За храну и комуналије више од 60 одсто зараде

0
(0)

БЕОГРАД – Просечно домаћинство у Србији за трошкове исхране и комуналија тренутно издваја више од 60 одсто месечних примања, а до краја године због сталних поскупљења за храну ћемо издвајати још више од ионако малог кућног буџета, оцењују стручњаци.

Економски аналитичар Саша Ђоговић рекао је да опадање животног стандарда није новост, али да забрињавају негативне тенденције у кретању куповне моћи становништва које се огледају кроз поскупљење пољопривредно прехрамбених производа.

До краја године могу се очекивати нова поскупљења хране, алкохолних пића и дувана због раста акциза, као и горива и мазива за путничке аутомобиле, што ће погурати и наче растућу инфлацију.

Ђоговић је мишљења да је суша само делимично утицала на раст цена хране већ је томе, како је рекао, допринела ранија неконзистентна пољопривредна политика, нетрансформисан јавни сектор, али и монополско картелске структуре на нашем тржишту.

Он тврди да храна у Србији може бити јефтинија, али су потребна додатна улагања у пољопривреду, повећање аграрног буџета, инвестиције у системе за наводњавање при чему би нам суша чак и добро дошла јер би уз повећане цене хране на светском тржишту, могли зарадити од извоза тих производа, а имати стабилније и ниже цене на домаћем тржишту.

Требало би додатно либерализовати тржисте како би смо имали веће малопродајне ланце и конкуренцију споља, додао је Ђоговић.

Он је напоменуо да за храну тренутно издвајамо око 44 одсто примања и ако се томе добају трошкови струје, грејања, превоза и других комуналија то прелази 60 одсто расположивих примања.

Начелник сектора за цене у Министарству спољне и унутрашње трговине Младен Радовић рекао је за Тањуг да има више узрока поскупљења хране у Србији у протеклих неколико месеци али су три највећа.

То су, како је указао, суша која је највише утицала на род кукуруза, поскупљења хране на светском тржишту, али и повећана тражња у јесењим данима посебно у спетембру за пољоприведно прехрамбеним производима.

Радовић каже, када се утврди да тржишту прете поремећаји или их већ има у погледу цена и снабдевености, министарство предузима одређене мере у складу са законом.

Од тих мера министарство је до сада повећало позорност инспекцијских служби, а у току је интервенција уљем и шећером из Робних резреви по прихатљивиом ценама од 142 динара за литар уља и 95 за килограм шећера. Реч је о пет милиона литара уља и пет хиљада тона шећера.

– Забрањен је извоз сунцокретовог семена, соје и шећерне репе, дозвољен је привремено бесцарински узвоз одређених житарица, док ће у случају потребе бити одобрен и интервентни увоз – навео је он.

Министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић најавио је раније да ће наредне седмице министарство интервенисати са још 3.000 тона уља из Робних резерви, углавном намењених мањим продајним објектима.

Иако надлежно министарство већ предузима мере за обуздавање цена основних намирница, у октобру се, ипак, очекује серија поскупљења. Храна, цигарете, средства за личну и кућну хигијену, грејање, нафтни деривати и градски превоз у Београду од идућег месеца поскупеће и до 20 процената.

Млеко и млечни производи од октобра поскупеће између два и четири одсто, свеже месо три одсто и више, месне предајвеине пет одсто колико ће „скочити“ цена шећара, а уља између девет и 16 одсто, рекли су трговци.

Слаткиши и слане грицкалице биће скупљи од три до чак 40 процената, маргарини и мајонези до 10 одсто за колико ће поскупети и замрзнута риба из увоза, а замрзнуто воће око 30 одсто.

Цигарете ће поскупети за 20 динара по паклици, безалкохолна пића 4,5 одсто, кућа хемија и средства за личну хигијену од 1,5 до пет одсто.

Поред хране, октобар ће највероватније донети и нове цене грејања у већини градова у Србији између 10 и 20 процената због поскупљења енергената, док ће јавни градски превоз у Београду поскупети за 20 процената.

Представници нафтних компанија најавали су повећање малопродајних цена нафтних деривата – бензина до три динара, а дизела до девет, због повећања акциза и пореза на додату вредност (ПДВ) за два процента.

Председница Центра за заштиту потрошача Србије (ЦЕПС) Вера Вида истакла је да реална потрошачка корпа за просечну породицу у Србији износи 110.000 динара, а куповна моћ за 30 процената мања је него лане па ће свакодневна поскупљење хране потрошаче довести на руб егзистенције.

– Свакодневна поскупљење хране додатно ће смањити потрошњу основних животних намирница и довести потрошача на ниво пуког преживљавања. У условима кризе, потрошачи купују само што је неопходно, али сада се и ту бира – казала је она.

 

Танјуг


Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Шок у САД: штетно по здравље 60 одсто најпопуларнијих и најпродаванијих намирница

3.5 (2) * Такве намирнице садрже повећане количине масти и соли, шећера и соли или …

Поскупљују струја, инфостан, таксе и храна!

5 (4) Пре неколико дана негативно је дочекана вест да ће поскупети таксе за издавање …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend