд… Слажеш се да сам боље прошао?
Мирјана Грбиц: И ја бих се сложила да неко није новинар, јер да јесте, писао би у неким тиражнијим новинама и имао би новинарску школу.
Мићан: Крива је држава јер овакве на време не лечи….Милане, ви имате неку трауму из детинсва… Силовао те ћале или шта?
Висекруна Дјордје: Питање за Мићановић Славишу – Мићана: Ста си завршио од школе? Да ли су те грађани некада непосредно бирали? Да ли си имао неке резултате у раду? Колико гласова си добио у својој улици на изборима за Савет Месне заједнице или општинског одборника?
После вишечасовног вређања, Мићановић је у 3 сата и 11 минута после поноћи 24. децембра избрисао све своје уносе, остављајући нас без одговора да ли уопште има завршену неку школу. После тога је Ђорђу Вишекруни приватно упутио јасне претње. Овако гласи порука која је потписнику стигла од Вишекруне: “Молим Милана да објави шта ми је послао члан Главног одбора СНС Мићановић Славиша – Мићан: Оно што могу теби да кажем, узмеш ли ме у уста још једном, ма не узмеш, него ако ја помислим да си помислио да ме узмеш у уста, јебаћу ти све на свету, јел ти јасно? Даћу ти прилику да ми попушиш, али под условом да будем добро расположен, бићу принуђен да ти се најебем свега.”
Да ли и остали функционери Главног одбора СНС-а комуницирају међусобно на овакав начин?

ГЛОСА

“…Даћу ти прилику да ми попу…, али под условом да будем добро расположен, бићу принуђен да ти се нај… свега…”

 

Игор Милановић, Таблоид